Истражујте ваше корене у Хрватској и Србији

25. новембар 2014.

коментара: 23

Сарадница портала Порекло Смиљка Китановић објашњава како да изучавате претке из локалитета у данашњој Хрватској и Србији*

*превод текста који је објављен у часопису Internet genealogy, који можете да прочитате на енглеском посредством следећег линка: 

Smiljka Kitanovic – Explore Your Roots in Croatia and Serbia

tekst Smiljke Kitanovic u casopisu Internet Genealogy

Можда сте сазнали о вашим хрватским или српским коренима од чланова породице или сте их сами открили приликом изучавања вашег породичног порекла. Документи, попут имиграционих путничких спискова (immigration passenger lists), понекада јасно истичу да је имигрант допутовао из Југославије, Хрватске или Србије. Но многи генеолози се у својим претраживањима рано суочавају са препрекама, збуњени документима који наводе Аустрију или Мађарску као место порекла претка. Вероватно би их изненадило сазнање да такав предак можда потиче из локалитета у данашњој Хрватској или Србији.

Истраживање породичог порекла може бити даље отежано чињеницом да неки преци, рођени у местима која данас припадају Хрватској или Србији, нису ни Хрвати ни Срби. Током историје, Балкан је био стециште народа, култура и религија. Ту су људи различитих етничких припадности живели и борили се једни против других, попут Хрвата, Срба, Мађара, дунавских Немаца (Фолксдојчера), Муслимана, Јевреја и Талијана. Због бурне историје овога региона, генеолози се суочавају са јединственим изазовима, као и неочекиваним исходима претраживања. Могу открити неочекиване чињенице у породичној историји или нагло привести истраживање крају због уништене или нестале документације.

Док су Хрвати и Срби вековима насељавали суседне регионе, попут Босне, у жижи овога чланка је изучавање порекла предака из села и градова који се данас налазе у Хрватској или Србији.

Одакле ваш предак заиста потиче?

Важан корак у откривању ваших корена је сазнавање места порекла претка који је мигрирао из Европе. Можда сте чули о таквом месту из породичних прича. Или можда поседујете личне документе таквог претка, који наводе родно село или град: досије о натурализацији (naturalization record), пријава за пасош, војни документи или друго. У недостатку таквих докумената, имиграциони путнички спискови доступни онлајн могу пружити податке о месту порекла.

Међутим, понекада је веома тешко открити не само место, већ и родну земљу претка. Због промена у границама и јурисдикцијама, родно место претка, које је било према имиграционим путничким списковима лоцирано у Аустрији или Мађарској, данас се може наћи у Хрватској или Србији. Истраживање може додатно отежати чињеница да су за имигранте на острву Елис (Ellis Island), који су потицали из истога места, биле понекада записане различите земље порекла. Према списковима пристиглих путника на острву Елис (Ellis Island Passenger Arrival Records), имигранти из Биља су током 13-годишњег периода дошли из следећих земаља:

◦ имигранти 1907, 1910 и 1911: Биље, Аустрија (Austria)

◦ имигранти 1910: Беллyе, Мађарска (Hungary)

◦ имигранти 1920: Беље, Југославија (Jugoslavia)

Други називи коришћени за земљу порекла имиграната из места која су данас у Хрватској или Србији су Yugoslavia, Ј. Slav., Јu. Sl. и S.H.S.

Употреба различитих назива за земљу у којој се налазило једно село или град одражава сложену историју Балкана. За имигранте који су улазили у САД између два светска рата, као земља порекла била је често наведена Jugoslaviа или S.H.S. (акроним за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца). За друге је била записана прецизнија локација−Србија или Хрватска.

Између 1867. године и Првог светског рата, већи део данашње Хрватске и северна Србија су били под управом Аустро-Угарске. Због тога су Аустрија или Мађарска заведене као земље порекла имиграната који су мигрирали из тих крајева пре Првог светског рата. Но пошто је већи део данашње Србије био независна земља између 1878. и Првог светског рата, Србија је била забележена као земља порекла за предратне имигранте одатле.

