Порекло презимена, село Бачина (Варварин)

15. новембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Бачинa, општина Варварин – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Bacine

Положај насеља.

Насеље се налази под огранцима Јухора и косама, које од Благотина полазе. Насеље је на западном крају велике равнице која се од Варварина пружа уз Калинићску Реку. Већи део села је у равници ове реке а само је незнатан део у страни благотинских коса. Насеље се протеже од северо-запада на југо-исток, низ реку. Кроз село протиче Калинићска Река, која је доста укопана, те не чини осетне штете селу ни кључу.

Воде.

Мештани пију воду из бунара, који су плитки и већином незидани.

Земље и шуме.

Сеоски атар је по простору доста велики, на источној страни је раван а на западној брдовит. Равну страну захвата зиратне земља а брдовита је сва под шумом. У равници земља је веома родна, особито у речној равници а у брдовитој је мешовита.

Скоро све шуме налазе се на западној страни атара, у благотинским косама. Има их подељених, то су приватни забрани са крупнијом гором и неподељени са ситном и крупном гором. Неподељена шума је у Ђерђелину и Содолу а има је око 2000 хектара. Сва је шума граничева.

Тип села.

Село је збијено и доста ушорено. Ушорење је вршено поред друмова, који кроз ово насеље пролазе, од Милутовца за Обреж и од манастира Каленића у Варварин. Између кућа је просечна удаљеност од 15 до 30 метара. Село се дели на четири ма(х)але, које су: Кнежевицка и Грабовачка Мала – на левој страни реке – који дели друм Бачина-Обреж а на десној страни реке су Бањска и Доња или Главичицка Мала.

У селу је 350 кућа и 625 пореских глава.

Име насељу.

За име села народно предање каже да је од бачија, које су ту некада биле. За те бачије једни веле да су биле сељака из старог села Грабовца док други кажу да су бачије биле у власништву сељака из околних села, који су се ту после доселили.

Старине у селу.

Приповеда се да је у месту Ђерђелину некада била варош, звана Ђерђелин. Та се варош простирала од запада ка истоку, од данашњег Ђерђелине до Грабовца, места у равници, где је некада било старо село Грабовац, или се варош простирала од данашње ђерђелинске до грабовачке чесме. Захватала је целу равниоцу Грабовац и страну данашњег Ђерђелина. Дућани су, како се прича, у тој вароши били толико чести, да је мачка могла по крововима прећи с краја на крај вароши. У Ђерђелини и данас има зиданих бунара за које кажу да су из тог времена. Затим, постоје зидине од некаква градића, које се једва познају.

У Грабовцу постоји нека развалина за коју се прича да је од бање, која је ту била. До бање је стара чесма а одмах до ње развалине за коју се држи да је од цркве.

Близу ове црквине је место Товарњача, где су се товариле и растоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину и односиле оно што је било за одношење.

У Ђерђелину и околини и данас се проналазе стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још народно предање каже да је из народних песама познати Ђерђелев Алија је био из овога града, као и да су овај град засновали Турци.

На источној страни Бачине, одмах на крају села, нађене су хумке и у овима урне са пепелом. Ове урне су у облику великих лончарских ћупова, само су мног боље глеђосане. Скоро у свакој урни, осим пепела, нађе се и по која друга ствар; као нож, бритва, гривна, минђуша, ђинђува и др.

На северној страни бачине постоји неко старо гробље, које се зове Чивутско гробље, где су покопани неки Чивути, који су ту изгинули. У близина овог гробља постоје два запуштена и забатаљена бунара о којима се ништа не зна, а до њих је нека развалина, за коју се тврди да је била црква.

Пре неколико година у атару овог места ископан је један печат на коме пише на турском „суд општине бачинске“ а код основне школа пронађена је нека стара икона.

У дну села, идући Варварину постоји неколико старих брестова за које се прича да их је ту посадио Цар лазар. Он је, веле, имао ту негде гумно где је вр’о пшеницу, па је једном приликом дошао да посети раднике. Како је била велика врућина, то су се од сунчаних зрака у путу био заклонио једном брестово гранчицом, коју је посло поб’о у земљу. Та се грана примила и од ње порастао велики брест а поред овога изникло их је још неколико.

 

Постанак села и порекло становника.

Старо село је било југоисточно од садашњег, код Појила или Кнежевих Воденица на Калинићској Реци и звало се Грабовац, као што се то место тако зове, или Габровац. Разлог због чега су се одавде преселили није познат. Зна се само да су се последњи иселили Грабовци, који су заузели Грабовачку Малу и садашњем селу. Њих је тамо било остало 10 кућа, те су сами и са стоком чинили штету Бачинцима, због чега их ои туже, те их власт натера да се преселе у Бачину. Ово се деслио пре 70-80 година а матица старог села, по свој прилици, биће да је пресељена пре 130 до 150 година.

