Порекло презимена, село Милошево (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Милошево, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Полож Порекло становништва села Милошево, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Полож Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Милошево (Јагодина)

Порекло презимена, село Милошево (Јагодина)

Порекло становништва села Милошево, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Milosevo (Jagodina)

Положај села.

Село је на последњем огранку црновршких коса. Горњи и знатно већи део села је између Домуз-Потока и речице Грабовика. Доњи део села је испод брда, на ивици моравске равнице, поред Цариградског Друма, који туда пролази и железничке пруге Београд – Ниш.

Воде.

Пије се више бунарска него изворска вода. Постоје две чесме; у Гарновцу и код школе и три извора. Чесме су из „турског времена“.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су на местима: Дедин Луг, Горуњар, Код Баре, Топољар, Велике Ливаде, Острво, Марисављевица, Купусине, Виногради (њиве), Вучкова Валога, Јама, Седларева Ливада, Вељково Острво, Кованлук, Ловачко Поље, Пиж (Пиш) Бара и Бостаниште. Шуме пашњаци и њиве су измешани на месстима: Милошевска Коса, Главица, Бивоља Бара, Јански Липар, Влашки Липар (где су некада живели стрижиловци у земуницама), Стража друга (брдо), Луди Поток, Маринков Поток и Видина Бара. Шуме су на местима: Козјача, Тодорова Коса, Миљина Страна, Гарновац, Домуз-Поток, Гај, Збеговише, Главашев Поток, Лакуш (Лакушић) и Сакина Страна.

Тип села.

Село је средње збијености, али су куће нешто гушће у равници, крај Цариградског Друма и потока. Дели се на Горњу, Доњу и Поточку Малу и Гарновац. Доња Мала се зове и Шиљеговачка Мала. Ту се почело насељавати од 1827. године. Махале су подвојене. До пре 50 година село се звало Домуз-Поток по потоку истог имена.

Старине у селу.

У месту званом Гробљиште, у Поточкој Мали, била је развалина од неке старе цркве па је ту, на истом месту, 1863. године подигнута лепа црква, посвећена пророку Јеремији, 14 маја по н.к.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је старије, али изгледа да су му се становници често мењали, па због тога има мало старинаца. До 1881. године подпадало је под срез лепенички. Долази у ред највећих и најбогатијих села у овоме крају. Нарочито много производи и извози кукуруз, свиње и говеда.

Милошево има 395 кућа, 31 род и 2037 становника.

Родови су:

Миљковци, славе Никољдан. Доселили су се из околине Врања пре 160 година („за турског земана“). Сматрају се као старинци или први досељеници.

Стојановићи, славе Никољдан. Досељени из непознатог краја када и Миљковци.

Јевтићи, славе „Лисандар“, тј Александар Невски. Дошли су из Црне Горе међу првим досељеницима. Од истог рода је и једна кућа у селу Багрдану.

Ћор-Јанковићи, славе Јовањдан. Доселили се са Косова пре 150 година „када је у селу било само 10 кућа“.

Динићи, славе Никољдан. Они су дошли из Крушевачке Жупе за време Кочине Крајине. Има их у Великом Шиљеговцу.

Ристићи, Перковци, Пелковци и Осатровци – славе Никољдан. Дошли су из Кривог Вира пре 150 година.

Шућићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца када и Перковци.

Радошевци и Радошинци, славе Св. Враче. Доселили се из Радошина у Ресави пре 130 година.

Милосављевићи, славе Јовањдан. Дошли из крушевачке Жупе пре 130 година.

Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Куманова пре 130 година.

Ивановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Срема када и Јовановићи.

Обреновци, славе Велику Госпојину. Дошли из Великог Извора код Зајечара пре 130 година.

Радосављевићи и Павловци, славе Митровдан. Доселили се из околине Крушевца пре 125 година.

Рутићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Ресаве пре 120 година. Мисли се да су од „Влаха“.

Миљојковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.

Ћирићи, славе Никољдан. Доселили се из Ресаве пре сто и више година а тамо из околине Ниша.

Божиновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселилили се из околине Крушевца пре сто година.

Поповићи, славе Митровдан и Никољдан. Предак досељен из Ресаве пре сто године призетивши се у род Павловаца.

Милошевићи и Милошевци, славе Св. Петку, Доселили се из Шиљеговца код Крушевца пре сто и више година.

Витићи и Витановци, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Дошли из Витанаца у Ресави пре 100 година.

Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре сто година из околине Сврљига преко Алексинца, у чијој су околини једно време живели.

Гавриловићи, Гарвиловићи и Гавриловци – славе Велику Госпојину. Доселили се из Малог Извора код Бољеваца пре сто и више година. По пореклу су „Власи“. Насељени су у Гарновцу.

Богојевићи и Цагићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша пре сто година.

Ганићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Цагићи, са којима се сматрају да су један род.

Џамбасовићи, славе Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи, досељени пре 80 година из Бабове у Ресави.

Не зна се одакле су и када дошли:

Бркићи, славе Јовањдон.

Томићи – славе Мратиндан.

Илићи – Лучиндан.

Арсићи – Никољдан.

Лазићи – Св. Симеон Мироточиви.

Вукојевићи, Најдановићи и Мујићи – славе Св. Василије и Ђурђевдан. Они су Цигани-Роми, ковачи.

Сеоска слава је Други дан Тројица а заветина „Пољобранија“, 15 маја по н.к. за стоку и берићет.

Гробље је ниже села у страни, са десне стране пута идући од Багрдана.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top