Порекло становништва села Јасика, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село ссе налази на једној уздигнутој заравни поред саме Голи(ј)ске Мораве, која село не може плавити али му плави кључ-поља. Кроз средину села протиче Срњанска Река а доњим крајем села протиче поток Пешинац. Ни река ни поток се не изливају, јер су им корита дубоко укопана. Село је на врло лепом положају. Од њега је нарочито леп поглед на Крушевац, од кога је село удаљени 4 километра.
Воде.
Село пије више бинарску него изворску воду а пије се, али ређе, и моравска вода. Један извор је до Ерицког Рибњака, недалеко од Мораве. Испод механа и дућана постоји једна чесма, коју су још Турци подигли.
Земље и шуме.
Пола сеоског атара је у моравској долини а пола на брду. Атар се простире и преко Мораве. У равници је земља јако плодна и на њој особито рађа кукуруз, конопља, ужарка и дуван. Земља у страни је слаба и неродна.
Село има мало ситне шуме, која се налази на северној страни, у брду.
Тип села.
Село је збијено и већином ушорено, нарочито око дућана и механа. Само по крајевима куће су мало ређе. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Срњанска Река. Прва је западно а друга источно у правцу ушћа Мораве. Доњу Малу мештани зову и Ново Село. Између Мала је растојање око 100 метара а између појединих кућа 20-40 метара.
У селу има 175 кућа и 215 пореских глава.
Име селу.
По једном народном предању село је садашње име добило због тога што је царица Милица ту јасно видела сина, Високог Стевана, када се враћао са војском из Русије. Они што овако причају веле да се село раније звало Јасника. По другима село је добило име због многих јасика, које овде, поред Мораве, расту.
Старине у селу.
Око села ни у селу не налазе се трагови старих насеља. Преко Голијске Мораве, наспрам села, постојало је село Кованлучиште, Кованлук или Кованлучани, које се помиње у уписнику села од 1818. године а има га и на Вујићевој карти у „Путешествију“. То село се између 1825. и 1830. године, због поплаве, раселило. Већи део становника отишао је у Читлук код Крушевца а мањи у Јасику и Гавез. Испод цркве на моравској обали налазе се ђулад тежине 2-3 килограма.
Постанак села и порекло становништва.
По предању село је старо и ту је постојало још за време Цара Лазара. Старости села иду у прилог и неколико породица – старинаца. За турског времена Јасика је била омања варошица. Пирх пише да је „услед живог саобраћаја постало напредна паланка у којој има много трговаца и еспапа“. То је било када је Крушевац био под Турцима. Доцније, када је Крушевац ослобођен, Јасика није могла у његовој непосредној близини као варошица опстати. И данас стоји калдрма у улици, где су механа и дућани, неколико старинских дућана и једна механа, сада фурунџиница.
У Горњој Мали су породице:
–Великићи су старинци, славе Пантелијевдан и Лучиндан.
–Средојевићи су старинци, славе Никољдан.
–Тувегџићи, тако названи по томе што им је неки предак био тувегџија, су досељени из Топлице, славе Никољдан.
–Пупићи су из Топлице, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Малезићи су из околине Лесковца, славе Лучиндан и Марковдан.
–Ерићи су из рудничког округа, славе Ђурђи и Ђурђевдан.
–Булурдићи (Тинчићи) су дошли пре сто година из Старе Србије, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Поповићи су из Старе Србије, славе Аранђеловдан.
–Бачванџићи су дошли из Беле Паланке пре 50 година, славе Никољдан.
–Ужаревићи су из околине Врања, славе Никољдан. Има их у Својнову и Маскарама.
–Стрељићи су из Стрелца у околини Пирота, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Ђорићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
–Ванићи су дошли пре 80 година из околине Врања, славе Никољдан.
–Цекићи су из околине Врања, славе Никољдан. Има их у Маскарама.
–Врањанци су из околине Врања, славе Андријевдан.
–Петрићи су из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Стаменковићи (Власи) су досељеници из крајинског округа, славе Стевањдан, зимски и летњи.
–Савковићи су из Старе Србије, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Јаковљевићи су дошли из Лаба у Старој Србији, славе Никољдан.
У Доњој Мали су:
–Ђорговићи су се доселили пре 150 година из Црне Горе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Бркићи су из Баличева у Топлици, славе Аранђеловдан и Св. Петку.
–Ћосићи су из Жупе, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Цветановићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Ћоћићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан.
–Филиповићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.
–Лепоженићи и Јовановићи су из околине Пирота, славе Никољдан.
–Вилимоновићи су из Топлице, славе Митровдан и Јеремијевдан. Има их у Средњем Крчину и Медвеђи код Трстеника, где су познати под именом Ђаволовићи.
–Такићи су из околине Пиота, славе Никољдан.
–Мићићи и Стојадиновићи су из околине Ниша, славе Лучиндан и Марковдан.
–Вељковићи и Рђавчани у из околине Врања, славе Аранђеловдан, јесењи и зимски.
–Стојиљковићи су из околине Лесковца, доселили се пре 30 година, саве Никољдан.
–Гајићи су из околине Врања, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Тројановићи су из околине Лесковца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
У селу постоји црква, школа, судница, две механе, један дућан, ковачница и три ужарнице.
Сеоска слава је Други дан Тројица а заветине немају.
Гробље је једно и налази се у врху села, у страни, идући ка Крушевцу и Срњу.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
ДОДАТАК: У селу Јасика рођен је композитор Станислав Бинички.
Коментари (0)