Истражујте ваше корене у Хрватској и Србији Reviewed by Momizat on . Сарадница портала Порекло Смиљка Китановић објашњава како да изучавате претке из локалитета у данашњој Хрватској и Србији* *превод текста који је објављен у час Сарадница портала Порекло Смиљка Китановић објашњава како да изучавате претке из локалитета у данашњој Хрватској и Србији* *превод текста који је објављен у час Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » Медији » Истражујте ваше корене у Хрватској и Србији

Истражујте ваше корене у Хрватској и Србији

Сарадница портала Порекло Смиљка Китановић објашњава како да изучавате претке из локалитета у данашњој Хрватској и Србији*

*превод текста који је објављен у часопису Internet genealogy, који можете да прочитате на енглеском посредством следећег линка: 

Smiljka Kitanovic – Explore Your Roots in Croatia and Serbia

tekst Smiljke Kitanovic u casopisu Internet Genealogy

Можда сте сазнали о вашим хрватским или српским коренима од чланова породице или сте их сами открили приликом изучавања вашег породичног порекла. Документи, попут имиграционих путничких спискова (immigration passenger lists), понекада јасно истичу да је имигрант допутовао из Југославије, Хрватске или Србије. Но многи генеолози се у својим претраживањима рано суочавају са препрекама, збуњени документима који наводе Аустрију или Мађарску као место порекла претка. Вероватно би их изненадило сазнање да такав предак можда потиче из локалитета у данашњој Хрватској или Србији.

Истраживање породичог порекла може бити даље отежано чињеницом да неки преци, рођени у местима која данас припадају Хрватској или Србији, нису ни Хрвати ни Срби. Током историје, Балкан је био стециште народа, култура и религија. Ту су људи различитих етничких припадности живели и борили се једни против других, попут Хрвата, Срба, Мађара, дунавских Немаца (Фолксдојчера), Муслимана, Јевреја и Талијана. Због бурне историје овога региона, генеолози се суочавају са јединственим изазовима, као и неочекиваним исходима претраживања. Могу открити неочекиване чињенице у породичној историји или нагло привести истраживање крају због уништене или нестале документације.

Док су Хрвати и Срби вековима насељавали суседне регионе, попут Босне, у жижи овога чланка је изучавање порекла предака из села и градова који се данас налазе у Хрватској или Србији.

Одакле ваш предак заиста потиче?

Важан корак у откривању ваших корена је сазнавање места порекла претка који је мигрирао из Европе. Можда сте чули о таквом месту из породичних прича. Или можда поседујете личне документе таквог претка, који наводе родно село или град: досије о натурализацији (naturalization record), пријава за пасош, војни документи или друго. У недостатку таквих докумената, имиграциони путнички спискови доступни онлајн могу пружити податке о месту порекла.

Међутим, понекада је веома тешко открити не само место, већ и родну земљу претка. Због промена у границама и јурисдикцијама, родно место претка, које је било према имиграционим путничким списковима лоцирано у Аустрији или Мађарској, данас се може наћи у Хрватској или Србији. Истраживање може додатно отежати чињеница да су за имигранте на острву Елис (Ellis Island), који су потицали из истога места, биле понекада записане различите земље порекла. Према списковима пристиглих путника на острву Елис (Ellis Island Passenger Arrival Records), имигранти из Биља су током 13-годишњег периода дошли из следећих земаља:

◦ имигранти 1907, 1910 и 1911: Биље, Аустрија (Austria)

◦ имигранти 1910: Беллyе, Мађарска (Hungary)

◦ имигранти 1920: Беље, Југославија (Jugoslavia)

Други називи коришћени за земљу порекла имиграната из места која су данас у Хрватској или Србији су Yugoslavia, Ј. Slav., Јu. Sl. и S.H.S.

Употреба различитих назива за земљу у којој се налазило једно село или град одражава сложену историју Балкана. За имигранте који су улазили у САД између два светска рата, као земља порекла била је често наведена Jugoslaviа или S.H.S. (акроним за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца). За друге је била записана прецизнија локација−Србија или Хрватска.

