Порекло презимена, село Челопек (Липљан)

26. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Челопек, Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Челопек је заселак села Маревца. Лежи у равници, у подножју планине Жеговца, око 4 км југоисточно од Липљана.

Разбијеног је типа. Има два дела на међусобном растојању око 300 м. Делови засеока немају имена.

Челопек се до средине 19. века рачунао за посебно село. Доцније је у административном погледу прикључен новом насељу Маревцу и сведен на степен његовог засеока, мада је он старо насеље. Неки су сељаци у њему имали своју земљу, а неки били чифчије у Тојгара из Приштине.

Православни Цигани:

Живовићи (2 к., Св. Никола), старинци и увек имали своју земљу.

Ристовићи (2 к., Св. Василије). Пресељени из Глоговца 1922.

Муслимански Цигани:

Лутовићи (1 к.). Живели по разним косовским селима као наполичари и слуге. У Челопеку се настанили око 1870. на купљеној земљи.

Поарбанашени Срби:

Оџовићи (2 к.). Пресељени средином 19. века из Г. Гадимље, из рода Мисиновића.

Арбанаси:

Калешт (4 к.), од фиса Гаша. Досељени из Гунцата (Подрима) после Оџовића.

Бедрол (1 к.), од фиса Сопа. Досељен из Дуља (Подрима) око 1870.

Подримчак (1 к.), од фиса Сопа. Пресељен око 1890. из Гумно Села, где се раније био доселио из Подриме, по чему му је и презиме.

Мусељ (1 к.), од фиса Гаша. Досељен из Петраштице (Дреница) 1910. Даља старина му је у Скадарској Малесији.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_____________

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ЧЕЛОПЕК, извештај учитеља Вукадина Поповић:

 

Домаћинства у овом селу било је 3 српска и 8 албанских (старинаца). Сва српска домаћинства имала су мање своје а виш еагине земље. Господар им је био Раиф-ага из Приштине. Доброг имовног стања били су Цвеја Ивић са 7 чељади, 4 дана орања своје и 7 агине земље и Мира Живић са 6 чељади и са 8 дана орања своје и 12 агине земље. Слабог имовног стања био је Коста Радић са 6 чељади и са 2 дана орања своје и 6 агине земље. Први је имао 7 грла стоке, други 8 и трећи 10. Земљу су на “четврто” обрађивали од 1902. године, а до тада на “пето”, с плаћањем пореза. Своје оборе имала су домаћинства Ивића и Живића. Сва три Српска домаћинства имала су своје зграде, а дворишта су била агина.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.