Порекло презимена, село Кавадар (Рековац)

Порекло становништва села Кавадар, општина Рековац – Поморавски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.  Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.

На том простору налази се село Кавадар.

Воде.

Дуленка тече кроз села Дулене, Пчелицу, Рековац, поред Кавадара, Рабеновца и Вукмановца и улази у белички срез.

Мештани пију бунарску и изворску воду

Тип села.

Село Кавадар је збијеног типа.

Име селу.

Предање прича да је косом од брда Главеје више Рековца, која се пружа до у дно села Лоћике, била варош таква да је мачка могла по крововима прећи с’ краја на крај вароши. И део те вароши, на коме је сада ово село био је сав од кавадара, те се отуда село назвало Кавадар.

Старине у селу.

Крушевачки друм водио је од Крушевца на Вукмановац, Кавадар, па по дну Урсула, на „старо гробље“ више села Лукара у срезу беличком, на Бунар такође у том срезу па у манастир Јошаницу. Тим путем, прича народ, прошао је „Цар“ Лазар са сватовима када се женио са Милицом. Том приликом је код манастира Јошаница „Цар“ посадио винову лозу од црног а „Царица“ од белог грожђа, која и сада постоји.

 

Порекло становништва.

У Кавадару има 109 кућа.

Породице су:

–Љуптенци су досељеници из Љуптена под Јастрепцем – округ крушавачки. Славе Ђурђиц, преславе немају.

–Типсари су досељени са Копаоника, славе Ђурђиц а преславаљају Ђурђевдан.

–Добрићи су досељеници са Копаоника, славе Јовањдан, а преслављају Ивањдан.

–Радицићи. Њихов предак се призетио у Љуптенце а не зна се одакле је дошао. Славе Јовањдан, преслављају Ивањдан.

Кавадар преславља Јовањдан, летњи.

Занимање становништва.

-Кавадарци, будући да живе у долини, највише се баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.

 

ИЗВОР: Тодор Бушетић – Левач. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.