Google вам може помоћи да сазнате у којој се земљи данас налази родно место ваше претка. Но ако сумњате да је назив места застарео, посетите веб-страницу JewishGen да дознате савремено име родног места претка (www.jewishgen.org/communities/LocTown.asp). Иако су у жижи пажње ове веб-странице места са јеврејским заједницама, наћи ћете ту такође и многа места која се данас налазе у Хрватској и северној Србији. Места можете претраживати по старим и савременим називима.

Иако су називи неких места имали сличне варијанте (нпр. Bilje, Bellue, Belje), називи других места су се међусобно веома разликовали. На пример, српски град Нови Сад се током историје звао Neusatz (аустријски назив) и Újvidék (мађарски назив). Ови наизглед различити називи значе исто и могу се превести као Нови Сад (нова плантажа, нова територија). Сва три назива за тај град су се појављивала у имиграционим путничким списковима. Но будите опрезни, јер понекада исти или слични називи за места се понекада односе на сасвим различита места која су данас у различитим земљама.

Савладавање jезичких препрека

Док су хрватски документи најчешће записани латиницом, већина српских документа је записана ћирилицом. Но поред латинице, и ћирилица и глагољица се појављују у документима из неких крајева данас у Хрватској. На пример, матичне књиге православних Срба у Крајини су записане ћирилицом. Глагољица, створена у 9. веку, се користила дуж јадранске обале све до 19. века. О овом писму можете дознати више из чланка “Глагољица и њена примена у црквеним докуметима у Хрватској,” доступном на енглеском на веб-страници www.feefhs.org/journal/12/mcdaniel.pdf.

Зависно од историјског периода и региона, други језици се појављују у документима из Хрватске и Србије, као на пример латински, мађарски и немачки. Генеолошке листе речи за ове језике можете наћи на веб-страници www.familysearch.org/learn.

Генеолошки документи из Хрватске

Као и у многим другим земљама Европе, основи извор генеолошкх података су матичне књиге. Међу најстарије очуваним у Хрватској, налазе се матичне књиге из Умага (од 1483) и Лабина (од 1536). Многе су матичне књиге из Хрватске снимљене на микрофилмове који су данас доступни истраживачима у Библиотеци породичне историје (Family History Library) у Солт Лејк Ситијy (Salt Lake Sity), Јута (Utah), САД. Микрофилмови садрже снимљене матичне књиге различитих вероисповести: римо-католичке, грко-католичке, православне, калвинске, евангелистичке и јеврејске. Цркве су такође стварале цензусе− Status animarum (стање душа)−од којих су неки снимљени на микрофилмове. Но сада више не морате посећивати Библиотеку породичне историје или њене огранке да бисте проучили ове микрофилмове. Од Јуна 2012, око милион докумената скенираних из матичних књига Хрватске је доступно на веб-страници www.familysearch.org. Једноставна (и уједно бесплатна) регистрација вам омогућава приступ овом богатству докумената, створених између 1516. и 1949. године.

Но, неке матичне књиге су само доступне у Хрватском државном архиву. На њиховој веб-страници можете наћи услуге које пружају, као и цене (www.arhiv.hr/en/index.htm). Овај архив такође има огранке по већим градовима Хрватске, попут Осијека, Сплита и Дубровника, где се можда налазе документи ваших предака.

Ако одлучите да посетите Хрватски државни архив, проучите прво упутства на веб-страници архива. Да бисте тамо истраживали, неопходно је да попуните пријаву и платите коришћење услуга архива. Препоручљиво је назвати архив унапред да се распитате о материјалу који бисте желели прегледати, јер посетиоцу дневно нуде само ограничени број књига или кутија са документима. Радно време се разликује по огранцима архива, али се већина затвара у раним послеподневим сатима.

Особље архива ће вам уз наплату скенирати жељене документе и приредити вам CD са копијама докумената, који подижете следећег дана. У архиву можете такође проучавати опоруке, школске именике, старе географске карте и друге документе. Свакако се распитајте о литератури коју продаје архив, попут књига и часописа.

