Порекло презимена, село Црњелово Доње (Бијељина)

Порекло становништва села Црњелово Доње, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

ЦРЊЕЛОВО ДОЊЕ има 779 кућа.

Делови села су: Арсенић, Ђукић, Којић махала, Грабик и Вруља. По народном предању овде је некада било пусто, »било је народа само по брдима, а овдје су бјежали да се склоне«.

–Петровићи (Ђурђевдан) из Црмнице су око Обода у Црној Гори, последњи пут су се налазили око Невесиња. Доселили су пре 200 година као Шопали. Од њих су следеће породице:

–Живановићи,

-Савићи,

-Јовићи,

-Михајловићи,

-Лазићи,

-Марјановићи,

-Вујићи,

-Наранџићи,

-Лазаревићи,

-Крбањевићи,

-Бановићи.

–Арсеновићи (Јовањдан) дошли су из Херцеговине. Тамо су се презивали Арсић. Од њих су:

–Арсеновићи,

-Јовановићи,

-Ивићи,

-Новаковићи,

-Мирићи,

-Стевановићи,

-Мидановићи,

-Манојловићи,

-Максимовићи,

-Глигићи и

-Рикановићи.

–Летунски (Никољдан) дошли су из Херцеговине пре Петровића. Од њих су:

-Глишићи,

-Радићи,

-Ђукићи,

-Ђокићи,

-Марковићи и

-Мирићи.

–Којићи (Никољдан) од Фоче су,

–Банчићи (Климентије) дошли су преко Тавне пре око 100 година,

–Марићи (Ђурђевдан) из »прека« (Срема) дошао дечак као слуга код Шопала, био је католик. Ту се оженио и остао.

–Митровићи (Аранђеловдан) из Кузмина су,

–Пурићи (Ђурђиц), из Србије пре око 100 година.

–Милинковићи (Алимпијевдан) из Обарске су пре 80—90 година.

Непознатог порекла су:

–Станићи (Јовањдан),

–Јочковићи (Никољдан) и

–Василићи (Томиндан).

 

Села Доње и Горње Црњелово имају исту сеоску славу — недеља пред Тројице и једно заједничко активно гробље.

 

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

ДОДАТАК:  Православно Црњелево