Порекло презимена, село Глоговац (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Глоговац, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Порекло становништва села Глоговац, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Глоговац (Јагодина)

Порекло презимена, село Глоговац (Јагодина)

Порекло становништва села Глоговац, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква Рођења Пресвете Богородице у Глоговцу

Црква Рођења Пресвете Богородице у Глоговцу

Положај села.

Глоговац је на десној страни Велике Мораве, на једној узвишици. Кроз село протиче Утрински Поток.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Кључ (моравски), Трстеник, Ерско Гумно, Сврачак, Велуће – где је некада било село истог имена, Грнчар (заједничка шума), Утрина, Смрдан, Млака, Тутино Брдо, Дубрава и Аниште.

Тип села.

Село се дели на: Горњу, Средњу, Весицку и Крварску Малу. У селу је око 200 кућа са 9 родова. Године 1819. у селу је било 43 куће са 47 пореских глава а 1870. године имало је 157 пореских глава.

Име селу.

Предање вели да је село добило име по глоговима којих је овде некада много било.

Старине у селу.

У Велућу и Трстенику, где су некада била насеља са истим именима мештани су налазили комаде старинског оружја и посуђа, старе новце и друге старинске предмете.

 

Постанак села и порекло становништва.

Глоговац је по предању постојао још пре Косова, али од пре 200 и више година са њим спојила још села Трстеник, Велуће и један део Дражимировца. Ова села у доба спајања нису имала више од 10 кућа.

У Горњој Мали су:

Матејићи, славе Томиндан, јесењеи и летњи. Доселили су се из Дражимировца пре 200 и више година.

Лазаровци, славе Никољдан. Доселили су се из старог Велућа.

Павковићи, славе Никољдан. Доселили су се пе 200 година из старог Трстеника.

У Средњој Мали су:

Стојковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре 120 година из Ласова у Црној Реци. Мисли се да су некада били Власи и да су се посрбили.

Стевићи, славе Андријевдан. Они су старинци.

Мартићи, славе Никољдан. И они су старинци.

У Весицкој Мали су:

Весићи, славе Јовањдан, зимски и летњи. Они су старинци.

У Крварској Мали су:

Јокићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Они су старинци. Од њих је био Татар Богдан, позната личност из времена Обреновића.

Лазићи, славе Никољдан. Доселили су се из старог Велућа пре 200 година где су били старинци.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине су: Лазарева Субота – ради здравља стоке, Марковдан – ради здравља орача и копача и Св. Тодор – за здравље људи.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

ДОДАТАК:  Легенда о настанку села


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top