Порекло презимена, село Јошанички Прњавор (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јошанички Прњавор, град Јагодина- Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Порекло становништва села Јошанички Прњавор, град Јагодина- Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јошанички Прњавор (Јагодина)

Порекло презимена, село Јошанички Прњавор (Јагодина)

Порекло становништва села Јошанички Прњавор, град Јагодина- Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Josanicki Prnjavor

Положај села.

Село је више манастира Јошанице, у клисури, са обе стране Јошаничке Реке, а испод огранка Црног Врха. Више кућа је у присоју на левој страни реке.

Воде.

Јошаничка Река не пресушује а приликом изливања чини штету селу, манастиру и пољу. У њу утиче са леве стране поток Стари Прњавор и речица Сребра. Пије се изворска и речна вода. Речна вода се пије само преко зиме. Извори су: Видин Извор, Данилов Извор и Максимови Извор.

Земље и шуме.

Њиве и сенокоси су у местима: Пољане, Крчевина, Поток, Страна, Под Таван, Под Шареник (преко реке), Јасика, Ђаковац и Стари Прњавцор. Шуме и пашњаци (измешано) су на местима: Станкин Поток, Стеванова Ливада, Чукара, Бардоња (брдо), Оштри Камен (брдо) и Равни Гај.

Тип, име селу и манастиру.

Село је разбијеног типа. Дели се на родове. Им је добило по манастиру Јошаници а манастир је добио име по неком Јоши*, који се ту прво населио. По другом предању манастир је добио име о кнезу Лазару, који га је подигао; мајстори су га зидали у висину, и када су питали кнеза:

Је ли доста?

Кнез је одговорио:

Још није, још није.

По кенежевој речи „још“ манастир је добио име.

*По предању, које је овде сачувано, стари Јоша је живео као испосник у пећини више Прњавора. Кнез Лазар, ловећи на Црном Врху, ранио га је нехотично. Кнез је тада од рањеног Јоше тражио опроштај за грех а Јоша је казао да ће му опростити ако подигне цркву тамо где умре. И када су га рањеног изнели из пећине, оне је умро на месту на коме је после кнез Лазар подигао манастир.

Старине у селу.

Највећа старина је манастир Јошаница, испод Прњавора, са леве стране Јошаничке Реке, између брда Чукаре и Равног Гаја. Народ из целог овог краја верује да је манастир подигао кнез Лазар и да се у њему венчао са „царицом“ Милицом. Турци су овај манастир порушили, као и мног друге цркве и манстире. Тако порушен остао је напуштен дуги низ година.. По једној очуваној повељи он је први пут обновљен 1786. године, за веме турског цара Абдула Хамида и београдског митрополита Јанићија, трудом и заузимањем јеромонаха Алексија Тодоровића и протопрезвитора Јована, Јовче Поповића из Јагодине.

Посел тога је још доправљен 1858. године за веме кнеза Александра Карађорђевића и митрополита Петра. Трећи пут је преправљен и покривен лимом 1902. године.

Манастир данас има око 2000 хектара своје земље, од које је две трећине под шумом, док се остало обрађује, зирати. Ово манастирско имање је у Црном Врху, Шаренику, Риљевини, Равном Гају, Малом Врху и Ћумурњачи. До пре 80-90 година манастир се сматрао као метох манастира Каленића.

 

Постанак села и порекло становништва.

Прњавор је постао када и манастир. Приликом рушења манастира од стране непријатеља и насеље Прњавор је рушено, паљено и становништво расељавано. Последњи пут је цео попаљен и расељен за време аустријске окупације 1916. године.

Јошанички Прњавор има 26 кућа, 8 родова и 150 становника.

Родови су:

Максимовићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили су се из Вете у околини Ниша за време Карађорђевог устанка.

Костићи, славе Св. Петку. Доселили су се из села Моклишта у околини Ниша када и Максимовићи.

Вељковићи, славе Митровдан. И они су из Вете, доселили се кад Максимовићи и Костићи.

Милошевићи, славе Никољдан. Дошли су из Брзана пре 60 година.

Антићи и Миленковићи, славе Никољдан. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 50 година.

Стојановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Пожаревца пе 50 година.

Михаиловићи, славеАранђеловдан. Доселили су се из Брзана у Лепеници пре 40 година.

Алексићи, славе Лучиндан и Маркован. Доселили се из Лозовика (Белица) пре 40 година.

Литије се носе о „Младом Св. Николи“, 22 маја по новом календару, коме је и манастир посвећен. Заветује недељу по јесењем Крстовдану, за стоку. Код манастира је сабор о Цветима, Великој Госпојини и Младом Св. Николи.

Гробље је испод села у потоку.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top