Порекло презимена, насеље Багрдан (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло станоништва насеља Багрдан, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. У књизи су посебно описани Багрдан село и Багрдан Порекло станоништва насеља Багрдан, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. У књизи су посебно описани Багрдан село и Багрдан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Багрдан (Јагодина)

Порекло презимена, насеље Багрдан (Јагодина)

Порекло станоништва насеља Багрдан, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. У књизи су посебно описани Багрдан село и Багрдан варошица.

Bagrdan

Багрдан село:

Положај села.

Куће овог села су у равници поред доњег тока Рачничке Реке и Осанице. Обе реке чине штету приликом изливања из корита. Кроз село пролази Цариградски пут Јагодина – Багрдан и даље.

Воде.

Пије се бунарска вода.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су наместима: Горњи Кључ, Доњи Кључ, Бара, Видина Бара, Ада, Закључак, Чичковац, Пожарак, Кованлук, Ковиљача, Старо Село, Река, Над Реку, Парлози и Багрдански Парлози. Шуме, пашњаци, виногради и њиве су на местима: Гробљанско Брдо, Главица (брдо), Мијаилов Поток, Луди Поток, Марисављевац, Сакина Страна, Дурманов Поток (где је по предању некада била усамљена кућа Дурмана Жидова), Осоје и Дубоки Поток.

Тип села.

Село је тимочког типа; дели се на две махале; Копривницу и Багрдан, које раздваја река Осаница тако да Копривница остаје на десној а Багрдан на лвој страни. Један део Багрдана је и поред Рачничке Реке, која се одмах ту улива у Осаницу. До 1892. године ова два насеља су била сасвим подвојена; те су године, приликом, проласка краља Милана, а по његовој жељи и наредби, спојена у једно село. Багрдан је старије насееље а Копривница новије. Копривничани су пореклом из тимочке Копривнице. Били су најпре у Ланишту (у Модром Виру), па се отуда овамо преселили пре 130 година. Били су прво у Старом Селу.

Име селу.

По једном предању Багрдан је добио име по неком „грдном“ (ружном) бегу, који је ту први дошао, па се у прво време звао „Бегрдан“ а после Багрдан. По другом, вероватнијем предању, тако се назвао по турској речи „багрдан“, што значи река.

Старине у селу.

У атару села постоји црквина, за коју се мисли да је остатак од неке велике цркве „Ластавице“. У Дурмановом Потоку је „Џидовско Гробљиште“.

Постанак насеља и порекло становништва.

Село и варошица су старијег постанка. Некада је било чисто српско насеље и звало се Река (по некиома се звало Осаница). По доласку Турака населило се неколико мухамеданских досељеника, који су му том приликом дали турско име. По ослобођењу од Турака оно је поново постало чисто српско насеље и тада је цела Копривница овамо пресељена као и многи други родови.

Село Багрдан има 154 куће, 27 родова и 889 становника.

Родови у селу Багрдан:

Прокићи, славе Стевањдан. Дошли су међу првим досељеницима из непознатог краја пре 130 година.

Јевтићи, славе Стевањдан. Доселили се када и Прокићи, из непознатог краја, са којима се сматрају као један род.

Милетићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Приштине пре 125 година.

Милутиновићи, славе Никољдан. Дошли са Косова када и Милетићи.

Илићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова када и Милутиновићи.

Милићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре 120 година.

Милутиновићи други, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пет година касније од Милетића и Милутиновића, са којима се сматрају да су један род.

Ђурђевићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре сто и више година. Са Милићима се сматрају као један род.

Милосављевићи, славе Томиндан. Доселили се из Топлице пре сто година.

Врцићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из околине Врања пре сто година.

Гајићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се са Косова пре 100 година.

Петковићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли из околине Ниша пре 100 година.

Милановићи и Мирковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Ниша када и Петковићи.

Родови у Копривници:

Дачићи и Митићи, славе Никољдан. Доселили се из тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.

Максимовићи, Марковићи и Сремчевићи – славе Митровдан. Доселили се из Срема пре 130 година.

Марићи, Добривојевићи и Старцелићи – славе Никољдан. Доселили се из Тимочке Копривнице преко Ланишта пре 130 година.

Вељићи, славе Никољдан. Доселили се из Кривог Вира (Тимок) пре 130 година.

Станковићи и Анићи, „Власи“ – славе Савиндан. Доселили се из Тимочке Крајине пре 120 година.

Властићи, славе Митровдан. Доселили се из Лебана пре 120 година. Има их у Селевцу, Смедерево.

Јанковићи, „Власи“, славе Св. Петку. Доселили се из Горње Ресаве пре 100 година.

Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Вољавча, Белица, пре 100 година.

Бабићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Великог Поповића у Ресави пре 80 година.

Димитријевићи, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили се из Ботуња у Лепеници пре 80 година.