Други важни генеолошки извори које можете наћи онлине су снимци државних матичих докумената од 1895 до раног 20. века (www.familysearch.org). Новији документи се чувају по матичним уредима у Хрватској.

Корисне податке о предачким домаћинствима пружају цензуси, попут Мађарског цензуса за опорезивање имовине из 1828 (Vagyonösszeírás), који је доступан на микрофилмовима у Библиотеци Породичне Историје или, уз претплату, на веб-страници www.worldvitalrecords.com. Мађарска је 1828. године била део Хабсбуршке Монархије, којој је припадала и Хрватска. У цензусу из 1828, места у данашњој Хрватској била су заведена по окрузима у којима су се тада налазила: Verocze, Pozsega,Szerem, Baranya, Belovár-Körös, Varasd i Zágráb. Пошто су микрофилмови за цензус из 1828. организовани по окрузима, неопходно је да прво установите округ у коме се налазило родно место вашег претка. Округ можете открити помоћу ткз. 1828. Census Village List MS Word file, доступном на веб-страници www.iabsi.com/gen/public/CensusMain.htm#1828Census. Употребите Find функцију у MS Word програму да бисте фајл претражили уношењем родног места вашег претка. Ако ваша претрага не донесе жељени резултат, узмите у обзир разноврсне називе предачког родног места. На пример, хрватски град Осијек се у овом цензусу појављује као Eszék, како су га тада звали Мађари.

Цензус из 1828. пружа податке о домаћинствима која су поседовала некретнине или приходе подложне опорезивању. За свако такво домаћинство је наведено име главе породице, а повремено и име сина или зета. Особе ослобођене пореза, попут племића и неких стручњака (чиновника, свештеника, учитеља, лекара, апотекара, ветеринара, уметника и других) су углавном биле изостављене из овог цензуса. За свако пријављено домаћинство био је такођер наведен и број чланова подложних опорезивању (између 18 и 60 година живота), укључујући и послугу. Ако су ваши преци укључени у овај цензус, можете сазнати да ли су били кућевласници или подстанари, као и да ли су поседовали поља, воћњаке, винограде или стоку.

Ако је ваш предак био занатлија или власник радње, можда је записан у Мађарском именику индустрије и трговине из 1891. године. Овом се именику приступа уз претплату на веб-страници www.radixindex.com. Но поред имена занатлија и трговаца, њиховог места становања, као и врсте заната или трговине којима су се бавили, других података о прецима у овом именику нема.

Преци који су служили у аустријској или аустро-угарској војсци су обично били регрутовани у одреде по месту становања. Да бисте открили одред вашег претка, проучите табеле у чланку на веб-страници www.feefhs.org/journal/9/blodgett2.pdf. Кад установите одред ваше претка, можете погледати војну документацију одреда доступну на микрофилмовима Библиотеке породичне историје. О аустријским војним документима можете сазнати на веб страници www.feefhs.org/journal/9/blodgett.pdf.

Генеолошки документи из Србије

Србија се 1830. године изборила за аутономију у оквиру Отоманског царства, што је погодовало стварању значајне генеолошке документације на српском језику, попут цензуса и матичних књига. Но, веома мало матичних књига из Србије је доступно генеолозима у САД. Снимљене на микрофилмове Библиотеке породичне историје су матичне књиге аустријске војске и римокатоличке цркве из места у северној Србији, која су припадала Аустро-Угарској до 1918. године. Неке од матичних књига римокатоличке цркве су укључене у индекс под називом “Hungary Catholic Church Records, 1636-1895,” на веб-страници www.familysearch.org.

Док се многе матичне књиге православне цркве данас чувају по локалним архивима у Србији, новије матичне књиге су у општинама. Но неке општине такође држе матичне књиге рођења у којима су регистрована деца рођена још давне 1876. године. Најстарије српске православне матичне књиге у архивима датирају из касног 18. века. Локални архиви такође чувају римокатоличке, јеврејске, евангелистичке, адвентистичке, као и друге документе.

