Порекло презимена, село Штимња (Штимље)

27. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Штимња, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село лежи на западној ивици косовске равнице у подножју планине Црнољеве. Кроз село протиче Грковачка река, која више самог села прима реку Црнољеву по њеном излазу из Црнољевске клисуре. У селу се стичу друмови из Призрена, Приштине и Урошевца.

Збијеног је типа. Горњи део села је већином српски, а доњи арбанашки и цигански, Дели се на Горњу махалу, Доњу махалу и махалу Блацалија, названу тако по презимену једног рода у њој. На један километар северно од села пружа се с кућама поређаним у меридијанском правцу нови заселак Петровићи, постао настањивањем колониста од 1920.

Село је старо. Од старинаца или давнашњих досељеника има само један род, али и он одавно у исламу и поарбанашен. Поред Срба и Арбанаса, у селу има и Цигана муслимана.

Као саобраћајни чвор село је још пре балканског рата почело добијати извесне привредне радње. После првог светског рата је проглашена варошицом, па је 1931. имало: 25 мешовитих колонијално – мануфактурних, 7 ковачких, 2 поткивачке, 1 грнчарску и 2 пекарске радње. Али на захтев мештана, да не би као, становници вароши плаћали кућарину (порез на куће), указом од 23. IX 1932. Штимња је проглашена за село. Женско друштво „Кнегиња Љубица” из Београда је 1914. г. подигло у селу цркву св. Арханђела и „Дом милосрђа”.

Најстарији род у селу је Исић (16 к.). Сад су Арбанаси, али се зна да им је порекло српско. Знање околине о њиховом пореклу Исићи исправљају причом да су пореклом Турци, остали овде из „ордије” султана Мурата, па постали хришћани кад је некад доцније долазила Србија на Косово. Њих су као муслимане затекли и најстарији арбанашки родови, досељавани почетком 18. или крајем 17. века.

Убрајају се у фис Гаш, у којем су најстарији арбанашки родови села.

Српски родови су:

Маринкови (7 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Сев. Албаније прво у Давидовце, где још на месту „Старо Село” има њиховог гробља. Одатле су се преселили у Штимњу по доласку Арбанаса у Давидовце почетком 19. века.

Ковачевићи (13 к., Св. Никола). Старином су из Мушутишта у Подрими, одакле су избегли у Д. Неродимљу јер су убили спахију. У Штимљу прешли око 1830. на чифлик Јашар-паше Приштинског. – Један су род с поисламљеним и поарбанашеним Ковачевима у Д. Неродимљи.

Јерци (5 к., Св. Стефан). Старина им је у Маврићима у Горњем Лабу, одакле их је Малић-паша Џинић из Приштине преселио у доба првог српског устанка у косовско село Бресје, а на њихово место у Маврићима населио Арбанасе да би спречио упаде српских устаника у Лаб, односно у његов пашалук. Из Бресја су се ускоро преселили у Липљан, али због неповољне климе за њих планинце пређу овде у планинско подножје. Дошли су после Ковачевића.

Бурничани (22 к., Св. Никола). Преселили се из Бурника после Јераца – Јањичевци (5 к., Св. Пантелејмон) и – Димићи (3 к., Св. Пантелејмон). Досељени око 1890. из Сушића у Сиринићу као сиротиња на чифлик.

Стојчетовић (1 к.), – Станковић (1 к.), – Младеновић (1 к.) и – Стојковић (1 к.). Досељени 1913. и 1914. из Штрпца у Сиринићу.

Савић (1 к.) и – Дојић (1 к.) из Дворана у призренском Подгору и – Барјактаревић (1 к.) из Тулара (Јабланица) 1924, – Сви су ови досељеници по балканском рату дошли на купљена имања од исељених Арбанаса у Турску.

Арбанашки родови:

Мула Усеиновић (7 к.), од фиса Гаша. Досељени почетком 19. века из Зрзе код Ђаковице, а даљом старином из Малесије. У прво време су били слуге код дервишких шехова и штимњанској текији.

Ајдаровић (1 к.), од фиса Гаша, досељени из Сев. Албаније у доба досељења Мула Усеиновића. – Блацалија (5 к.), од фиса Тсача. Старином из Сев. Албаније, а у Штимњу досељени око 1830. из Блаца у Подрими.

Грајчевц (5 к.), од фиса Сопа, из Гричевца (Подрима).

Беланиц (3 к.), од фиса Тсача, из Беланице (Подрима).

Гунцат (5 к.), од фиса Гаша, из Гунцата (Призренски Подгор).

Фираја (1 к.), од фиса Бериша, око 1900. из Фираје у Сиринићу.

Зејнул (1 к.), од фиса Гаша, око 1905. из Вучитриа.

Аржар (2 к.), од фиса Круе Зи, 1905. из Гребна и – Зумберај (1 к.), од фиса Круе Зи, 1914. из села Вароши.

Деветак (1 к.), од фиса Тсача, 1916. из расељеног села Деветака.

Језерц (3 к.), од фиса Тсача, 1927. из Језерца.

Арбанаси мухаџири, досељени 1878:

Бублица (1 к.), од фиса Тсача, из Бублице (Лесковац), – Шилова (2 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица) и – Дишуловц (2 к.), од фиса Сопа, из Дешилова (Топлица). Први је био настањен у Дробњаку, а овде дошао 1927.

Међу мухаџирима су и Турци – Ајдиновићи (1 к.). Из Прокупља су 1878. прешли у Пећ, а овде 1916. као поткивачи. У кући говоре турски, а овде их Арбанаси уврстили у фис Г аш.

Цигана муслимана има 46 кућа. Међу њима има родова непознатог порекла, а већина их је последњих сто година досељавана из разних подримских, дреничких и косовских села.

У засеоку Петровићима живе колонисти Црногорци:

Чановићи (13 к.) и – Шурбатовићи (5 к.) досељени 1920. из Бршна (Никшић) и – Савовић (1 к.) 1923. од Куча.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.