Векићи, славе Стевањдан. Доселили се из Радошина у Ресави пре 80 година.

Басаревићи и Басарићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Лебана пре 80 година; има их у Свилајнцу, Ресава.

Купинићи, славе Мратиндан – Мина. Доселили се из Пањевца (Јагодина) пре 70 година; има их у Пањевцу (Белица), Бачини и Јасици (Темнић).

Јевтићи други, славе Св. Александар Невски. Доселили се из Милошева пре 50 година а тамо из Црне Горе.

Сеоска слава у Копривници је Први дан Тројица а у селу Багрдану Бели четвртак – по Тројицама. Заветине су: У Копривници Благовести – за здравље чељади и Преблага Марија – за здравље стоке. У Багрдану селу Цвети – за здравље чељади и Марковдан – за здравље орача и копача.

Копривничко гробље је у страни више Копривнице. У ово гробље се сахрањују и из врошице Багрдана, они са десне стране Осанице. Гробље села Багрдана је на супротној страни у односу на коприбвничко гробље, идући железничкој станици. У ово гробље сахрањују се и из варошице Багрдан, са леве стране Осанице.

Цигани-Роми ковачи су се преселили у варошицу Багрдан.

Општина је одвојена од варошице а црква и школа су заједничке; оне су обе у варошици Багрдан.

* * *

Багрдан варошица

Положај насеља.

Варошица је на обема странама реке Осанцие и пружа се према Цариградском путу, који криз њу пролази. У непосредној близини варошице су села Багрдан и Копривница, тако да један део део варошице састављен са Копривницом а други се Багедан селом. Оба ова краја варошице спаја мост на Осаници.

Воде.

Пије се бунасрска и изворска вода. Штаб коњичке комбиноване дивизије подигао је испред цркве врло лепу чесму од тесаног камена, 1914. године. До моста, са леве стране реке је трг, где се сваког уторка продају стока и намирнице. На тргу, близу моста, био је за време Турака велики путнички хан.

Постанак насеља и порекло становништва.

Багрдан су населили Турци 1700. године, као значајно место на путу Цариград – Ниш – Београд. Ј. Рачанин га 1704. године назива Нова Паланка или Деви Багрдан. Помињу га Дриш, С. Милошевић и други.

„Из Багрдана ја водио пут у Јагодину преко густе и велике шуме и био је за путнике опасан због вукова и хајдука“, пише К. Н. Костић у књизи „Трговачки центри и друмови по српској земљи“ 1899. године.

Од доцнијих писаца помињу га Пирх, Вујић, као и други наши и страни путописци, који су били у пролазу кроз ово место.

Багрдан је прелазио чешће из турских руку у аустријске и обратно, али су га Турци дуже држали. До 1881. Године село Копривница потпадало је под стари Јагодински округ а Багрдан под Крагујевачки. Тако је река Осаница делила не само Копривницу од Багрдана, већ и два округа.

Багран је проглашен за варошицу 1866. године. Док није прошла железница, место је напредовао, јер је било на живом пролазном путу. Од проласка железнице, он је у опадању и нема изгледа за његов напредак. Варошица има три главне улице; Београдску – идући железничкој станици; Ловачку улицу – идући селу Ловцима (уз реку) и Копривничку улицу, преко моста на десној страни реке. Има више кућа на левој страни реке (у Багрдану) него на десној (у Копривници).

По причању старијих људи за време Турака је постојала, осим велоког хана, и једна џамија док је друга џамија, кажу, била у Ловцима, више Багрдана. Они причају да је за време Турака „касаба“ имала један део покривене чаршије („безистан“), која је једном приликом изгорела до темеља.

Црква је на копривничкој страни, одмах поред моста, изнова озидана 1868. године, слави Аранђеловдан.. Под њену парохију потпадају: Горње и Доње Штипље, Горњи и Доњи Рачник, село Багрдан (са Копривницома), варошица Багрдан, Врановац, Ловци и Стрижило. Варошица је удаљена од железничке станице „Багрдан“ два и по километра. Близу железниичке станице, на брду са десне стране Багрдана, је гробље изгинулих немачких војника 1915-1918. године. Велика Морава је од станице удаљена 500 метара а од средине варошице 3 километра. На Морави је жало за купање, а ту су и воденице („моравке“).

У варошици има: 4 кафане, берберница, 12 радњи са мешовитом робом, 3 пекаре, 3 опанчарске радње, једна обућарска, две коларнице, две браварске радње, две абаџијске радње, једна кројачница, две бозачијско-колачарске радње и две лончарске радње. Поред заната и трговине многи се занимају и земљорадњом. Постоји и плетарска радионица браће Ристића.

Варошица Багрдан има 80 кућа, 66 родова и 230 становника.

Родови на копривничкој страни:

Векићи, славе Стевањдан.

Стојановићи и Вељићи – Никољдан.

Вучковићи – Никољдан.