Веб-странице неких архива, као на пример Историјског архива у Панчеву (www.arhivpancevo.org.rs/arhive.htm), пружају детаљне описе њихових микрофилмова. Ако локални архив у области вашег претка пружа премало података на својој веб-страници, успоставите везу са архивом и питајте да ли документација везана за вашег претка постоји. Нажалост, многе су матичне књиге у Србији биле унишене током Другог светског рата.

Ако је документација вашег претка очувана, вероватно ћете морати посетити локални архив лично или унајмити генеолога да сазнате о претку. Архивима је по закону забрањено слати копије документације у иностранство, укључујући и копије страница из старих матичних књига. Ако планирате посету, унапред се упутите у правила архива. Можда ћете у архиву моћи правити само белешке или наручити оверене изводе из матичних књига. Но можете добити и знатну подршку−током моје недавне посете Историјском архиву Београда (www.arhiv-beograda.org/index.php/en/), њихово особље ми је са ентузијазмом помогло да пронађем документацију мојих предака.

Уколико су матичне књиге из родног места вашег претка уништене, не очајавајте. Важан извор генеолошких података из 19. века у Србији су цензуси: укупно 16 цензуса је створено између 1843. и 1910. У старијим цензусима су именовани мушки чланови домаћинстава, док су жене само пребројане. Међутим, од цензуса из 1862/1863, жене су такође именоване.

Иако су многи цензуси уништени, међу очуванима се налази цензус из 1862/1863, као и цензуси из 1834, 1844, 1849, 1857 и 1884. Да бисте дознали да ли су очувани цензуси за локалитет вашег претка, посетите www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2012-018.pdf. Очувани цензуси се данас држе у Архиву Србије у Београду (www. archives.org.rs).

Могуће је да су неки становници северне Србије били укључени у Мађарски цензус за опорезивање имовине из 1828 и у Мађарски именик индустрије и трговине из 1891. (видите Генеолошке документе из Хрватске). Окрузи наведени у цензусу из 1828, који укључују места сада лоцирана у Србији, су Bacs-Bodrog, Szerem, Toronal и Temes.

Презимена српских предака представљају изазов генеолозима, како објашњава Славица Јовић, стручњак за микрофилмове из Историјског архива Србије. Пре 1830-тих година, многи су Срби само користили лична имена уз опис занимања. Око 1830, српски кнез Милош Обреновић је увео обавезу узимања презимена по очевом личном имену (патронимик).

Међутим, тој наредби се нису сви покорили. Неки су Срби створили презимена која су указивала на њихово последње познато место порекла. У ретким случајевима, потомци су узимали презимена по личном имену мајке или неког другог рођака. На пример, мој предак Станоје Ђорђевић (деда мог чукундеде), био је наследник брата Китана, који није имао потомке. Станоје је у част свог брата узео презиме Китановић и пренео га на своје потомке. Но коначно су сви Срби законом из 1859. године били принуђени да се држе само једног презимена. Осим жена које су мењале презимена по удаји, промене презимена су после 1859. године биле веома ретке (и обично регистроване у књигама).

Закључак

Можда ћете открити да имате дубоке корене у Србији или Хрватској, или да су свега једна до две генерације ваших предака живеле тамо. Немојте се изненадити ако вас истраживања одведу у неку другу земљу. На пример, уколико претражујете претке који су били дунавски Немци, можда ћете наћи да су претходно дошли из Мађарске, а пре тога из Аустрије или Немачке. С друге стране, можда откријете да је предак, који је Хрват или Србин, дошао извана: један мој српски чукундеда се у другој половини 19. века доселио у Београд из Темишвара.

Будите спремни да можда нећете вашим истраживањима далеко досећи у прошлост, нарочито ако су документи ваших предака уништени. Но, такав непожељан исход не треба да вас спречи да изучавате културу и земљу ваших предака, као и да сами посетите родно место претка једног дана.

