Порекло презимена, села Шалинац и Кулич (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шалинац и Кулич, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сар Порекло становништва села Шалинац и Кулич, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Шалинац и Кулич (Смедерево)

Порекло презимена, села Шалинац и Кулич (Смедерево)

Порекло становништва села Шалинац и Кулич, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Шалинац:

Salinac

Положај села.

При ушћу у Дунав, Морава јако меандрира и има више рукаваца. На десној обали једног од тих рукаваца (мртваја) налази се Шалинац. Шалинац је врло често под водом, коју после сваког поводња доноси Морава. Од Дунава село је заштићено нарочито подигнутим вештачким насипима.

Воде.

Извора нема. Употребљава се нездрава и врло често мутна бунарска вода.

Земље.

Сеоска имања су на местима: Угљарници, Шугави Чуг и Глошки. Виногради су слаби. Доста је развијен риболов. Мештани узимају под закуп мртваје и баре, ту се лови риба и продаје у околини.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су збијене, са малим окућницама и мало зграда.

 

Постанак села и порекло становништва.

У Шалинцу је 1818. године било 11 кућа, 1822. године 15 а 1846 42 куће. Данас у селу има око 100 кућа.

У селу су ове породице:

Петковићи (Вучковићи), славе Св. Петку. Прадед старцу од 70 година доселио се са „зајечарске стране“.

Нинићи (Тодоровићи и Цветковићи), славе Никољдан. Пореклом су из Грљана код Зајечара.

Илићи (Петровићи), славе Никољдан. Преци су им из околине Зајечара. Прво су се населили у Батоавац код Пожаревца па потом у ово село.

Грујићи, славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Полетковца.

Савићи (Нешићи и Вучковићи), славе Никољдан. Дедови им се доселили од Тимока.

Крстићи, славе Никољдан. Старином су од Тимока.

Бранковићи, славе Никољдан. Деда им се доселио пре 50 година из Поповца код Пожаревца.

Крстићи, славе Аранђеловдан. Доселили се са „зајечарске стране“.

Јовановићи, славе Никољдан. Деда човеку од 60 година се доселио из околине Видина у Бугарској.

Петковићи, славе Аранђеловдан. Досељени од Тимока.

Јотићи (Ранчићи), славе Никољдан. Прадед Јота доселио се из Куле.

Николићи, славе Св. Петку. Пре 10 година се доселили из Петке, Пожаревац.

Брајковићи, славе Никољдан. Преци им се доселили из околине Зајечара.

Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 20 година из Дубравице, Пожаревац.

Митићи, славе Св. Василије. Пре 30 године се доселили из Батовца, Пожаревац.

Рајчићи, славе Алимпијевдан. И они су из Батовца.

Стојадиновићи, славе Никољдан. Пре 25 година се доселили из Касидола, Пожаревац.

Лазаревићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Липа.

Ристићи, славе Никољдан. Доселили се из Батовца.

Стокићи, славе Томиндан. Доселили се из Драговца, Пожаревац.

Тодоровићи (Ђорђевићи), славе Никољдан. И они су из Батовца.

Животићи, славе Илиндан. И они су из Батовца.

Митићи, славе Стевањдан. Предак дошао жени у кућу из Дубравице, Пожаревац.

Станојевићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 30 година из Вражогрнаца.

Алексићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа, Смедерево.

Илићи, славе Св. Петку. Доселили се из Вранова, Смедерево.

Николићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Батовца.

Богдановићи, славе Никољдан. И они су из Батовца.

Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Брежана, Пожаревац.

Јанићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Радинаца, Смедерево.

Гробље је у Островцу.

 

Кулич:

 

Кулич-град, остаци утврђења

Кулич-град, остаци утврђења

Положај села.

Кулич се налази у пространој алувијалној моравској равни, на левој обали „Мртваје“. И ово село, као и Шалинац, већим делом године је под водом. Са Шалинцем чини једну општину.

Воде.

У селу нема извора. Пије се бунарска, нездрава, вода.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је у Шугавом Лугу, Глошки и Угљарицама. Општинска утрина је у Шугавом Лугу. Риболов је нарочито развијен.

Тип, назив и старине у селу.

Село је разбијеног типа. Добило је име по граду Куличу, чије се рушевине налазе северно од села, при ушћу Мораве у Дунав. У близини ових развалина је сеоско гробље.

 

Постанак села и порекло становништва.

Због сталних поплава село се никако није могло увећати. Године 1818. имало је 33 куће, 1822. године порасло је и имало 48 кућа, а 1846. године 60 кућа. Данас у селу нема више од 70-80 кућа.

У селу су ове породице:

Симићи (Накарићи и Петровићи), славе Никољдан. Они су најстарији досељеници из „Арнаутлука“.

Жикићи, славе Јовањдан. Пре 20 година се доселили из Брежана, Пожаревац.

Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се из Брежана.

Перићи, славе Никољдан. Доселили се пре 30 година из Батовца, Пожаревац.

Станојевићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 30 година из Речке, Крајина.

Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Тамнича, Крајина.

Гавриловићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Батовца.

Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре 25 година из Петке, Пожаревац.

Живовићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Батовца.

Пантићи, славе Никољдан. Дослили се из Долова у Банату пре 50 година.

Љубисављевићи, славе Аранђеловдан. И они су из Батовца.

Стевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 20 година из Батовца.

Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пе 40 година из Липа.

Јовановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Ниша.

Илићи (Тодоровићи), славе Митровдан. Деда им се доселио из Бугарске.

Митровићи, славе Ваведење. Деда им се доселио из Грљана код Зајечара.

Јовановићи, славе Јовањдан. Доселили се из Батовца.

Илићи, славе Никољдан. Доселили се из пожаревачког округа.

Живановићи, славе Никољдан. И они су се доселили из околине Пожаревца.

Стојићевићи, славе Ђурђиц. Деда, кога су звали „Турчином“ се доселио из Малог Косова.

Милошевићи, славе Никољдан. Деда се дослео из Великог Села, Пожаревац.

Савићи, славе Св. Врачи. Доселили се из „влашких“ крајева из „прека“.

Николићи, славе Јовањдан. Стари досељеници, „Власи“.

Милановићи, славе Ђурђевдан. „Власи“ из „прека“.

Петровићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из „источних крајева“ најпре у Шалицац па овде.

Павловићи, славе Никољдан. Маџарски Цигани.

Јанићијевићи (Алексићи), славе Алимпијевдан. „Власи“.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top