Порекло становништва села Прилужје, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници између Лаба и Ситнице, на простору где се Лаб пред својим ушћем знатно (до на 1 км) приближава Ситници тако да до једне или друге реке од села нема више од 300 м.
Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу (према Лабу) и Доњу махалу (према Ситници). Откако је 1923. добило истоимену железничку станицу на прузи Скопје-К. Митровица, село је почело да се шири према станици и већ је допрло до ње.
У селу се држао један стариначки род. Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.
Родови:
– Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
– Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.
– Чунгићи (4 к., Св. Петка) и – Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
– Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.
– Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
– Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
– Митровић (1 к., Св. Лука). Преселио се из Племетине око 1870. Даљом старином је из Црне Горе.
– Минићи (2 к., Св. Никола). Преселили се из Лесковчића око 1890.
– Ночићи (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Племетине око 1890. Даља старина им је у Бајчини у Лабу.
– Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.
– Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.
Цигани муслимани:
– Еминовићи (3 к.) и – Шабановићи (1 к.). Пресељени из Новог Села Мађунског, први око 1895, а други 1933.
– Браимовић (1 к.) Пресељен 1931. из Грабовца.
– Куртићи (2 к.). „Шетали свуда”. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
4. мај 2020. у 13:15
Aleksa
Ја се презивам Машић и живим у Прилужју. Машићи у Прилужју славе Св. Пахомија.
8. јун 2021. у 13:51
Светлана
У Прилужју живи и породица Живковић, породична слава је св.Никола (19.децембар)
15. јануар 2022. у 14:39
Semra
Ja se prezivam Aradinaj e sad neznam tacno jel bilo ili su vamo u Bosni preokrenuli mozda je bilo Haradinaj…deda mi je iz Vucitrna zanima me gdje pripada to prezime kojem.djelu ili selu ako neko poznaje.voljela bi saznat onporijeklu