Између 1867. године и Првог светског рата, већи део данашње Хрватске и северна Србија су били под управом Аустро-Угарске. Због тога су Аустрија или Мађарска заведене као земље порекла имиграната који су мигрирали из тих крајева пре Првог светског рата. Но пошто је већи део данашње Србије био независна земља између 1878. и Првог светског рата, Србија је била забележена као земља порекла за предратне имигранте одатле.

Google вам може помоћи да сазнате у којој се земљи данас налази родно место ваше претка. Но ако сумњате да је назив места застарео, посетите веб-страницу JewishGen да дознате савремено име родног места претка (www.jewishgen.org/communities/LocTown.asp). Иако су у жижи пажње ове веб-странице места са јеврејским заједницама, наћи ћете ту такође и многа места која се данас налазе у Хрватској и северној Србији. Места можете претраживати по старим и савременим називима.

Иако су називи неких места имали сличне варијанте (нпр. Bilje, Bellue, Belje), називи других места су се међусобно веома разликовали. На пример, српски град Нови Сад се током историје звао Neusatz (аустријски назив) и Újvidék (мађарски назив). Ови наизглед различити називи значе исто и могу се превести као Нови Сад (нова плантажа, нова територија). Сва три назива за тај град су се појављивала у имиграционим путничким списковима. Но будите опрезни, јер понекада исти или слични називи за места се понекада односе на сасвим различита места која су данас у различитим земљама.

Савладавање jезичких препрека

Док су хрватски документи најчешће записани латиницом, већина српских документа је записана ћирилицом. Но поред латинице, и ћирилица и глагољица се појављују у документима из неких крајева данас у Хрватској. На пример, матичне књиге православних Срба у Крајини су записане ћирилицом. Глагољица, створена у 9. веку, се користила дуж јадранске обале све до 19. века. О овом писму можете дознати више из чланка „Глагољица и њена примена у црквеним докуметима у Хрватској,“ доступном на енглеском на веб-страници www.feefhs.org/journal/12/mcdaniel.pdf.

Зависно од историјског периода и региона, други језици се појављују у документима из Хрватске и Србије, као на пример латински, мађарски и немачки. Генеолошке листе речи за ове језике можете наћи на веб-страници www.familysearch.org/learn.

Генеолошки документи из Хрватске

Као и у многим другим земљама Европе, основи извор генеолошкх података су матичне књиге. Међу најстарије очуваним у Хрватској, налазе се матичне књиге из Умага (од 1483) и Лабина (од 1536). Многе су матичне књиге из Хрватске снимљене на микрофилмове који су данас доступни истраживачима у Библиотеци породичне историје (Family History Library) у Солт Лејк Ситијy (Salt Lake Sity), Јута (Utah), САД. Микрофилмови садрже снимљене матичне књиге различитих вероисповести: римо-католичке, грко-католичке, православне, калвинске, евангелистичке и јеврејске. Цркве су такође стварале цензусе− Status animarum (стање душа)−од којих су неки снимљени на микрофилмове. Но сада више не морате посећивати Библиотеку породичне историје или њене огранке да бисте проучили ове микрофилмове. Од Јуна 2012, око милион докумената скенираних из матичних књига Хрватске је доступно на веб-страници www.familysearch.org. Једноставна (и уједно бесплатна) регистрација вам омогућава приступ овом богатству докумената, створених између 1516. и 1949. године.

Но, неке матичне књиге су само доступне у Хрватском државном архиву. На њиховој веб-страници можете наћи услуге које пружају, као и цене (www.arhiv.hr/en/index.htm). Овај архив такође има огранке по већим градовима Хрватске, попут Осијека, Сплита и Дубровника, где се можда налазе документи ваших предака.

Ако одлучите да посетите Хрватски државни архив, проучите прво упутства на веб-страници архива. Да бисте тамо истраживали, неопходно је да попуните пријаву и платите коришћење услуга архива. Препоручљиво је назвати архив унапред да се распитате о материјалу који бисте желели прегледати, јер посетиоцу дневно нуде само ограничени број књига или кутија са документима. Радно време се разликује по огранцима архива, али се већина затвара у раним послеподневим сатима.

