Порекло презимена, село Мајур (Јагодина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва Мајур, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај села. Порекло становништва Мајур, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај села. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мајур (Јагодина)

Порекло презимена, село Мајур (Јагодина)

Порекло становништва Мајур, град Јагодина – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Majur

Положај села.

Село је на једној валовитој висоравни, на последњем северном огранку јухорске косе. Простире се скоро три километра у дужину. Долази у ред већих села овога краја. Куће су на надморској висини од 198 до 390 метара. Окренуто је више североистоку па му зими сметају хладни ветрови.

Воде.

Кроз село протичу Градишки Поток, Чукарски Поток и Сармеђенац. Југоисточним крајем села протиче Андровички Поток, који дели Мајур од Андровице. Прва три потока састају се у селу и чине Мајурски Поток, који се улива у моравску млаку Остриковачку Бару. Ови потоци не пресушују.

Више се пије изворска вода него бунарска. Најглавнији су извори: Чесма, Чивутска Чесма и Пироћански Извор. Ове три чесме озидане су каменом и налазе се у доста добром стању. Остали извори су безимени. Сви су из примитивне грађе (талпе или непрерађени камен) и никада не пресушују.

Земље и шуме.

Сеоски атар заузима део лугомирске и моравске равни и стране јухорске косе која се ту завршавају. Њиве у сеоском атару су на местима: Угарица, Лугомир, Јабучар, Река, Селиште, Преко Реке, Осоје, Мала Река, Гајина Ограда, Код Чесме, Код Бубана и Гиље.

Шуме, њиве и сенокоси су на местима: Луг, Равна Шума, Говедариште (брдо), Росинско Лозје, Кусало (брдо), Враћало (брдо), Бели Камен (брдо), Турски Гроб, Ђурђево Брдо, Дамњанов Гроб (брдо), Кандило (брдо), Крстин Камен (брдо), Градиште (брдо), Ћоковско Брдо, Андровица и Данин Луг. Виногради су на Старом Брду. Шуме су: Липак и Главиначко. Заједничка сеоска утрина је испод Градишта.

Тип села.

Мајур је насеље тимочког типа; дели се на Горње Село и на Доње Село или на Горњи и Доњи Мајур. Ова два краја су међусобно удаљена око 2 километра. Горње Село има око 60 кућа а Доње Село око 190 кућа. Због незгодног положаја становништво Горњег Села пресељава се у Доње Село. Тако ће се убрзо раселити. Доње Село је у Селишту, у близини Лугомира. Стари људи казују да је некада овде било село, па се за време Турака одатле преселило горе у брдо (у планину) зато што је било на удару, јер је кроз њега пролазио стари пут, којим се ишло од Крагујевца преко Левча за Ћуприју и даље.

У селу су: Чивутарска или Горња Мала (у Горњем Селу), Старомеђанска или Сармеђанска Мала, Топаловска Мала, Пироћанска Мала, Ћоковићска Мала и Доња Мала (од Саставака и ниже). У најновије време, после светког рата, образована је расељавањем Горњег Села још једна махала поред Мајурског Потока и железничке пруге Јагодина – Ћуприја, у равници испод брда. Ову махалу од засеока Андровице преграђује Мајурски Поток. Зове се Нова Мала или Равничка Мала. Куће су по махалама обичне збијености; горе по странама и на висоравни су ређе а доле, у равници, су збијеније.

Насеље има 261 кућу, 24 рода и 1725 становника.

Име селу.

По предању село је добило име због тога што су ту некада били турски мајури; салаши, трла, колибе и летњиковци.

Старине у селу.

На Ђурђевом Брду постоји некаква развалина за коју народ прича да су остаци двора (летњиковца) деспота Ђурђа Смедеревца. На овоме брду био је бој између Срба и Турака 1804. године. И данас се познају шанчеви из тог времена. На Гиљу је 1815. године кнез Милета Радојковић са 400 Срба сузбио преко 2000 турака. У Ћоковској Мали, код чесме, била је црква Св. Романа, од које се и сада познају зидине. Воду са чесме, код ове развалине, сматрају за лековиту, особито болести очију. Овде се и данас наилази на стари новац и комаде од старог земљаног посуђа.

Порекло становништва.

Родови.

Старинци:

Васићи, Урошевићи и Пауновићи, славе Јовањдан.

Здравковићи, славе Никољдан.

Велојевци, славе Никољдан

Чивутарци, славе Никољдан. Прича се да су се доселили међу првима „из неке чивутске земље“.

Досељеници:

Ковачевићи, славе Св. Врачи. Доселили су се из тимочке околине пре 150 година.

Спасенићи и Милошевићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.

Чуљићи, славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Алексинца пре 130 година.

Милановићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања пре око 130 година.

Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања кад и Милановићи.

Јевтићи, славе Ђурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година. Има их две куће у Милутовцу, Темнић.

Петровићи, славе Св. Петку. Дослили су се из Тимочке Крајине пре 130 година. Зови их Топаловцима.

Ђорђићи и Ђорићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Параћина пре 130 година.

Пироћанци, славе Никољдан. Доселили се из околине Пирота пре 130 година.

Сингулићи, славе Ђурђиц и Алимпијевдан. Доселили се из Хомоља пре 130 година.

Дзодзићи (није грешка, могуће је Џоџићи, оп. Милодан), славе Св. Ћирило и Методије. Доселили се из околине Књажевца пре 130 година.

Ћоковићи, славеЂурђевдан и Ђурђиц. Доселили се са Косова пре 130 година.

Јовановићи, славе Ђурђевдан иЂурђиц. Доселили се са Косова кад и Ћоковићи, са којима се сматрају да су један род.

Рашићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Призрена пре 130 година. Има их и у Адровици.

Николићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из околине Врања пре 120 година, у време крајине „господар Милоша“.

Магдићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања одмах после Другог Устанка.

Марковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Врања кад и Магдићи.

Јанковићи, славе Никољдан. Доселили се из околине Књажевца пре 100 година.

Не зна се одакле и када су се доселили:

Качаревићи, славе Јовањдан.

Алексићи, славе Лазаревдан.

Сеоска слава је Велики Спасовдан, а заветине су: Мали Спасовдан (четвртак по Вазнесењу) за здравље стоке, Тодорова Субота и Цвети за здравље чељади.

Гробље је у Селишту, близу Лугомира.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Белица. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top