Порекло презимена, село Словиње (Липљан)

22. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Словиње, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Slovinje

Село је у подножју планине Жеговца, на Жеговачкој реци.

Збијеног је типа. Дели се на две махале које раздваја река, те се у једној махали друга махала зове „Преко реке”.

Село има два стара гробља, у која се укопавају два стариначка рода, Миленковићи у једно, а Столићи у друго.

Српски родови:

Столићи (1 к., Св. Никола) и – Миленковићи (9 к., Св. Андреја), старинци.

Димитријевићи (2 к., Св. Арханђео)” и – Фиљићи (1 к., Св: Арханђео). Пресељени из Буковице око 1830.

Лалићи (2 к., Св. Никола). Пресељени око 1830. из Ливађа.

Арсићи (1 к., Ђурђиц). Досељени из Прековца (Новобрдска Крива река) око 1870.

Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река).

Перенић (1 к., Св. Мина). Пресељен 1924. као колонист из истоименог рода у Добротину. Даљом старином је из Оптеруше (Подрима).

Угларчани (2 к., Св. Стеван). Пресељени 1925. из Угљара на купљено.

Јовановићи (1 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељен 1913. из Коњуха на купљено.

Миленковић (1 к., Св. Никола), – Чаначевић (1 к., Св. Арханђео), –Ђурђевић (1 к., Св. Никола) и – Борисављевић (1 к., Св. Никола), досељени 1925. из Штрбца (Сиринић) на куповицу.

Ивановић (1 к., Митровдан) 1925. из Беревца (Сиринић), на куповицу.

Ђорђевић (1 к., Св. Никола) 1925. из Доње Битиње (Сиринић) на куповицу.

Бецетовић (1 к., Св. Никола) из Мушникова (Сретечка Жупа) 1925. на куповицу.

Цигани српског језика су – Костићи (1 к., Св. Василије). Пресељени су из Смолуше око 1860.

Поисламљени и поарбанашени Срби:

Ајрулаовит (2 к.). Потиче од српског рода Гогића у Смолуши, чија је старина у Прековци (Новобрдска Крива река). Поисламљивање предака му је извршено у Добротину почетком 19. века кад су Гогићи живели у Добротину. На ислам су прешли Сима и Илија, браћа Арсе, претка Гогића. Сима се у ислам назвао Селим, а Илија-Апија. Доцније су из Добротина прешли у Словиње. Ушли су у Битич, фис најстаријег арбанашког рода у овом селу.

Авдовит или Бошњак (3 к.). Потиче од неког сирочета Авда из Босне, које је 1831. довео један од предака Ајрулаовита када је као војник био на везировој страни при угушењу буне босанских бегова. Код овог рода се још јавља тип нашег динарца. И овај је род ушао у фис Битич.

Оџовит (4 к.). Досељени око 1840. из Гминца (Новобрдска Крива река) из поисламљеног и поарбанашеног српског рода Корчевита. Ушли су у фис Битич, као и два предња поарбанашена рода, док им је род у Гминцу ушао у Красниће.

Беришт (5 к.). Предак Незир досељен као Србин из Куретишта (Г. Морава) и у Словињу прешао на ислам око 1820. Појасеви у 1932. од поисламљавања: Незир, Авдија, Лутфи, Имер (70 г.). Ушао је у фис Бериш, како кажу по слави (Св. Николи) коју је имао.

Арбанашки родови:

Ћоровић (4 к.), од фиса Битича. Пресељен крајем 18. века из Гадиша. Даља старина као код њихових рођака Ајвазовића у Гладишу.

Салијовић (8 к.), од фиса Гаша. Пресељени из Језерца после Ћоровића.

Ашан (6 к.), од фиса Круе Зи. Досељени из Хаса око 1790. да избегну крвну освету.

Бајрамовит (3 к.), од фиса Гаша. Пресељени из Оклапа око 1850.

Муратовић или Черкез (1 к.), од фиса Круе Зи. Пресељен из Гатња око 1850.

Вокаћинц (8 к.), од фиса Бериша. Пресељени око 1860. из Вукађинца.

Сојева ( 5 к.), од фиса Сопа. Досељени из Сојева (Г. Морава) око 1870.

Суодолт (2 к.), од фиса Г аша. Пресељени 1916. као чифчије из Сувог Дола. Даљу старину знају у Лазима у околини Пећи.

Влаиња (1 к.) и Клисуриц (1 к.), од фиса Шкреља. Мухаџири из 1878. из истоимених села у Топлици.

1932. у селу је било 13 кућа муслиманских Цигана. Сви су били беземљаши. Неки су живели као слуге („роктари”), неки као наполичари, а неки као надничари. Неки су у селу од стотину година и више, а неки се ту окупљали доцније.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

___________

 

ДОДАТАК:  Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио сарадник форума Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село СЛОВИЊЕ, извештај Вукадина Поповића:

У овом селу било је 8 српских, 49 албанских стариначких и 29 мухаџирских кућа (из 1878. године). Српска домаћинства била су потпуно чифчијска и обрађивала су земљу петорице агалара, свих из Приштине. Благоје Лалић обрађивао је чифлук Имера Терзића, а Бранко Арскић и Мита Симић Аџи-Рамадана. Мула Агушеву земљу обрађивали су Андрија и Драга Стојановић а Сељим Сењимонов Блага Трајковић и Траја Филић, док је Коста Стојановић радио на чифлуку Мула-Раме. Имовно стање чифчија било је добро осим Траје Филића и Косте Стојановића. Чифчије у овом селу давале су 1897. године петину и плаћале су порез, од тада четвртину, а ага је плаћао порез на земљу.

Благоје Лалић 9/30/30/25/двориште и кућа своја (значење бројева остаје исто као у предходном селу), Бранко Арсић 10/45/40/20/двориште и кућа агина/своје стаје, Мита Симић 15/40/46/исто, Андрија Станојевић 15/50/40/70/двориште агино/кућа и стаје своје, Блага Трајковић 9/30/27/70/исто, Траја Филић 7/ – / – /70/све агино, Драга Стојановић 6/20/12/3/агино двориште/своја кућа и Коста Станојевић 6/ – / 12/2/ – / -/.

 

За војску су предвиђени: Бранко Арсић, Мита Симић, Стојан Костић, Блага Лалић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. slavko

    Ova porodica Ivanovic sto slave Mitrovdan jesu li mozda testirani DNK