Особље архива ће вам уз наплату скенирати жељене документе и приредити вам CD са копијама докумената, који подижете следећег дана. У архиву можете такође проучавати опоруке, школске именике, старе географске карте и друге документе. Свакако се распитајте о литератури коју продаје архив, попут књига и часописа.

Други важни генеолошки извори које можете наћи онлине су снимци државних матичих докумената од 1895 до раног 20. века (www.familysearch.org). Новији документи се чувају по матичним уредима у Хрватској.

Корисне податке о предачким домаћинствима пружају цензуси, попут Мађарског цензуса за опорезивање имовине из 1828 (Vagyonösszeírás), који је доступан на микрофилмовима у Библиотеци Породичне Историје или, уз претплату, на веб-страници www.worldvitalrecords.com. Мађарска је 1828. године била део Хабсбуршке Монархије, којој је припадала и Хрватска. У цензусу из 1828, места у данашњој Хрватској била су заведена по окрузима у којима су се тада налазила: Verocze, Pozsega,Szerem, Baranya, Belovár-Körös, Varasd i Zágráb. Пошто су микрофилмови за цензус из 1828. организовани по окрузима, неопходно је да прво установите округ у коме се налазило родно место вашег претка. Округ можете открити помоћу ткз. 1828. Census Village List MS Word file, доступном на веб-страници www.iabsi.com/gen/public/CensusMain.htm#1828Census. Употребите Find функцију у MS Word програму да бисте фајл претражили уношењем родног места вашег претка. Ако ваша претрага не донесе жељени резултат, узмите у обзир разноврсне називе предачког родног места. На пример, хрватски град Осијек се у овом цензусу појављује као Eszék, како су га тада звали Мађари.

Цензус из 1828. пружа податке о домаћинствима која су поседовала некретнине или приходе подложне опорезивању. За свако такво домаћинство је наведено име главе породице, а повремено и име сина или зета. Особе ослобођене пореза, попут племића и неких стручњака (чиновника, свештеника, учитеља, лекара, апотекара, ветеринара, уметника и других) су углавном биле изостављене из овог цензуса. За свако пријављено домаћинство био је такођер наведен и број чланова подложних опорезивању (између 18 и 60 година живота), укључујући и послугу. Ако су ваши преци укључени у овај цензус, можете сазнати да ли су били кућевласници или подстанари, као и да ли су поседовали поља, воћњаке, винограде или стоку.

Ако је ваш предак био занатлија или власник радње, можда је записан у Мађарском именику индустрије и трговине из 1891. године. Овом се именику приступа уз претплату на веб-страници www.radixindex.com. Но поред имена занатлија и трговаца, њиховог места становања, као и врсте заната или трговине којима су се бавили, других података о прецима у овом именику нема.

Преци који су служили у аустријској или аустро-угарској војсци су обично били регрутовани у одреде по месту становања. Да бисте открили одред вашег претка, проучите табеле у чланку на веб-страници www.feefhs.org/journal/9/blodgett2.pdf. Кад установите одред ваше претка, можете погледати војну документацију одреда доступну на микрофилмовима Библиотеке породичне историје. О аустријским војним документима можете сазнати на веб страници www.feefhs.org/journal/9/blodgett.pdf.

Генеолошки документи из Србије

Србија се 1830. године изборила за аутономију у оквиру Отоманског царства, што је погодовало стварању значајне генеолошке документације на српском језику, попут цензуса и матичних књига. Но, веома мало матичних књига из Србије је доступно генеолозима у САД. Снимљене на микрофилмове Библиотеке породичне историје су матичне књиге аустријске војске и римокатоличке цркве из места у северној Србији, која су припадала Аустро-Угарској до 1918. године. Неке од матичних књига римокатоличке цркве су укључене у индекс под називом „Hungary Catholic Church Records, 1636-1895,“ на веб-страници www.familysearch.org.

