Порекло становништва села Шалце, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичавице, на надморској висини од 600-700 м, управо под самим појасом шуме. Кроз село протичу Шаљачки и Угљарски поток.
Разбијеног је типа. Дели се на три махале: на Горњу махалу, Доњу махалу, чије је заједничко име Шалце, и на Маљочку махалу, која је северозападно од првих и која се зове још и Угљаре. Удаљења између махала износе до 0,5 км. Махале су донекле збијене, али има и издвојених кућа, тако да село више има тип старовлашког села.
Име села је вероватно гласило Шавци, па од Арбанаса доцније добило садашњи унакажени облик. А садашњој махали Угљару је име настало или о угљарству њених ранијих становника или по „уљарству”, како се пчеларство називало у Срба за средњевековне Србије.
Арбанаси као да не знају јесу ли им преци затекли село. Арбанаси су се (род Дзон) прво настанили у садашњој махали Угљару, чији су простор продали доцније досељеним Маљоцима, а сами се преселили у део звани Шалце (Г. и Д. махала). Ова два рода и сада тако живе: Маљоци у Угљару, а Дзон и свега две куће Маљока у Шалцу.
Родови:
– Дзон (15 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије око 1770. заједно са Дзонима из Ресника.
– Маљок (10 к.), од фиса Краснића. При досељавању из Малесије прво „пали” у Становце (источно од Ситнице), али ускоро пресељени у Шалце, куда их је „привукла” шума.
Колонисти:
– Перовић (2 к.), – Радеч (1 к.) и – Ковачевић (2 к.). Досељени 1922. из Новог Села (Даниловград).
– Драговић (3 к.) из Ћурилца (Даниловград).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Прилог о пореклу становништва села Шалце, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према књизи „Дрваре на Космету и Радечи од 14. века“ Бранка Р. Радеча.
Село Шалце
Према студији “Косово” (1936) Атанасија Урошевића је о Шалцу написано:
“Село је на падини Чичавице, на надморској висини од 600-700 м, управо под самим појасом шуме. Кроз село протичу Шаљачки и Угљарски поток. Разбијеног је типа. Дели се на три махале: на Горњу махалу, Доњу махалу, чије је заједничко име Шалце, и на Маљочку махалу, која је северозападно од прве две, и која се зове још и Угљаре. Удаљења између махала износе до 0,5 км. Махале су донекле збијене, али има и издвојених кућа, тако да је село више старовлашког типа.
Име села је вероватно гласило Шавци, па је од Арбанаса доцније добило садашњи унакажени облик. А садашњој махали Угљару је име настало или по угљарству њених ранијих становника, или по „уљарству“, како се пчеларство називало у Срба за средњевековне Србије.
Арбанаси као да не знају јесу ли им преци затекли село. Арбанаси су се (род Дзон) прво настанили у садашњој махали Угљару, чији су простор продали доцније досељеним Маљоцима, а сами се преселили у део звани Шалце (Г. и Д. махала). Ова два рода и сада тако живе: Маљоци у Угљару, а Дзон и свега две куће Маљока у Шалцу”.
Родови:
Дзон (15 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије око 1770. године заједно са Дзонима из Ресника.
Маљок (10 к.), од фиса Краснића. При досељавању из Малесије прво „пали“ у Становце (источно од Ситнице), али ускоро пресељени у Шалце, куда их је „привукла“ шума.
Колонисти:
Перовић (2 к.), Радеч (3 к) и Ковачевић (2 к.). Досељени 1922. године из Новог Села (Даниловград).
Драговић (3 к.) из Ћурилца (Даниловград)”.
(Атанасије Урошевић, ”Косово” 1936)
Село Шалце је смештено је на падини планине Чичавице. Удаљено је око 11 км југозападно од Вучитрна. Разбијеног је типа са валовитим земљиштем, листопадном шумом, са пашњацима и ливадама, те је тиме погодно за сточарство. Земљиште је смоничаво и растресито. На њему успевају поједине житарице и воће.
У турском попису области Бранковића из 1455. године забележено је као Уљариса са 30 српских кућа. Током 1920. године у ово село се доселило 8 српских кућа на добијену земљу од државе.
(према студији “Косово” (1936) Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала “Порекло” Војислав Ананић)
Аутор књиге „Време без лица“, Данило Радеч наводи:
“По извршеном насељавању, село је бројало 16 домаћинства (црногорских) – то су били Ковачевићи, Перовићи, Миловићи, Вујачићи, Радечи, Калезићи и Бојанићи“.