Коментари (23)

Одговорите

23 коментара

  1. Војислав Ананић

    „КВАДРАТУРА КРУГА“ – КНИН

    https://www.youtube.com/watch?time_continue=3&v=SvH65zaWLcw

  2. Војислав Ананић

    Затирање Срба у Хрватској (21): Криви што су рођени

    Светозар Ливада је анализирајући период од 131 године, колико се на простору Хрватске врше организовани пописи становништва, после детаљне анализе података спроведених и по жупанијама, регијама и градовима, из свега извукао неколико кључних закључака о даљој будућности Срба у овој земљи.

    Први закључак је да су све до краја 19. века, на простору Хрватске живели готово искључиво само Хрвати и Срби.
    “Пописи из 1900. и 1910. бележе скоро удесетостручење ‘осталих’ националности, осетно смањење броја и удела Хрвата (са преко 80 на испод 70 процената, што је и најмањи забележени удео Хрвата у Хрватској у свих 14 пописа), док је удео Срба остао на стабилних 16-17 процената.” Анализирајући податке добијене након Првог и Другог светског рата Ливада бележи на који начин је број Срба опадао.
    “Први попис након Првог светског рата бележи максималних 764.901 или 22,2 процента Срба, а њихов удео непрекидно опада од 1961, да би у пописима 2002. и 2011. износио само петину удела из 1921. Слично се десило и ‘осталим’ националностима, јер је њихов удео у попису 2011. само трећина онога из 1910, мада је у међувремену било и осетнијих падова удела.”

    Колонизација и расељавање

    До драстичног губитка броја становника српске националности долази током Другог светског рата. Анализирајући демографске губитке по више параметара, Ливада износи процену других стручњака колико је тада страдало људи на територији Хрватске.
    “Укупни демографски губици у Хрватској износили су 502.000, од чега су ратни губици 295.000. Укупни демографски губици код Срба у Хрватској износе 159.000, од чега ратни губици чине чак 137.000 или 46,4 процента од укупних ратних губитака у Хрватској (Ковачевић, 1992-93). Други светски рат је на простору бивше Југославије однео велики број жртава, а када је реч о становништву српске националности, велика људска страдања на простору данашње Хрватске, резултат су ликвидације српског живља од стране НДХ, а посебно у логорима Јасеновац, Јадовно и другим, али и приликом акција против партизана, где су највећим делом били Срби”, прецизира Ливада. Као други кључан разлог драстично смањења Срба у Хрватској, Ливада види најпре у масовним, организованим миграцијама – колонизацији Војводине.
    “Колонизацију Војводине, организовала је комунистичка власт од 1945. до 1948. године под изговором решавања аграрног питања. Укупно је у Војводину досељено 36.430 породица са 216.306 лица. Од тога из Хрватске је досељено 52.929 лица или 25 процената свих колониста, а њихово порекло указује да потичу из крајева настањених Србима. То су демографски рејони Лике и северног Приморја (из кога је пореклом 61 одсто колониста из ове републике) и рејона Далмације (са 22 посто колониста). Колонизација је, дакле, имала врло сличан ефекат као и расељавање Срба с почетка Другог светског рата. Тим пре што учесници у колонизацији често истичу да су их локалне власти присиљавале да се селе, па су често читава села расељавана”, наводи Ливада.

    Хронологија избеглиштва

    Многи Срби који су тада колонизовани, ипак нису могли да се снађу у новој средини, па је долазило до повратка одређеног броја становника, али Ливада тврди да се у Хрватску вратило ипак најмање људи.
    “Фаза спонтаног повратништва трајала је знатно дуже од организованог досељавања и једно време била је преовлађујући тип миграција у Војводини. Обим повратништва зависио је од разлика у економском развоју полазишта и одредишта, па је то и разлог што је повратништво у Словенију било највеће, а у Хрватску најмање, само 6,5 одсто или само пар хиљада лица, јер због ратних разарања колонисти из Хрватске и нису имали где да се врате”.
    Посебно поглавље у миграцији становништва чини хронологија избеглиштва из Хрватске у Србију током деведесетих година прошлог века.
    “Треба приметити да је после 1991. када је у Србију избегло 16,2 процента од укупно 233.125 лица избеглих из Хрватске у Србију током деведесетих година, у наредне три године избеглиштво из ове републике јењавало и преполовљавало се у свакој наредној години, да би нагли врхунац достигло у ‘Олуји’, оружаној интервенцији хрватске војске почетком августа 1995, када је покренуто више од половине избеглица (54 процента) из Хрватске.”
    Ливада износи податак да је до 1995. Србија примила 330.000 избеглица из Хрватске, а до Светског дана избеглица, 20. јуна 2014, само њих 69.000 или 21 одсто се вратило у своје домове. “Овај Светски дан избеглица, Србија је дочекала са највећим бројем избеглица у Европи 43.763 од којих су 32.371 или скоро три четвртине избеглице из Хрватске.”

