Порекло презимена, село Бунар (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бунар, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај Порекло становништва села Бунар, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бунар (Јагодина)

Порекло презимена, село Бунар (Јагодина)

Порекло становништва села Бунар, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Bunar

Положај села.

Село је на десној страни Белице, на једној страни благог нагиба, окренутој више североистоку. Шири се од била (косе) ове стране до реке Белице и до пута Јагодина – Крагујевац.

Воде.

Кроз село протичу Пољанички Поток и Осредак, који се сливају из једне баре више села, теку низ страну кроз село и уливају се у Белицу са десне стране. Лети редовно пресушују као и бара одакле се сливају.

Пије се бунарска вода. Постоји само једна безимена чесма испод села до пута, преко реке Белице.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и пашњаци су на местима: Стари Бунар, Осредак, Лукар, Новине, Велико Језеро, Широко Поље, Липовак, Пољана, Виноградиште, Весељак, Бујимир и Трештана. Шуме и пашњаци су на местима која се зову: Коса, Мали Лаз, Велики Лаз, Џамина (Џамијина) Коса, Под и Гај. Заједничке сеоске шуме су: Присоје и Шумарице.

Тип и име села.

Село је тимочког типа и старијег постанка. Најпре се звало Бокце, па доцније Бунар, по старом бунару више села на коси, поред старог пута, по коме се данас село зове. Село се дели на Горњу, Јошаничку и Доњу Малу. Горња Мала се зове и Миљковицка мала а Доња Мала и Бањска.

Бунар има 149 кућа, 10 родова и 895 становника.

 

Порекло становништва.

Родови су:

Миљковићи и Миљковци, славе Ђурђевдан и Илиндан. Преци су им дошли пре 130 година из Цикота у Левчу а тамо са Косова.

Јошанци, славе Никољдан. Доселили су се из топличке Јошанице одмах после Миљковића.

Милосављевићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Ниша пре 130 година.

Прокићи, славе Јовањдан. Доселили су се из Вукање, више Рибарске Бање, пре 120 година.

Николићи и Пиргићи, славе Јовањдан. Доселили су се из околине Пироте одмах посел Другог устанка.

Бањчани и Бањци, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили су се пре више од 100 година из Дулена у Левчу а тамо из околине Бањске на Косову, преко Топлице..

Пешковићи и Пешковци, славе Никољдан. Доселили се из Сврљига када и Бањчани. Дошла су два брата Петар (Пешко) и Павле, Павле је отишао у Јошанички Прњавор а Пешко остао овде.

Танасковићи, славе Јовањдан. Доселили се из Шапине код Пожаревца пре 100 година.

Станишићи, славе Лазаревдан. Доселили су се из Деонице пре 80 година а тамо из околине Врања. Од њиховог рода нема ниједне куће у Деоници.

Димићи и Јергићи, славе Аранђеловдан. Не зна се одакле су и када су се доселили.

Сеоска слава је Мали Спасовдан а заветине су: Св. Трифун – за виноградаре и Сретење – за здравље чељади.

Гробље је преко Белице, изнaд пута у атару села Белице. У истом гробљу сахрањују се из села Врбе.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top