Порекло презимена, село Буковче (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Буковче, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положа Порекло становништва села Буковче, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положа Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Буковче (Јагодина)

Порекло презимена, село Буковче (Јагодина)

Порекло становништва села Буковче, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Bukovce

Положај села.

Село је у равници, испод једне омање косе. Кроз село протиче Мали (Буковачки) Поток, који не пресушује, па га користе за навдњавање башти. Када се излије чини штету кључу (пољу). Од Јагодине је удаљено 3-4 километра.

Воде.

Пије се изворска вода, којом село обилује. Има неколико извора, међу којима су најглавнији: Чесма – у средини села, Кладенац у Горњој Мали, Кованлук на крају села, Вучково Кладенче и Спасино Кладенче.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Кључ, Велика Пољана, Коњска Доља, Бивоља Бара, Рит и Кованлук. Шуме, пашњаци и њиве су на местима: Црвени Брег, Турске Њиве, Средња Коса, Карлице, Исићи, Клењар, Новинчићи и Ситњар. Шума је у месту Бучина.

Тип села.

Село је средње збијености. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које нису подвојене.

Име селу.

Прича се да је ово село добило име по многим буквама, који је некада било у овом селу.

Старине у селу.

У Горњој Мали је старо гробље за које се мисли да је од првих становника.

Постанак села и порекло становништва.

По предању ово село је врло старо, старије је од Јагодине, само су му се становници мењали. Било је као нека паланка или касаба.

Буковче има 66 кућа, 13 родова и 337 сзтановника.

Родови су:

Антићи, Николићи, Марковићи и Стаматовићи – славе Митровдан. Досељени су из околине Врња пре 160 година. Има их у Бивољу, Башњану и Ћићевцу.

Јовановићи и Радосављевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Досељени су из околине Врања после Стаматовића.

Чолићи и Маџарци, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се „однекуд из Маџарске“ када и Радосављевићи.

Петровићи и Перкићи (или Прокићи), славе Никољдан. Доселили су се из тимичког округа пре 130 година. Зову их „Власима“.

Митровићи, славе Св. Ћирила и Методија. Доселили се из околине Врања када и Прокићи.

Ђорђевићи, славе Илиндан. Доселили се из околине Лесковца пре 120 година.

Павловићи, Петковићи и Милошевићи – славе Св. Петку. Доселили се из тимочког округа пре 120 година.

Дабићи, славе Никољдан. Доселили се из Бошњана у Темнићу пре сто година а тамо из околине Врања.

Илићи, славе Никољдан. Доселили се из Горњег Рачника пре сто година, предак призећен у род Перкића.

Стевановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања пре 80 година.

Миленковићи, славе Никољдан. Досељени из Радошина у Ресави пре 80 година.

Николићи други, славе Митровдан. Предак је дошао из Доњег Јовца пре 60 година призетивши се у род Стаматовића.

Тодоровићи, славе Никољдан. Не зна се одакле су и када досељени.

Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине: Први петак по Божићу за здравље живине и Благовести за здравље стоке.

Гробље је на северној страни, на средокраћи између Рибника и овог села.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top