Тошићи – Аранђелован.

Благојевићи – Аранђеловдан.

Марисављевићи – Никољдан.

Сви, горе наведени, су се доселили пе 60-70 година из Багрдана.

Ристићи – Св. Петка.

Симићи – Јовањдан.

Батаљци – Св. Пењтка.

Стевановићи – Никољдан.

Горе наведени су се доселили из села Малошишта код Ниша.

Живковићи, славе Св. Петка, из околине Тетова пре 50 година.

Глигоријевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Крчина (Темнић) пре 40 година.

Максимовићи, славе Св. Петка, из Брзана (Лепеница) пре 40 и више година.

Мандићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Чачка пре 35 година. Има их у Великој Дренови (Темнић).

Тодоровићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан, из Београда пре 35 година.

Милорадовићи, славе Никољдан, из Сикирице код Параћина пре 30 година.

Јовановићи, Аранђеловдан, из Свилајнца пре 30 година, „када је овде било две кафане и 10 дућана“.

Лукићи, Св. Врачи, из Параћина пре 30 година.

Трајиловићи, Св Петка, из Мачевца (Ресава) пре 30 година. Има их у Свилајнцу и Ћуприји по једна кућа.

Младеновићи, Св. Петка, из Доњег Рачника пре 25 година, има их у Јагоцини.

Иличићи, Никољдан, из Лапова пе 25 година, има их у Београду и Смедеревској Паланци по једна кућа.

Милојковићи, Никољдан, из Раче (Лепеница) пре 15 година.

Павловићи, Ђурђевдан, из Лапова пре 10 година.

Танасковићи, Аранђеловдан, не зна се порекло.

Родови на багрданској страни:

Миличићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Матићи – Никољдан.

Величковићи – Никољдан.

Цветковићи – Аранђеловдан.

Милутиновићи – Ђурђиц и Ђурђевдан.

Сви, горе поменути, су досељени из села Багрдана пре 60-70 година.

Томашевићи, Никољдан, из околине Пирота, као лончари, пре 65 година.

Прокићи, Стевањдан, из околине Видина када и Томашевићи.

Стевановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Малошишта код Ниша пре 60 година.

Ћетковићи, Св. Ћирило и Методије, из Мораче у Црној Гори пре 60 година.

Прокићи други, Никољдан, из Шаторње у Јасеници пре 60 година. Има их у Крагујевцу и Аранђеловцу по једна кућа.

Арсенијевићи, Св. Врачи, из Рамаће и Гружи пре 55 година.

Тодоровићи, Никољдан, из Малошишта код Ниша пре 55 година.

Секулићи, Никољдан, из Битоља пре 50 година.

Матејићи, Никољдан, из околине Видина пре 50 година. Од истог рода има две куће у Зајечару.

Мирчићи, Аранђеловдан, из Јагодине пре 45 година.

Маринковићи, Аранђеловдан, из Петровца у Лепеници пре 45 година.

Поповићи, Никољдан, из Радошина у Ресави пре 45 година. Од њих има једна кућа у Београду.

Петровићи, Св. Петка, из Ловаца пре 45 година.

Костићи, Никољдан, из околине Сјенице пре 40 година.

Стевановићи други, Св. Врачи, из Милошева (Домуз-Потока) пре 40 година.

Михаиловићи, Св. Врачи, из Рамаће у Гружи пре 40 година.

Мирковићи, Јовањдан, из Алексинца пре 40 година.

Величковићи други, Никољдан, из Јагодине када и Мирковићи.

Савићи, Аранђеловдан, из Јагодине, где их има још две куће, када и Величковићи.

Обрадовићи, Св. Петка, из Брзана у Лепеници пре 40 година. Има их у Брзану и Баточини.

Поповићи други, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Лужнице у Лепеници пре 40 година.

Ђорђевићи, Јовањдан, из Доњег Рачника пре 40 година.

Стевановићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 40 година.

Марјановићи, Ђурђиц и Ђурђевдан, из Горњег Штипља пре 35 година.

Поповићи трећи, Ђурђиц и Алимпијевдан, из Великог Поповића у Ресави пре 30 година.

Јелићи, Ђурђевдан, из Ужица пре 30 година.

Миљковићи, Никољдан, из Великог Поповића у ресави пре 30 година.

Вучковићи, Аранђеловдан, из Ловаца пре 30 година.

Николићи, Никољдан, из Војске у Ресави пре 25 година.

Томићи други, Мратиндан, из Ловаца пре 25 година.

Симићи, Св. Врачи, из Трстеника пре 25 година.

Мумићи, Велика Госпојина, из Ловаца пре 15 година.

Петковићи, Никољдан, из Лапова пре 15 година.

Не зна се одакле су се и када доселили:

Живадиновићи – Аранђеловдан.

Ристићи други – Св. Пречиста, Ваведење.

Вељићи други, Аранђеловдан.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top