Порекло презимена, село Горње Штипље (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горње Штипље, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  П Порекло становништва села Горње Штипље, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горње Штипље (Јагодина)

Порекло презимена, село Горње Штипље (Јагодина)

Порекло становништва села Горње Штипље, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Gornje Stiplje

Положај села.

Село је испод Црног Врха, у клисури са обе стране Штипљанске Реке и поред пута Јагодина – Крагујевац. Село је окренуто више југоистоку и заклоњено је од хладних ветрова.

Воде.

Пије се изворска вода. Постоји само један бунар-ђерам. Најјачи извор је Врело, који је толико јак да већ у близини меље воденица са једним каменом. Остали извори су: Ристина Чесма и Аврамова Чесма и још неколико безимених.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су на местима: Старо Село, Равни Гај, Клик, Врело, Локва, Миленковац, Парлог, Виногради, Шљивово Брдо, Орнице, Бабина Механа и Рупине. Шуме, пашњаци и њиве (измшано) су у брдима: Брезју, Главици, Грабовику, Рамаданову Гробу, Лпм Брду, Анатеми, Белом Камену, Стражи, Великом Врху, Мечкиној Рупи, Жежници, Средњем Врху, Грабовичком Потоку, Здравичком Потоку и на Стрмој Страни.

Тип села.

Село се дели на Горњу, Средњу и Доњу Малу, које се пружају према току реке.

Старине у селу.

Код Врела, у данашњем гробљу, откопан је темељ неке старе цркве. У близини је неко старо гробље. По предању ту су Турци нанеком сабору побили мног свет, који је ту покопан. Да је овде била црква или манастир сведоче и стари, необично дбелих стабала, калемови јабука и крушака. На месту Грабовику има остатака неког градића. Ту се приликом копања, орања или риљања налази стари новац „костадинке“. На брду Стражи, између овог села и Врановца су Карађорђеви шанчеви, где је Карађорђе задржавао надирање Турака низ Мораву после боја на Каменици, 1809. године.

У близини сеоског гробља код Врела постоји старо гробље на коме су белези (гробови) од неизрађеног камена серпентина, који се налази у овој околини. Како се зна да је Горње Шипље пресељено из Старог Села или Селишта, то ће према овом старог гробљу, као и према цркви која је скоро откопана, пре ће бити да је овде некада постојало неко старо насеље па је становништво расељенио или изумрло. Које је и какво то насеље било и шта се са њим догодило није могуће дознати, јер предање о томе није сачувано.

 

Постанак села и порекло становништва.

Некада је насеље било у Старом Селу па се отуда преместило пре 130 година у клисуру, ближе Врелу због склонитијег места, шуме и испаше. Пре тога овде су биле штипаљске појате. Док је ово насеље било у Старом Селу оба данашња Штипља (Доње и Горње) било је заједничко село па и данас постоји зајеничко старо гробље. Од старог Јешковца је постало прво Штипље а доцније Доње Штипље и Горње Штипље.

Горње Штипље има 101 кућу, 17 родова и 560 становника.

Родови су:

Милошевићи, Софронијевићи и Миткићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Преци су им се доселили из Старог Села а тамо са Косова, пре 200 година.

Ружићи и Стругарци, славе Петровдан. Доселили су се из околине Битоља, као стругари, пре 150 година; били су у Старом Селу.

Златановићи и Станишићи, славе Никољдан. Доселили су се из Стрелца у околини Пирота пре 120 година.

Клицари, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из тимочког краја пре 150 годиан; били су у Старом Селу.

Митићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Црне Горе, преко Старог Села, пре 120 година. Од истог рода има их у Црнчи.

Чупићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из Малог Косова пре 120 година. Сматрају се да су „од арнаутског порекла“.

Пауновићи и Јанковићи, славе Никољдан. Дошли су из Црне Траве у власотиначком срезу, пре 120 година. Били су у Старом Селу.

Џонићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се из села Заграђа у тимочком крају пре 120 година, преко Старог Села или Старог Штипља.

Петковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Великог Извора код Зајечара, преко Старог Села, када и Џонићи.

Милићевци, славе Св. Сергије. Дошли су из Баточине у Лепеници пре сто година.

Илићи и Ранковићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Ресника у Лепеници пре 100 година.

Радивојевићи, славе Аранђеловдан. Дошли су из Букуровца у Лепеници пре 80 година.

Микићи, славе Аранђеловдан.. Доселили су се пре 80 година из Каленовца, где их и данас има.

Не зна се одакле су досељени:

Обрадовићи, славе Јовањдан. Овамо су се преселили из Старог Села.

Ристићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.

Милановићи, славе Аранђеловдан.

Радичевићи, славе Никољдан.

Сеоска слава је Други дан Тројица. Заветине нема.

Гробље је више села код Црквине, близу Врела.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top