Порекло становништва села Дубница, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је са обе стране потока Чеплињака, који се спаја са Врбичким Потоком и чине реку Бељаву.
Воде.
У селу су извори: Лазињак, Чеплињак, Смрдљии Поток, Нешицки Кладенац, Врело Чесма, Липарски Извор и Попов Извор.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Булињак, Косица, Стрмењак, Стара Дубница, Становиште, Репушица, Камењак, Јелењак, Тутињак, Парлози, Орнице, Пањевље, Чибуковица, Крушар, Клењар, Чеплињак, Трновак, Врело, Врбица, Бучине, Кићевац, Кратки Поток, Извор, Ђула, Попов Поток, Липар, Новине, Мечковац, Голубињак, Павит, Лазињак, Точак, Садови, Столице, Калуђерац и Топлик.
Тип села.
Село се дели на Гоњу и Доњу Малу и Извор, који је сасвим одвојен од села.
У селу је око 160 кућа 14 родова.
Село је имало 1819. године 35 кућа и 85 пореских глава а 1870. године имало је 118 пореских глава.
Старине у селу.
У Калуђерцу, код гробља, постојала је црква или манастир, са чијих је рушевина узиман камен за данашњу цркву. Да је заиста овде био манастир сведочи и име Манастирски Поток у близини. Ту се налазе стари новци.
У старом гробљу има на белезима записа из 1725. Година.
Постанак села и порекло становништва.
Не зна се поуздано када је село засновано. По предању оно је први пут било на месту Стара Дубница, па се отуда пред Први Устанак овамо преместило. То је учињено, кажу, због Турака, пошто су тамо били на већем удару. Приликом овог премештаја један део становника одселио се преко Мораве, у Шумадију.
У Горњој Мали су:
–Нешићи су дошли из околине Параћина, славе Никољдан.
–Мутићи, славе Аранђеловдан. Они су старинци.
–Страхиновићи, славе Митровдан. Они су Власи са Хомоља.
–Топалци, славе Стевањдан. Дошли су из Тимочке Крајине.
–Говедаровићи, славе Св. Петку. Дошли су из Беле Реке у Тимочкој Крајини.
У Доњем Крају су:
–Нојићи, славе Св. Петку. Дошли су из Беле Реке са Говедаровићима из Горњег Краја са којима се сматрају за један род.
–Јоновићи, славе Св. Петку. Они су Власи из Ердеља а дошли су преко Хомоља.
–Миљковићи и Гмитровчићи, славе Аранђеловдан. Пореклом су из Тимочке Крајине.
–Крајинци, славе Никољдан. И они су из Тимочке Крајине.
–Микићи, славе Јовањдан. Не зна се њихово порекло.
У Извору су:
–Поповићи, славе Ваведење. Дошли су из Седлара, па су прво живели у Проштинцу. Овај крај је прво населио неки поп Филип Поповић, родом из Седлара, прво је живео у Проштинцу због тога што му је то била средокраћа у парохији, па се овамо доселио, како би био у месту где му је црква.
–Ждрељани, славе Никољдан. Они су Власи из Ждрела код Петровца на Млави, досељени пре 25 година.
Сеоска слава је Пресвета (Бела Субота по Тројицама) а заветине су: Трифундан – за винограде и Мали Великдан (недеља по Васкрсу) – за здравље стоке.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)