Порекло презимена, село Адровац (Рача)

26. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Адровац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Adrovac

Положај насеља.

Адровац је заселак варошице Рача, од које је удаљен двадесетак минута хода према северозападу. Простире се са обе стране потока Уљара, који се зове и Бошњански Поток, јер тече од Бошњанске Баре у селу Бошњану. Осим тог потока сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, кој чини јужну страну границе адровачког атара и у који се са леве стране уливају оба поменута потока. Потоци не плаве ни куће нити сеоска имања, јер су сиромашнои са водом. Крагујевчић пресушује сваког лета. Рача пак, приликом поплава плави поља у долинској равни али никада не дохвата куће адровачке.

Воде.

Насеље се за све потребе служи водом из копаних ђермова док текућу воду користе користе само понекад – за појење стоке и прање рубља. Цео Адровац има свега 5 ђермова у којима вода никада не пресушује.

Земље и шуме.

Имања адровачка су одмах иза кућа, до најдаљих нема више од пола сата хода. Места на којима се налазе њиве називају се: Адровачко Брдо, Адровачко Поље, Бара, Белосавац, Бошњачки Поток, Бреесник, Брдо, Брег, Ваљевка, Варошко Брдо, Велика Њива, Виногради, Гај, Главица, Долови, Дреново, Крагујевчић, Ливаде, Међаковац, Њива, Парлог, Поља, Поток, Рача, Рачанско Брдо, Река, Рибни, Салана, Селиште, Стари Друм, Стао Гробље и Старо Кућиште.

Ливаде су на местима званим: Ваљевка, Гагуљка, Маринковац, Сеоска Ливада и Станковица..

Шуме су у Крагујевчићу и у Шумарицама.

Тип насеља.

Адровац се не дели на крајеве и има збијене, готово ушорене куће у две улице, које се секу у облику крста. На дан 31. јула 1903. године имао је 18 кућа у којима је живело 147 станоника и 5 родова. Према попису из 1910. године и 1921. године Адровац се не помиње као посебан заселак већ је урачунат и варошицу Рача, са којом чини једну општину.

Име насељу.

Име Адровац су собом донели његови оснивачи који су се доселили из Адровца у срезу моравском, данас Горњи и Доњи Адровац.

Старине у насељу.

У атару Адровца има остатака старог пута који је, у турско доба, водио поред реке Раче за Тополу. У народу познат као Стари Друм.

 

Постанак села и порекло становништва.

Мада се Адровац први пут помиње у попису становништва 1890. године а у литератури се најпре помиње у Милићевићевој „Кнежини Србији“ 1876. године, ипак је он много старијег датума, јер је основан у доба Првог устанка, 1809. године када је побуњена раја бежала испред најезде турске војске. Он је настао на трлима варошице Рача. Основала су га два рода, Милојевићи и Илићи. Највећи део становништва Адровац је добио природним прираштајем а број кућа деобом и распадањем задруга. Досељавањем после оснивања повећао се само за 3 рода у 8 кућа.

Адровачко становништво досељено је из непосредног слива Биначке Мораве (2 рода – 15 домова), из Јасенице, Македоније и са Косова – све по један род и једна кућа.

Два рода добегла су овамо у збегове а два су досељена на женино имање док једна кућа води порекло од дунђерина.

Прво насеље адровачко било је у данашњем селишту, испод данашњег друма Рача – Наталинци, у равни Рачинске долине и доста близу реке. Потом се почео поместати на стране косе због опасности од полаве. Цео заселак премештен је доцније на теме косе у ушорен 1838. године по наредби Кнеза Милоша.

Насеље нема своје гробље, већ му се становништво копа у рачанском гробљу, које је заједничко за Адровац, варошицу Рачу и села Вучић, Мирашевац, Поповић и Доњу Рачу.

Адровац слави Први дан Тројица, Преслава-заветина су Младенци.

Родови:

Илићи, досељени о Првом Устанку из Адровца у Биначкој Морави, славе Аранђеловдан

Милојевићи, досељени о Првом Устанку из Адровца – доњи слив Голијске Мораве, славе Аранђеловдан.

Павловићи су се доселили са Косова, славе Аранђеловдан.

Антићи, доселили су се из Скопља-Македонија 1843. године, славе Никољдан.

Димитријевићи су из Аранђеловца 1883. године, славе Аранђеловдан.

Занимање становништва.

Становници Адровца се бав искључиово земљорадњом. Од пољопривредних производа највише се сеје кукуруз, пшеница, овас и јечам.

У Адровцу од домаћих животиња мештани поседују 3 куња, 36 говеда, 96 свиња, 161 оваца, живине 641 и 233 кошнице.

У овом селу постоји и једна циглана.

 

ИЗВОРТодор Радивојевић – Насеља у Лепеници. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.