Порекло презимена, село Брајковац (Крушевац)

22. октобар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Брајковац, град Крушевац – Расински округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Темнић“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Село се налази у странама Брајковачког Потока, за 6-7 километра од Мораве. Више кућа је на источној страни. Село је подигнуто на пескуши, под којом је пешчар. Брајковачки Поток у свом доњем току, приликом изливања, чини велике штете на имањима.

Воде.

Село пије понајвише воду са извора од гојих су најглавнији: Богдански, Живковицки, Ајдучки, Грубачки, Јоксицки и Беговицки, од којих ниједан не пресушује.

На јужној граници атара постоји једна чесмица, са које теку два слаба точурка киселе воде, у којој, веле, има раствора гвожђа.

Земље и шуме.

Осим мало јаке земље у моравском кључу, земља је већином каменита и слаба. Поред тога сеоски атар је доста скучен, те село спада у ред сиромашних села овога краја.

Шума је ситна и налази се на источној и северној страни атара.

Тип села.

У присоју, источној страни, куће су чешће, него на осојној страни. Средња удаљеност између кућа је по 80-100 метара. Село се дели на фамилије.

Свега у селу је 67 кућа са 89 пореских глава.

Име селу.

За име овога села народно предање каже да је постало од некога Брајка, који је био настојник каменог мајдана Цара Лазара и који је овде боравио. Други веле да се село овако назвало због неког хајдука Брајка, који је овде живео.

Старине у селу.

Северно од села, уз поток, на 700-800 метара налази се остаци старих насеља. Нарочито се налазе неке врло велике потковице, врхови копаљња, стрела и др.

 

Постанак села и порекло становништва.

Уз поток на 700-800 метара било је пре Кочине Крајине село, чији су се становници тада раселили и прешли у Срем. Отуда су се враћали и населили се крај Голијске Мораве, па због непознатих узрока и одатле се иселе и дођу на место где се село данас налази. О томе да ли је одавно било насеља на месту старога села не прича се, али је ту могло бити насеља због мајдана камена у коме се још познају стародревне дубоке рупе.

Најстарије породице су оне, које су се вратиле из Срема а то су:

Станимировићи, славе Аранђеловдан.

Лалошевићи – Никољдан.

Богданићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Ђокићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Доцније, у време Првог и Другог Устанка, досељене су остале породице овим редом:

Живковићи су из Стопање у округу крушевачком, славе Никољдан.

Милосављевићи су из Жупе, славе Савиндан.

Грубачи су досељени из Камењаче код Трстеника, славе Јовањдан зимски и летњи. Има их у Коњусима и Великој Дренови.

Милутиновићи су из Гаревине у округу крушевачком, славе Јовањдан, зимски и летњи.

Миљковићи су досељени из крушевачког округа, славе Јовањдан.

Здравковићи су се доселили из Топлице, славе Св. Враче.

Јоксимовићи су дошли из Бојника у Топлици, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Ђорђевићи су из Топлице, славе Никољдан.

Јовановићи су из крушевачког округа, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Стојановићи су из крушевачког округа, славе Лучиндан и Марковдан.

Беговићи су се досељеници из Беле Воде, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.

Гмитровићи су из Жупе, славе Аранђеловдан.

Најновији досељеници:

Јевтићи или Пиперци су се доселили из Љубаве, славе Св. Ћирила и Методија.

Крстићи су из пиротског округа, славе Јовањдан и Ђурђевдан.

Сеоска слава је Други дан Тројица, заветине немају.

Копају се у гробљу у осоју, према Коњусима.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Темнић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.