Порекло презимена, село Мажић (Косовска Митровица)

13. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Мажић, општина Косовска Митровица (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на падини Копаоника, у изворишту Смрековничке реке.

Разбијеног је типа. Дели се на четири махале, чији су називи по родовима који у њима живе. У махалама има збијених делова, а има и усамљених кућа. Удаљења између махала износе 200-400 м.

Арбанаси су све старине у селу затекли, те немају никакве везе са њима, па чак ни са муслиманским старинама. Џамија и напуштено велико муслиманско гробље су остали од Турака који су живели у Трепчи пре њеног запуштења крајем 17. века. Арбанаси су затекли село са неколико српских кућа, од којих се један род задржао и прешао на ислам.

Арбанашки родови:

Сејдијовић (8 к.) и – Јунузовић (5 к.), од фиса Шаље. Досељени из Шаље у Малесији почетком 19. века. У Малесиској Шаљи су били католици и звали се Муљовићи. При досељењу су прво „пали” у Свињаре (Косово), па га напустили због врућине и прешли на планину.

Поисламљени поарбанашени српски родови:

Љировићи (7 к). Затечени у селу при досељењу горњих арбанашких родова, после чега су прешли на ислам. Арбанаси веле да им је старо презиме било Ладисавовић (ваљда Владисављевић). У 1933. су имали само три муслиманска појаса: Суља, Ајредин, Азем (50 година).

Главурдовићи (4 к.). Преселили се из Рашана почетком 19. века и на ислам прешли у Мажићу.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.