Порекло презимена, село Горњи Катун (Варварин)

21. новембар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Горњи Катун, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Темнићки натпис. Један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на територији Србије. Датиран је пред крај X или почетак XИ века. Пронађен је 1910. године у Горњем Катуну код Варварина.
Темнићки натпис. Један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на територији Србије. Датиран је пред крај X или почетак XИ века. Пронађен је 1910. године у Горњем Катуну код Варварина.

Положај села.

Село се налази на левој обали Велике Мораве. Мањи део села је у моравској долини а други, већи, на уздигнутој висоравни, на којој је и варош Варварин, с којиом је ово село, такорећи, састављено. Доњи крај села, у равници поред Велике Мораве, је остатак или половина старог села, које је ова река раздвојила. Део села на висоравни је насељен у новије време а и данас се ту насељавају из Доњег Катуна. Село се пружа низ Мораву и захвата скоро цео простор од Варварина до Обрежа. Велика Морава приликом изливања чини овоме селу велику штету.

Воде.

Мештани пију бунарску, а ређе и моравску воду.

Земље и шуме.

Сеоски атар се налази са обе стране Велике Мораве. У правој ниској моравској равници земља је јако родна и плодна док је на висоравни слабија и то је обично пољњача.

Шуме и утрине немају.

Тип села.

Село је обичне или средње збијености. Најзбијеније су куће око механе, суднице и у средини села; по ободима села куће су ретке а нарочито у доњем крају. Средња раздаљина између кућа је по 20 до 30 метара. Куће су поређане поред друма, који пролази кроз село. Село се дели на три краја или мале: Кдуњач – одмах до вароши Варварина; Браник – у средини села и Обрнија – на дну села. Ови крајеви су међусобно удаљени 200 до 300 метара.

У селу је 240 кућа и 275 пореских глава.

Име селу.

Име селу је објашњено у тексту села Доњи Катун.

Старине у селу.

У месту Вранкову, које је на западној страни села, налазе се хумке из којих се ископавају урне са пепелом. На том месту налазили су се стари новци, мотике и друго оруђе и оружје.

Постанак села и порекло становништва.

Као што је већ речено, само мали део Горњег Катуна је остатак старог села, које је Морава поделила а остали део села је насељен у новије време, од пре 120 година., па се и данас насељава из Доњег Катуна. На месту где је данас већи део овога села су биле појате и бачије старог Катуна.

У селу, и то у Кадуњачу, су ове породице:

Сврзићи су се доселили из Ћићевца у срезу ражањском а тамо са Косова. Има их и у Варварину. Славе Мратиндан-Мину.

Ужаревићи су из околине Лесковца. Има их и у Варварину, славе Аранђеловдан.

Мутавџићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан.

Радункићи су старинци, славе Никољдан.

Срндаковићи су из Срндаља код Крушевца. Славе Св. Петку.

Кошајићи су дошли пре 150 година са Косова. Славе Часне Вериге.

Несторовићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан. Јесењи и летњи.

Долићи су се доселили пре 200 година са Косова. Има их и у Варварину, славе Никољдан.

У Бранику су:

Веселиновићи (Лулићи и Урошевићи) су старинци. Има их и у Доњем Катуну, славе Лучиндан.

Ђукићи су из Ћићевца, славе Ђурђевдан и Ђурђиц.

Станојевићи (Анђелковићи) су старинци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Радојевићи су са Косова, славе Мратиндан-Мину.

У Обрнији су:

Живковићи су досељеници са Косова. Овамо су прешли из Доњег Катуна, славе Јовањдан.

Живковићи други су дошли из Ћићевца по Другом Устанку, славе Никољдан.

Ристићи су из Трупала, славе Никољдан.

Ђаковци су из Ђаковице у Старој Србији. Има их у Доњем Катуну, славе Никољдан.

Тукелићи су старинци, славе Митровдан и Ђурђевдан.

У селу је основна школа, судница и механа.

Село слави исту славу и заветине као и Доњи Катун.

Гробље је једно и налази се у Кадуњачу.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Sale

    Pozdrav i hvala na ovom tekstu, lepo je procitati nesto o svom mestu. Jedna mala greska, starosedeoci Radunkici, ne Radunkovici. Citav zivot mi na raznoraznim salterima grese ime 😀
    Prezime je unikatno, Radunkovica ima po svetu i Srbiji (doduse nema ih u G.Katunu) dok Radunkica ima samo ovde. Od pamtiveka se prenosilo da smo starosedeoci i niko tacno ne moze utvrditi kad smo tacno dospeli ovde. Nazalost Radunkica je ostalo dve kuce, a uskoro verovatno samo jedna. Za sada jedino ja imam sina koji moze u narednoj generaciji nastaviti prezime dok svi ostali su ili imali samo zensku decu ili se nisu ni zenili pa se plasim da prezime ne nestane. Trazio sam svuda po svetu, na internetu, belim i zutim stranicama ali nigde nema nijednog Radunkica osim ovih ovde.