Порекло становништва села Рашинце, општина Штимље (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници на Грковачкој (Штимњанској) реци, око 3 км североисточно од Штимње.
Збијеног је типа. Западно од уздужне улице живе Ћоровићи, а источно Љамовићи те се тако делови села називају по њима. Нове насељеничке куће су изван села на месту Маал, око 1 км јужно од села.
При досељењу предака данашњих арбанашких родова село је било чифлик неких Шахин-оглуа из Приштине, а налазио се на месту Маал (Махала), код садашњих насељеничких кућа. Срби чивчије су се по настањивању Арбанаса раселили из села. Срби Рашићи у Добротину и Микичићи у Сушици знају своју старину у овом селу.
Арбанашки родови:
– Ћоровић (10 к.) и – Љамовић (10 к.), оба од фиса Бериша. Доселили се средином 18. века из Сев. Албаније у католичкој вери, па овде ускоро прешли на ислам. Кажу да на једном гробу у њиховом гробљу пише да је неко од њихових као муслиман умро 1188. хиђрисне односно 1774. по нашем рачунању.
– Ивања (1 к.). од фиса Краснића, мухаџири из Ивање (Јабланица) 1878.
Црногорски родови:
– из околине Никшића:
– Бојичићи (1 к.) из села Кочана.
– Ђурђевци (3 к.) из Лукова 1919 .
– Боровинићи (3 к.), – Мијатовићи (1 к.) и – Вушовићи (5 к.), из Бршна 1923.
– Из околине Даниловграда:
– Станишићи (2 к.), из Винића 1924.
– Сви су ови црногорски родови досељени као колонисти.
У селу је 1931. било и 5 циганских муслиманских породица, које нису биле стално настањене, јер су због њиховог тадашњег економског положаја слуге или арбанашки „роктари” често мењали место живљења.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)