Порекло презимена, насеља Умчари и Живковац (Гроцка, Београд)

17. септембар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва варошице Умчари и села Живковац, градска општина Гроцка – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Умчари
Умчари

Положај насеља.

Варошица се налази северно од Раље, на благим странама пиносавске површи која је избраздана мањим потоцима, левим Раљиним притокама. У долини Раље има неколико кућа а тако исто и на њеној десној обали. На север се варошице пружа готово до првих пударачких кућа тако да су ова два села спојена.

Воде.

Раља нема воде; у последње време корито јој је готово потпуно суво у току пролећа лета и једног дела јесени.

Становници се служе водом са ђермова-бунара. Извори су: Чесма – у Горњем Крају и Бунар – у Језерцу. Преко Раље је Ракошевац, „лековта вода“.

Земље и шуме.

Најбоље ливаде и њиве су поред Раље, затим Жировљину и Крњем Долу. Виногради су растурени. Трла су раније била у Жировљину и преко Раље, сада су то мали засеоци. Шуме има у Липници, Горици, Потоцима и Оглавку.

Тип насеља.

Умчари се насеље разређеног типа шумадијске врсте; варошица се развија дуж друма за Коларе. Дели се на два краја, Горњи и Доњи. Пре 20 година, одлажењем на имања постали су засеоци Живковац у Жировљину, источно од села, од кога је удаљен 3-4 километра и Милошевац, преко Раље. Дуж главног друма куће су ушорене; ту су школа, дућани и механа.

Старине у насељу.

На имању Михаиловића има трагова од „Маџарског Гробља“. Са десне стране Раље, под Казиним Брдом, су места „Кућерине“ и „Селиште“.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Прве умчарске куће биле су у подножју Садова, у долини потока Липовника. Одатле се варошица ширила на Север и Исток. Пре 20 година одселило се неколико породица у Жировљан, на трла и засновали заселак, који је по кнезу Живку добио име Живковац. Живковац има око 30 кућа. На исти начин, преко Раље, је основан засеок Милошевац, који има 15 кућа. Умчари су проглашени за варошицу 1922. године.

У овим насељима су следеће породице:

Михаиловићи (Јовановићи) су „први ударили колац у овоме месту“, славе Митровдан. Њихов чукундеда Јован доселио се из Бијелог Поља. Када је дошао овде затекао је густу и непроходну шуму. На путу се од њих одвоје и остану у Кусатку Стојаковићи (Бркићи). Род су им Ранковићи у Малом Орашју.

Пантелићи су род Михаиловићима, славе, као и они, Митровдан.

После Михаиловића су се доселили:

Јанићијевићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла. Њихов чукундеда је довео Живка за кнеза из Лаола.

Лукићи (Вукотићи), славе Лучиндан. Преци су им од Сјенице. После пораза у Новом Пазару пошле су многе породице отуда, па се успут задржавале и остајале. Имају рођаке у Калуђерици.

Тодоровићи, славе Св. Петку. Деда им се доселио из Малог Орашја, од Сибиновића.

Јовановићи, славе Ђурђиц. Прадед се доселио из Малошништа, нишки-топлички округ. Има их две куће у Живковцу. Звали су их „Врзоглавицама“ због тога што су повезивали – „врзали“ главе.

Миленковићи (Цакићи), славе Ђурђиц. Род су Јовановићима.

Стефановићи, славе Ђурђиц. Род су Јовановићима. Куће су им у засеоку Живковцу.

Душићи (старо презиме Петковићи), славе Ђурђиц. Пореклом су од Сјенице. У доласку су се задржавали у Јарменовцима, Иванчи и Зуцама. Бежали „преко“ за време пропасти Устанка.

Милићи (Ковачеви), славе Ђурђиц. Њиховог деду Танасија нашао, као малог, на скели у збегу Мила од Милосављевића, узео га и однеговао.

Милосављевићи, славе Ђурђиц. Прадед им се доселио из околине Бијелог Поља.

Војиновићи, славе Ђурђиц. Зову их „Московима“. Кажу да су се доселили из Русије.

Зарићи, славе Аранђеловдан. Претка довела мати из Биновца.

