Порекло становништва села Талиновац, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници око 3 км. североисточно од Косовске или Неродимкине бифуркације. Лежи на десној страни јаза, који од бифуркације тече у Ситницу.
Село има једну насељеничку кућу у пољу, иначе је цело село на окупу, збијеног је типа. Дели се на махалу Асића, на истоку, и махалу Салијевића, на западу. Називи махала су по знатнијим родовима у њима.
Арбанаси су при досељавању затекли Србе у селу, од којих су неки и прешли на ислам, а неки се иселили. Срби Коцићи у Гатњу преселили се из овога села тек око 1870.
Поисламљени и поарбанашени Срби:
– Салијевић (7 к.), старином са Косова. У ислам прешли почетком 19. века. Појасеви од поисламљивања у 1931: Сали, Бећир, Авди 80 г. – Рамовић (3 к.), дељеници Салијевића. И једни и други ушли у Соп, фис Арбанаса суседног села Муховца.
– Ђорђевићи (2 к.). У ислам прешли око 1880. у Сливову (Лугово), па ускоро, као муслимани, пресељени у ово село.
Арбанашки родови:
– Асић (6 к.), од фиса Краснића. Доселили се око 1840. из Хаса. Појасеви у 1931: Бахти (60 г.), Абедин, Незир.
– Бајрамовић (4 к.), од фиса Гаша, и – Меметовић (6 к.), од фиса Бериша, досељени из Северне Албаније кад и Асићи.
Српски и црногорски родови:
– Станковић (1 к.). Доселио се на купљено имање 1931. из Боринца (Јабланица), где се око 1880. доселио из Богдановца (Заплање).
– Марковић (1 к.), 1925. из околине Никшића на безвласничко имање.
– Павић (1 к.), из Херцеговине 1925. на утрину.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)