Мита Петровић помиње као засебно село и Бачинске Воденице или само Воденице са 3 куће. То је село, по причању, било на Калинићској реци, између Бачине и Варварина. Ту је било 6 кућа од једне породице. Када једном неки од њих учини неку кривицу, побеже у Ражањ а кнез Милета Радојковић остале пресели у Бачину а сам узме воденице, те се то место назива Кнежеве Воденице.

У селу, у Кнежевицкој Мали, су ове породице:

Кнежевићи су дошли са Косова. Овако су названи што им је један од предака био кнез. Они су се први иселили из старог села у Бачину, славе Андријевдан.

Ракићи су са Косова, славе Никољдан.

Гмитровићи су са Косова, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Сурџићи су из околине Прилепа у Македонији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Бурдељци су из Крајковца у Топлици. Они су се директно доселили у Бачину одмах после Грабоваца. Славе Лучиндан.

У Грабовачкој Мали су:

Милосавци су прешли пре 70-80 година из старог села а тамо су дошли из Читлука код Соко-Бање пре 160 година, славе Аранђеловдан, летњи и јесењи.

Мијаиловићи су из Дугог Поља код Соко-Бање, славе Никољдан.

Пантићи су из околине Соко-Бање, славе Ђурђиц и Пантелијевдан.

Тотићи су из околине Соко-Бање, слаев Аранђеловдан.

Ђаковићи, славе Св. Петку. Не знају за своје порекло.

У Бањској Мали су:

Јелићи, који су прешли из старог села, а тамо су дошли из Рибарске Бање у крушевачком округу, славе Никољдан.

Здравињци су из Здравиња, славе Никољдан.

Анђелковићи су из околине Соко-Бање, славе Лазаревдан.

У Доњој или Глаичицкој Мали су:

Марковићи (Савићи и Крупинићи) су прешли из старог села а тамо су дошли са Косова, славе Св. Мојсила.

Јоваџићи су из околине Куманова у Македонији, славе Никољдан.

Чкопаљићи су пореклом из околине Соко-Бање, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Чолаковићи (Жајковићи и Ђорђевићи) су из Вучитрна у Старој Србији, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Крсмановићи су дошли пре 150 година из Македоније, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Кајдунци (Ћирићи) су са Косова, славе Св. Ћирила и Методија.

Јевдићи, славе Аранђеловдан. Не знају своје порекло.

Гавриловићи су са Косова, славе Никољдан.

Обрадовићи су са Косова, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Поповићи су из Коњуха, славе Стевањдан, зимски и летњи.

Поповићи други су из Падежи, славе Никољдан.

Мутавџићи су из Крушевца, славе Никољдан.

Нешићи су из Крушевца, славе Никољдан.

Ђорђевићи су из Македоније, славе Јовањдан.

Наумовићи и Костићи су из Македоније, славе Ђурђиц.

Топићи су из Кривог Вира – округ тимочки, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Јоксимовићи су из Цернице, славе Мратиндан-Мину.

Миловановићи су из Малог Извора код Параћина, славе Митровдан.

Петровићи су из Ћићевца, славе Никољдан.

Све до 1840 године у Бачини је била среска канцеларија за срез темнићски, када је пренета у Варварин. И данас се ради на томе да се ово поврати, што би и требало да буде. Иначе је Бачина врло лепо и богато темнићско село. Има основну школу са 4 наставника, општинску судницу, три механе, неколико дућана и 8 кућа Цигана-Рома – за које се не зна одакле су досељени. По вери су мухамеданци али славе Ђурђевдан и Св. Василија-Нову Годину. Баве се искључиво ковачким занатом.

Сеоска слава је Спасовдан а заветина Св. Арханђео – ради људског здравља.

Гробља имају три, од којих је највеће у Бањској Мали, друго је у Доњој Мали под брдом Главичицом и треће у Грабовачкој Мали где се, као што је поменуто, сахрањују и Церничани.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

ДОДАТАК: Сајт о насељу Бачина

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Добривоје

    Поштовани, желео бих да сазнам више информацијама о свом пореклу. Отац је из породице Ђорђевић рођен 1929.године у селу Велика Дренова, његов отац је Добривоје управник поште, деда Милан а прадеда Наум Ђорђевић (на жалост то је све што знам). Мајка је из породице Живадиновић из Бачине од оца Војислава (рођ.1907) а његов отац је био Живојин који је нестао приликом преласка преко Албаније. Где бих могао да пронађем више података. Хвала унапред уколико неко зна. Поздрав.Добривоје из Крушевца.