Стаменковићи (Чолићи), славе Аранђеловдан. Деда Чола дошао из „Турске“ и служио код кнеза Живка.

Митровићи, славе Аранђеловдан. Прадед Милија дошао из Лугавчине жени на имање.

Петровићи, славе Лучиндан. Пре 60 година се доселили из Липовца, Јасеница – крагујевачка, од Петровића.

Стојковићи, славе Никољдан. „Бугари“ станују у Живковцу.

Мрачићи, славе Никољдан. Прадед се доселио из околине Сјенице.

Тодоровићи (Велашевићи), славе Св. Петку. Пре 70 година се доселили из Црне Горе, од Бјелопавловића где имају рођаке, Вуковићи.

Пантићи, славе Јовањдан. Чукундеда Панта доселио се из околине Сјенице. Имају фамилију „преко“ где су бежали.

Петровићи, славе Јовањдан. Деда човеку од 60 година доселио се из Ковина у Банату.

Петровићи, славе Петровдан. Предак дошао жени у кућу из Сенаје.

Петровићи, славе Ђурђевдан. Прадед се доселио из Стојника, Јасеница.

Јовановићи („Ере“), славе Никољдан. Човеку од 60 година доселио се деда из Мутња у Качеру. Род су им Ракићи у Клоки, Јасеница и Младеновићи у Брестовику.

Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Рожанца, посавски округ.

Лекићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из Кикинде. Зову их „Швабама“.

Петровићи, славе Ђурђиц. Доселили се 1885. године из Куманова.

Станојевићи, род су Михаиловићима (Мишићима), славе, као и они, Аранђеловдан.

Мијаиловићи (Мишићи), славе Аранђеловдан. Човеку од 70 година деда се доселио из Малошишта, нишки-топлички округ.

Радосављевићи, славе Св. Василија. Непознатог су порекла.

Петровићи, славе Јовањдан. Отац се доселио из Забеле (трнски округ) пре 50 година.

Лазићи (Мутавџићи), славе Јовањдан. Старином су од Косова. Њихови дедови су били мутавџије.

Митићи, славе Никољдан. Доселили се пе 3 година из Сејаца, прешевски округ.

Николићи (Крајинци), славе Јовањдан. Деда се доселио из околине Неготина.

Михаиловићи (Радојичићи и Шаковићи), славе Јовањдан. Станују у засеооку Живковцу. Њихов отац доселио се из Загарача код Даниловграда. Често су се сељакали и најзад се населили у Живковцу.

Ристићи, славе Никољдан. Деда Живко доселио се из Радоњице, лесковачки-врањски округ. Побегао од Турака и овде првио ћуприју.

Маринковићи (Милићевићи), славе Никољдан. Пореклом су са Косова.

Вучићевићи, славе Митровдан. Доселили се из Мајдана, Таково.

Петровићи, славе Малу Госпојину. Отац се доселио пре 60 година из Дола, Пјешивци. Прво служио у Жабарима, Јасеница – код Парезановића, дође овде и добије од капетана четири ланца земље.

Симићи (Дрењаци), славе Мратиндан. Доселили се из Босне.

Марјановићи, славе Мратиндан. Доселили се пре 60 година из Јагодине. Овде и у околини служили.

Јаношевићи, славе Никољдан. Доселили се из Кулича.

Димићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Великог Села код Панчева.

Жикићи, славе Лазаревдан. Деда им се доселио из Гроцке.

Ђорђевићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Друговца, од Станића.

Миловановићи, славе Аранђеловдан. Отац абаџија се доселио из Бадљевице.

Миленковићи, славе Никољдан. Род су Мрачићима.

Николићи, Цигани-Роми, доселили се из околине.

Ђорђевићи, славе Никољдан. Цигани-Роми, станују у Циган-Мали. Трговци и земљорадници.

Шкемберовићи, славе Никољдан. Станују у Циган-Мали. Доселили се из Петријева.

Ивковићи, славе Никољдан. Прадед се доселио из Баваништа, где имају рођаке.

Село има два гробља; у Горњем Крају, где се сахрањује цело село и у Живковцу, где се сахрањују само из овог засeока.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Djuricko

    Pozdrav za Zagarcane u Zivkovcu.