    Препреке за повратак

    Као одговор на просто питање због чега је Србија дочекала 2014. годину са највећим бројем избеглица у Европи, Ливада цитира закључак Комесаријата Србије за избеглице и миграције из те, 2014. године.
    “Република Хрватска није исплатила заостале пензије, динарску и девизну штедњу. Неколико десетина хиљада избеглица из Републике Хрватске ни након 19 година од престанка рата није повратило своје станарско право. Република Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом. Није враћено ни одузето пољопривредно земљиште. Забрињавајуће је и да надлежне институције у Републици Хрватској не процесуирају појединце који шире говор мржње и воде кампању против српског језика и писма. Сви наведени аргументи поткрепљују став да до очекиваних промена, нажалост, није дошло.”

    Вештачка популација

    Драстично смањење других нација у Хрватској, Ливада доводи у директну везу са вештачки насталом популацијом “Југословена” који су се касније масовно опредељивали да су хрватске националности.
    “Први пут у историји пописа, Хрвати су 2011. чинили преко 90 процената укупног становништва Хрватске, иако је њихов апсолутни број опао за преко сто хиљада или за 2,6 одсто у односу на претходни попис 2001. године, када је забележен највећи апсолутни број Хрвата у историји пописа становништва Хрватске”, истиче Светозар Ливада.

    Извор: https://vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/721078/Zatiranje-Srba-u-Hrvatskoj-21-Krivi-sto-su-rodjeni

    СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

  3. Војислав Ананић

    Затирање Срба у Хрватској (22): Паклени план Загреба

    У обимном, научном раду “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011”, који анализира 130 последњих година пописа становништва у Хрватској, најпризнатији живи српски научник у Хрватској, професор Светозар Ливада је конкретним примерима оправдао веома суморан наслов књиге.

    Својеврстан је закључак да су на демографски слом Срба у Хрватској утицали Први и Други светски рат, а да је “завршни ударац” уследио после 1991. године.

    Прогони, клања, колонизација

    – Дугорочни тренд опадања броја и удела Срба у Хрватској евидентан је још од краја Првог светског рата. Од 1941. приметна је континуирана политика према Србима у Хрватској: Павелићеви прогони и, каснија клања, наставили су се колонизацијом и завршили се Туђмановим прогонима. Међутим, све до пописа 1991. удео Срба је споро опадао, упркос евидентним прогонима, организованим пресељењима и убиствима за време Првог и, нарочито, Другог светског рата. Преломни моменат десио се у последњој декади двадесетог века, када је удео Срба смањен за скоро три пута у односу на почетак те декаде – наводи Ливада и додаје да су подаци из последњег пописа становништва одржаног 2011, показали да у том, преосталом уделу Срба у Хрватској, преовлађује остарело становништво.
    – Зато пројекције до 2051. наговештавају свођење удела Срба на само 2,4 процента, док њихова старосна структура указује на потпуно одсуство икаквих могућности за даљу репродукцију – аларамантан је податак који износи овај стручњак.
    У овој књизи, Ливада се бавио том пројекцијом као најзначајнијим сегметном представљања демографских, социјалних и економских праваца будућег кретања становништва једног простора.
    – Анализа у овом раду обухватила је израду пројекција укупног становништва Хрватске, као и пројекције становништва према националности, с циљем да се на што јаснији начин прикажу последице ратних дешавања током 90-их година. У раду су посебно рађене пројекције за становништво хрватске националности и становништво српске националности, док су остале етничке групе посматране заједно у оквиру категорије “остали”. Пројекције су рађене за период до 2051. године, под претпоставком да у пројектованом периоду неће бити ратова, епидемија или природних катастрофа као што су разорни земљотреси – објашњава Ливада.

