Порекло становништва села Смолуша, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у подножју планине Жеговца, на Манастирекој реци, чије корито у лето већ више села остаје суво.
Разбијеног је типа. Дели се у четири махале, од којих највећа носи назив села (Смолуша), док се друге зову по већим родовима у њима (Меметовића, Џаферовића и Арсовића махала). Куће у махалама су груписане, а удаљења између махала су 300-700 метара.
Поред села је порушена сеоска црква, а на сеоском атару има и једно старо гробље, у којем су се укопавали Џаферовићи док су били у правоспављу. Поред једног поисламљеног и поарбанашеног српског рода, у селу има и два циганска рода који се смаграју за старинце, од којих је један у православљу и српског језика, а други поисламљен и поарбанашен.
Родови:
– Спасићи (4 к., Св. Василије), православни Цигани српског језика. Сматрају се за старинце.
– Меметовићи (4 к.), поисламљени и поарбанашени Цигани. Арбанаси им дали турски назив Чингол, што у ствари значи Цигановић.
– Џаферовићи (13 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Потичу из рода Русимових у Добротину. Поисламљени средином 19. века. Појасеви у 1932. од поисламљавања: Махмут, Селим, Смаил (40 г.). У православљу се Махмут звао Живко. И Меметовићи и Џаферовићи су ушли у фис Краснића.
– Гогићи (11 к., св. Арханђео). Срби, на прелазу 18. у 19. век доселили се из Прековца (Новобрдска Крива река) у Добротин, па одатле у Смолушу на купљено имање.
– Бећировићи (1 к.), од фиса Тсача. Доселили се из Сев. Албаније почетком 19. века.
– Габриц (2 к.), од фиса Бериша. Пресељени из Габрице средином 19. века.
– Бедрол (4 к.), од фиса Сопа. Пресељени из Бандулића око 1890.
– Жини Поток (4 к.), од фиса Тсача. Досељени као мухаџири из Житног Потока (Топлица) 1878.
– Блац (2 к.), од фиса Бериша. Мухаџир 1878. из Блаца (Топлица).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
________________
ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:
Села ГОРЊА И ДОЊА СМОЉУША:
Овде је било 8 српских домаћинстава и 27 албанских, од којих 18 старинаца, а 9 мухаџирских из 1878. године. Нека српска домаћинства породице Гогића имала су више своје земље: Коста са 30 чељади, 40 плугова, Пера 24/30, Риста 16/20. Докје Ђорђе са 6 чланова породице поседовао земљу од 7 плугова. Прве три куће су обрађивале и земљу бегова – Коста Рифат-аге, 6 плугова, Пера Зејнула Слишана из Приштине 1 плуг, а Риста Јашара Селимовића из Смолуше 6 плугова. Имовно стање ових домаћина било је добро.
Потпуних чифчијских кућа било је 4. Ага им је био Авди Шаћир из Приштине. Његов чифчија Дана Гогић са 4 члана породице обрађивао је земљу од 16 плугова, а Спасић Илија са 7 чељади и Јован 5 чељади обрађивали су 16, односно 4 плуга, док је Мира Стојановић са 7 чланова, 10 плугова. сва ова четири домаћинства била су сиромашна. Прва четири Гогића били су на овој земљи од 1862. године. Имали су своје куће и дворишта, а пети Гогић (Дана) имао је само кућу. Два Спасића и Стојановића нису имали ни куће ни дворишта. На овом чифлуку Спасићи су били од 1892. године, а Стојановић од 1902. године. Сви закзпници радили су 1912. године на “четврто”, али нису сви у исто време почели. Гогићи Коста и Пера радили су на “пето” до 1906, а Риста и Ђорђе прешли су на “четврто” још 1897, док је Дана још 1890. године почео да ради на “четврто”. Потпуни чифчије (Спасићи и Станојевићи) радиле су на “четврто” од 1893. године.
Три Гогића с више своје земље и више више чељади имали су и више стоке: Коста 180 грла, Пера 50 и Риста 65, док је Ђорђе, с мање своје земље, имао 23 грла. Четворица потпуних чифчија имали су скупа 16 грла – Дана Гогић 8, два Спасића по 2 и Стојановић 4 грла.
За војску су рачунати: Коста Гогић, Пера Гогић, Риста Гогић и Ђорђе Гогић.
Коментари (0)