Порекло становништва села Драгоцвет, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село је са леве стране Јошаничке Реке, недалеко од њеног ушћа у Белицу, поред путева Јагодина – Слатина – Крагујевац и Јагодина – Шуљковац – Рековац. Село је више на заравни. Окренуто је југоистоку а издужено је у правцу исток – запад. Белица и Јошаничка Река приликом изливања не чине велику штету. Драгоцвет је од Јагодине удаљен 5 километара.
Воде.
Пије се бунарска и изворска вода. Извори су: Милошићев Извор, Костин Извор и Милованов Кладенац. Сви су просте грађе.
Земље и шуме.
Њиве и сенокоси су на местима: Тетребово Поље, Браниште, Топољак, Црквиште, Врбица, Селиште, Јасењар, Испод Друма, Бумбула, Доња Пољана, Горња Пољана и Крушар. Пашњаци и њиве су на местима: Парлози, Утрине, Клењак, Лозовички Поток и Пољанка. Шума је у месту Ћелијану (или Ћилијану).
Тип села.
Село је тимочког типа. Дели се на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Јошаничка река.
Име селу.
Стари људи причају да се ово село звало Гороцвет па је доцније названо Драгоцвет. Други кажу да су им први досељеници били Драго и Цветко, па је по њима добило име.
Старине у селу.
У месту Црквишту, на десној страни Белице, постоји развалина од старе цркве, за коју се не зна из ког је времена, како се звала, коме свецу је била посвећена нити ко ју је подигао.
Постанак села и порекло становништва.
Село је некада било поред реке Белице у Селишту више Црквишта, па се отуда иселило из непознатих разлога, могуће је да би избегле поплаве реке Белице. Не зна се када је засновано.
Драгоцвет има 158 кућа, 14 родова и 850 становника.
Родови су:
–Топличани, славе Св. Петку. Доселили су се из Топлице пре 150 година као први досељеници.
–Нешићи, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања одмах после Топличана.
–Туфегџићи*, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах за Нешићима, са којима се сматрају да су један род. Од истог рода има их у Јагодини и у селу Бивоље код Крушевца.
*Неки Стеван „туфегџија“ дошао је овамо кад му је било 10 година и служио код старог Неше. Ту се закућио, занат изучио и оженио. Са својих 45 година учествовао је у боју „на Маџара“ као добровољац.
–Костадиновићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања пре 150 година. Мисли се да су некада са Нешићима и Туфегџићима били један род, мада се о томе данас изгубио траг, па се „узимају“, међусобно се жене и удају.
–Сурлићи, славе Никољдан. Дошли из Сурдулице пре 130 година.
–Великићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи. Има их у Бачини, Темнић.
–Топаловићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Лесковца када и Сурлићи.
–Лазићи, славе Св. Јована Милостивог. Дошли из околине Алексинца пре 130 година.
–Поповићи, славе Јовањдан. Они су дошли са Косова преко Топлице и Вукање пре 130 година.
–Газдићи, славе Аранђеловдан. Дошли су са Косова када и Поповићи. Био је то већи род, па се нешто затрло (изумрло) а нешто раселило. Има их у Мечковцу код Крагујевца, Јагодини и Београду.
–Пауновићи и Пацковићи, славе Св.Ћирила и Методија. Доселили се из Лукова испод Ртња пре 130 година – тимичка Црна Река. Зову их „Власима“.
–Стојићи, славе Св. Петку. Доселили се из Балтиновца код Књажевца пре сто година.
–Васиљевићи, славе Св. Враче. Предак је дошао из Деонице призетивши се у род Топаловића пре 80 година.
–Марковићи и Мајурци, славе Аранђеловдан. Предак је дошао из Мајура призетивши се у род Великића. Од истог рода их има у Мајуру, Бресју, Јагодини и Београду.
Сеоска слава је Бела Среда, по Тројицама а заветине Ново Лето (Нова Година) – 14 јануара по н.к. за здравље чељади и Пачиста Недеља, друга недеља Великог Поста за здравље стоке и живине (пернади).
Гробље је на западној страни поред пута Јагодина – Рековац – Крагујевац.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)