    Мање свих грађана

    На основу дугогодишњег просека овај стручњак закључује да ће се у Хрватској до 2051. рађати 105 дечака на 100 девојчица, а кад је реч о фертилитету (родности народа), пошло се од претпоставке да ће он бити исти као 2011, константно на нивоу 1,51 до краја пројектованог периода.
    Кад је реч о променама у очекиваном трајању живота становника Хрватске, коришћен је модел Уједињених нација о средњем повећању очекиваног трајања живота новорођенчади, по коме је просечна животна доб становника Хрватске 76 година.
    “Модел који користе УН претпоставља да очекивано трајање живота новорођенчади за оба пола расте од две до 2,5 година током сваког петогодишњег периода кад је очекивано трајање живота мање од 60 година, а да је на вишим нивоима то повећање спорије. За полазни податак о очекиваном трајању живота коришћена је претпоставка Државног завода за статистику Хрватске (2011) према којој је очекивано трајање живота становништва у Хрватској 2011. било 76 година, односно 72,6 година за мушкарце и 79,4 године за жене”.
    Кад су у питању миграције становништва, пројекције су рачунате на основу претпоставке о нултом миграционом салду.
    – Резултати анализе показују да ће се до средине 21. века број становника Хрватске и даље смањивати. Пад броја становника у пројектованим демографским условима биће и код становништва хрватске и српске националности. Ипак, удео становништва хрватске националности ће се повећавати, док ће се удео Срба и ‘осталих’ и даље смањивати – наводи Ливада.
    Он истиче да ће половином 21. века удео Срба у становништву Хрватске бити мањи од 2,5 процената, односно дупло мањи од удела осталих националности, а то ће дефинитивно значити да Срби више неће живети у Хрватској јер ће неминовно нестати и то природним путем.
    – Тиме ће бити више него остварена Туђманова програмирана идеја, три одсто Срба у Хрватској – закључио је професор Ливада у књизи “Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011”.

    Просечна старост – 42,3 године

    Ливада наводи да становништво Хрватске спада у најостарелије народе у Европи.
    – Просечна старост укупног становништва се повећала и сада је 42,3 године, мушкараца 40,3, а жена 43,9 година. Просечна старост српског становништва се још више повећала и износи 53,1 године, а његовог пољопривредног становништва 58,5 година. Највише остарелог становништва у Хрватској старијег од 65 година, има у Личко-сењској жупанији 24,8 процената, а најмање у Међимурској жупанији 15,9 одсто и Загребачкој жупанији 16,5 посто – наводи Ливада и истиче да је процес старења становништва узроковао и пад заступљености млађег становништва у добу до 19 година у укупном становништву.
    Тај удео је до сада износио 20,6 процента. Најнижи (17 одсто) је у Приморско-горанској жупанији, а највиши (23, 3 одсто) у Бродско-посавској жупанији.

    На помолу изумирање

    Као нека врста закључка, следе и подаци који додатно поткрепљују тезу да су Срби у Хрватској пред изумирањем. Анализом просечне старости Срба у Хрватској, Ливада је установио да су Срби у просеку за чак 15 година “старија нација” у односу на све друге, укључујући и Хрватску. “Сличне разлике уочене су и када је у питању просечна старост становништва према полу, с тим што медијална старост Српкиња од 58 година указује на ограничене могућности репродукције. Тако је, на пример, удео Српкиња до 50 година старости у укупном броју Српкиња био 34,8 процента, а удео Српкиња у фертилном периоду (15-49 година) 28,6 одсто”, наводи Ливада.

    Извор: https://vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/721178/Zatiranje-Srba-u-Hrvatskoj-22-Pakleni-plan-Zagreba