Порекло становништва села Рака, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на простору између Лепенца, Неродимке и Гатњанске реке.
Рака је село разбијеног типа посебне врсте. Један део је у делу села званом Рака, други је око 3 км југоисточно, близу Д. Грлице, а трећи је близу Лепенца, око 5 км од главног сеоског дела. Што је занимљиво, овај трећи део села се налази у реону села Сопотнице, али његови становници потпадају под кмета села Раке. Тако је, кажу, остало од раније: хтело се да род с родом буде у једном селу, односно у једној сеоској заједници.
Село се зове по истоименом арбанашком роду, који је до доласка нових српских досељеника (од 1920) био једини род у селу. Не зна се да ли је његов предак затекао село.
Арбанашки род:
– Рака (10 к.), од фиса Краснића. Досељен „од Шкодре” око 1730. Појасеви у 1931: Емин (55 г.), Мусли, Саит, Исљам, Али, Селим, Мућа. Пет кућа од овог рода живе у оквиру синора овог села, а других пет кућа је на синору села Сопотнице.
Српски родови:
– Андријић (2 к.), – Милдраговић (3 к.) и – Костић (3 к.) 1920. из околине Невесиња.
– Пејдо (1 к.) 1924. из околине Мостара и – Продан (1 к.), 1927. из околине Коњица, на утрину.
Сви су остали досељени на куповицу. То су:
– Чалија (3 к.) и – Каришик (1 к.) 1924. из Зијемна (Мостар),
– Куртеш (1 к.) 1924. из Кутливаче (Мостар),
– Мишелић (1 к.) 1926, – Вујичић (1 к.) 1927, – Лажета (1 к.) 1927. и – Миловић (1 к.) 1928. из околине Невесиња;
– Мијановић (1 к.) 1927. и – Вуковић (1 к.) 1928. из околине Билеће.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)