Према истраживању Атанасија Урошевића, у периоду од 1934-1936. било је 25 шиптарских кућа, а српских 8. Ако узмемо да је просек код шиптарске породице био 8 чланова, а код Срба 7, добићемо следеће резлутате:
Шиптара 25 x 8 =200 78,2%
Срба 8 x 7 = 56 21,8%
Укупно становника: 256
Шалчани у ратовима, одсељени и досељени
Милош Анђелић из Вучитрна о Шалчанима је записао:
„Учесници ослободилачких ратова 1912-1918:
- Бојовић Јован, Скадарска битка
- Драговић Бошко, Скадарска битка
- Драговић Новак, Скадарска битка
- Драговић Шпиро, Скадарска битка
- Перовић Спасоје, Скадарска битка
У логорима и заробљеништву 1941-1945:
Нема доказа
Учесници Другог светског рата 1941-1947:
- Вујичић Бранко
- Вујичић Гојко
- Вујичић Новак
- Драговић Грујо
- Ковачевић Драго
- Ковачевић Крсто
- Ковачевић Радуле
- Ковачевић Лазо
- Перовић Видак
- Перовић Милорад
- Перовић Радован
- Радеч Рајко
- Савић Драго
- Савић Сретко
Погинули у Другом светском рату:
- Вујичић Бранко, 1943, Ибарска долина
- Вујичић Гојко, 1941, Ибарска долина
- Вујичић Новак, 1943, Ибарска долина
- Ковачевић Крсто, 1941, Краљево
Жртве Другог светског рата:
- Драговић Војо, активан официр БВЈ, нестао у четницима
- Драговић Машан, нестао у четницима
Одсељени 1941-1993:
Вујичић Бошко, 1941, сам, Топлица
Вујичић Новак, 1941, са 4 члана, Пожаревац
Драговић Бошко, 1962, са 10 чланова, Косовска Митровица
Драговић Вељко, 1970, са 6 чланова, Косовска Митровица
Драговић Вукота, 1970, са 5 чланова, Обилић
Драговић Новак, 1951, са 7 чланова, Косовска Митровица
Драговић Станко, 1960, са 3 члана, Косовска Митровица
Ковачевић Божо, 1964, са 6 чланова, Обилић
Ковачевић Драго, 1950, сам, Љубљана
Ковачевић Радуле, 1962, са 4 члана, Пожаревац
Ковачевић Шпиро, 1962, са 8 чланова, Пожаревац
Миловић Гојко, 1941, са 5 чланова, Пожаревац
Перовић Видак, 1964, са 5 чланова, Пожаревац
Перовић Милутин, 1960, са 5 чланова, Пожаревац
Радеч Данило, 1956, сам, Панчево
Радеч Мирко, 1968, са 2 члана, Приштина
Радеч Стево, 1965, сам, Косовска Митровица
Радеч Рајко, 1950, сам, Београд
Радеч Војислав, 1955, сам, Сарајево
Радеч Владо, 1960, сам, Вучитрн
Савић Рашко, 1962, са 4 члана, Краљево
Драговић Драгиша, 1962, сам, Косовска Митровица
Свега 20 домаћинства са 78 чланова. Сада у овом селу живи искључиво шиптарско становништво.
Одсељени са завршеним студијама:
- Драговић Драгутин Правни Београд
- Драговић Драгиша Медицински Приштина, Београд
- Ковачевић Драгутин Економски Љубљана
- Ковачевић Лазо Машински Загреб
- Миловић Драго Геодетски Пожаревац
- Перовић Батрић Медицински Београд
- Радеч Данило Орг. Науке Панчево
- Радеч Војислав Фармацеутски Сарајево, Београд
- Радеч Стеван Грађевински Косовска Митровица, Панчево
Активна војна лица:
- Ковачевић Лазо официр
- Перовић Батрић в. официр
- Перовић Радован официр
- Перовић Милорад п. официр
- Радеч Војо в. официр
- Радеч Рајко в. официр
- Ковачевић Радуле официр
Заточеници Голог отока 1948-1956:
- Ковачевић Радуле
Досељене српске куће 1912-1935: 8 породица, на добијену земљу од државе
(Милош Анђелић,“Становништво Вучитрна и околине у последњих сто година)
Послератни попис:
Година/становништво
1953/385
1961/443
1971/502
1981/695
1991/843
2011/541
Попис није изражен по националној структури.
Последње српске породице су се иселиле већ на почетку 80-их, и то супруга Крста Радеча Гоја и супруга Вида Радеча Васа – прва се населила код сина у Барајеву Рајка, а потом се вратила у Вучитрн код сина Влада, а друга се населила код сина Данила у Панчеву.
Коментари (0)