Порекло презимена, село Трновче (Велика Плана) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трновче (по књизи Трновча), општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасени Порекло становништва села Трновче (по књизи Трновча), општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трновче (Велика Плана)

Порекло презимена, село Трновче (Велика Плана)

Порекло становништва села Трновче (по књизи Трновча), општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница). Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Trnovce

Положај села.

Село лежи у долини Мораве, од које је удаљено 1500 метара. Између Мораве и села је Блато – Мртваја, којом је Морава некада текла. Блато је пуно воде када Морава надође. Кроз средину села протиче Језава; корито јој је готово затрпано тако да се на појединим местима једва познаје да је то речно корито. Од Моравиних поплава село је обезбеђено насипима и јазовима.

Воде.

Извора нема, мештани пију бунарску воду.

Земље и шуме.

Шуме нема, има неколико браника. Поред Мораве има врбака и сади се багрем. Раније је било доста шуме али је она искрчена. Зиратно земљиште је изван села.

Тип села.

Село је збијеног типа, са кућама груписаним порд путева. Дели се на крајеве (мале): Грчац, Кошарску, Чолачку, Језавску и Влашку.

Старине у селу.

У Раворини, између села и Мораве, налазе се остаци од цигала, црепова и др. По предању, у близини старог сеоског гробља била је немачка црква и „конак“ старешине овога краја.

 

Постанак села, име селу и порекло становништва.

Трновче је раније било у Селишту заједно са Ливадицом, Великим Орашјем и Крњевом. Када су Турци завладали, станавници данашњег Трновча се расели са Селишта и дође у шуму око данашњег Савановца. Пошто овде нису били сигурни те непусте и ово место и „оду у трње“ (по чему је село добило назив) ближе Морави и оснују данашње Трновче што је детаљније описано у тексту села Крњева.

У селу су данас ове породице:

Влајковци (Миловановићи, Марјановићи, Танићи, Степићи, Матићи, Лукићи, Стокићи и Лазаревићи), славе Ђурђиц. Влајко, њихов чукундеда, доселио се са Косова, одакле је побегао због Турака.

Чолаци (Радовановићи, Станојевићи, Петровићи, Манојловићи, Вељковићи и Станојевићи), славе Ђурђиц. Фамилија су Влајковцима и има их у Крњеву.

Прокићи (Павковићи и Ковачевићи), славе Никољдан. Прадед Величко доселио се из околине Врања, најпре је побегао у Суботинац код Алексинца па потом овде. Куће су им у Лукару, према Голобоку, где су отишли на имања.

Петровићи (Пешинчићи), славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.

Радовановићи (Живановићи), славе Аранђеловдан. Браћа Радован и Живан доселили су се из Кормана, моравски-крушевачки округ.

Миленковићи, славе Стевањдан. Доселио се дед човеку од 60 година али се не зна када и одакле.

Пајкићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Лозовика.

Првуловићи (Ђорђевићи), славе Алимпијевдан. Првул „Вла“ се доселио из Краијне.

Пурићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед се доселио са Косова у Медвеђу па овде.

Марјановићи, славе Митровдан. Доселили се из Крушева где имају фамилију.

Прокићи, славе Трифундан. Мати довела претка из Ракинца, Пожаревац.

Првуловићи (Стојановићи), славе Св. Петку. „Власи“ доселили се из Великог Црнућа код Пожаревца, станују у Влашкој Мали.

Обрадовићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку. Не зна се порекло.

Николићи (Пашићи и Ристићи), славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.

Богдановићи (Јовановићи), славе Аранђеловдан. Мати их довела из Нереснице, звишки-пожаревачки округ. Старац Аврам говори влашки.

Вујичићи (Ивановићи), славе Никољдан. Чукундеда се доселио из Ливадице код Пожаревца где имају родбину.

Дубићи (Матејићи, Павловићи и Ђорђевићи), славе Никољдан. Род су Влајковцима. Њихов предак отишао на имање код неког Дуде, узео његову славу и по њему се презивају.

Живковићи (Блажићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Радовановићи (Јевтићи и Рајићи), славе Св. Враче. Старином су са Косова. Род су Радовановићима у Милошевцу.

Шулејићи (Николићи), славе Ђурђиц. Род су са Шулејићима и Крњеву. Пореклом су из „Каравлашке“.

Илићи, славе Никољдан. Пре 60 година се доселили из Касидола, Пожаревац.

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • milena

    Ovde ima podataka,koji se kose sa drugim istorijskim podacima,a ima ih i u monografiji sela Trnovca,objavljenoj pre 10-ak godina.Konkretno Ivanovici ne vode poreklo iz okoline Pozarevca niti tamo imaju rodjake ,a postoje podaci da se Vujica prezivao Ivanovic,a od njega su nastali Vujicici.Takodje ,nemaju rodjake u Pozarevcu.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top