Док се многе матичне књиге православне цркве данас чувају по локалним архивима у Србији, новије матичне књиге су у општинама. Но неке општине такође држе матичне књиге рођења у којима су регистрована деца рођена још давне 1876. године. Најстарије српске православне матичне књиге у архивима датирају из касног 18. века. Локални архиви такође чувају римокатоличке, јеврејске, евангелистичке, адвентистичке, као и друге документе.

Веб-странице неких архива, као на пример Историјског архива у Панчеву (www.arhivpancevo.org.rs/arhive.htm), пружају детаљне описе њихових микрофилмова. Ако локални архив у области вашег претка пружа премало података на својој веб-страници, успоставите везу са архивом и питајте да ли документација везана за вашег претка постоји. Нажалост, многе су матичне књиге у Србији биле унишене током Другог светског рата.

Ако је документација вашег претка очувана, вероватно ћете морати посетити локални архив лично или унајмити генеолога да сазнате о претку. Архивима је по закону забрањено слати копије документације у иностранство, укључујући и копије страница из старих матичних књига. Ако планирате посету, унапред се упутите у правила архива. Можда ћете у архиву моћи правити само белешке или наручити оверене изводе из матичних књига. Но можете добити и знатну подршку−током моје недавне посете Историјском архиву Београда (www.arhiv-beograda.org/index.php/en/), њихово особље ми је са ентузијазмом помогло да пронађем документацију мојих предака.

Уколико су матичне књиге из родног места вашег претка уништене, не очајавајте. Важан извор генеолошких података из 19. века у Србији су цензуси: укупно 16 цензуса је створено између 1843. и 1910. У старијим цензусима су именовани мушки чланови домаћинстава, док су жене само пребројане. Међутим, од цензуса из 1862/1863, жене су такође именоване.

Иако су многи цензуси уништени, међу очуванима се налази цензус из 1862/1863, као и цензуси из 1834, 1844, 1849, 1857 и 1884. Да бисте дознали да ли су очувани цензуси за локалитет вашег претка, посетите www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2012-018.pdf. Очувани цензуси се данас држе у Архиву Србије у Београду (www. archives.org.rs).

Могуће је да су неки становници северне Србије били укључени у Мађарски цензус за опорезивање имовине из 1828 и у Мађарски именик индустрије и трговине из 1891. (видите Генеолошке документе из Хрватске). Окрузи наведени у цензусу из 1828, који укључују места сада лоцирана у Србији, су Bacs-Bodrog, Szerem, Toronal и Temes.

Презимена српских предака представљају изазов генеолозима, како објашњава Славица Јовић, стручњак за микрофилмове из Историјског архива Србије. Пре 1830-тих година, многи су Срби само користили лична имена уз опис занимања. Око 1830, српски кнез Милош Обреновић је увео обавезу узимања презимена по очевом личном имену (патронимик).

Међутим, тој наредби се нису сви покорили. Неки су Срби створили презимена која су указивала на њихово последње познато место порекла. У ретким случајевима, потомци су узимали презимена по личном имену мајке или неког другог рођака. На пример, мој предак Станоје Ђорђевић (деда мог чукундеде), био је наследник брата Китана, који није имао потомке. Станоје је у част свог брата узео презиме Китановић и пренео га на своје потомке. Но коначно су сви Срби законом из 1859. године били принуђени да се држе само једног презимена. Осим жена које су мењале презимена по удаји, промене презимена су после 1859. године биле веома ретке (и обично регистроване у књигама).

Закључак

Можда ћете открити да имате дубоке корене у Србији или Хрватској, или да су свега једна до две генерације ваших предака живеле тамо. Немојте се изненадити ако вас истраживања одведу у неку другу земљу. На пример, уколико претражујете претке који су били дунавски Немци, можда ћете наћи да су претходно дошли из Мађарске, а пре тога из Аустрије или Немачке. С друге стране, можда откријете да је предак, који је Хрват или Србин, дошао извана: један мој српски чукундеда се у другој половини 19. века доселио у Београд из Темишвара.

Будите спремни да можда нећете вашим истраживањима далеко досећи у прошлост, нарочито ако су документи ваших предака уништени. Но, такав непожељан исход не треба да вас спречи да изучавате културу и земљу ваших предака, као и да сами посетите родно место претка једног дана.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top