Порекло презимена, село Раља (Смедерево)

11. септембар 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Раља (Раљић), град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Ralja, pitomci

Положај села.

Село се налази на левој обали реке Раље, у њеној пространој алувијалној равни, на месту где се укрштају путеви Паланка – Смедерево и Колари – Раља.

Воде.

Извора нема. Вода се користи са ђермова.

Земље и шуме.

Зиратна земља је око села; ливаде и њиве су у долини реке Раље док су шуме у Шешковцу.

Тип села.

Раља је друмско насеље. Куће су груписане поред пута Паланка – Смедерево и пута за Коларе. Село се дели на два краја: Горњи (Влашки) и Доњи Крај. Доњи Крај (Мала) насељенија је.

Старине у селу.

На месту Варошево копају се цигле и има остатака од рушевина. Данас су ту њиве и ту пролази железничка пруга. У Подрумишту, у близини железничког моста, такође има трагова насеља.

 

Постанак села и порекло становништва.

Раља је млађе насеље, постало је после Првог Устанка.

У селу су ове породице.

Ђорђевићи (Миленковићи), славе Аранђеловдан. Старином су од Лесковца. Њихов прадед Ђорђе пребегао је „преко“ и кад се отуда вратио настани се најпре северније од данашњег села, у радиначком атару. Како га Радинчани нису трпели он се спусти ближе реци Раљи, где је била „пуста алија“. Ђорђе се ту насели и тако заснује село.

Јовановићи (Петровићи), славе Митровдан. Њихов прадед Миљко дошао је из околине Лесковца. И они су били „преко“ и у радиначном атару.

Перишићи су род Јовановићима, славе као и они, Митровдан.

Спасићи (Петковићи, Ђурђевићи и Милошевићи), славе Ђурђиц. Прадед Спаса се доселио из „источних крајева“.

Недељковићи (Нетковићи), старо презиме Симићи. Славе Савиндан. Прадед човеку од 50 година доселио се из Грљана код Зајечара.

Грујићи, славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Шалинаца, одакле су побегли због воде.

Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се из Смедерева.

Малетићи, славе Никољдан. Род су са Малетићима из Врбовца.

Обрадовићи (Пауновићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми – доселили се пре 25 година из Трновча.

Николићи, славе Митровдан. Доселили се пре 60 година из Ломнице, власотиначки-пиротски округ.

Живановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Врбовца.

Андрејићи, славе Ђурђевдан. Доселили се из Модоша пре 25 година из Аустрије.

Павловићи (Лазаревићи), славе Св. Петку. Побегли из Кулича од воде. Општина им дала имање. Говоре влашки.

Станковићи, славе Св. Петку. Род су са Павловићима.

Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца пре 80 година.

Ивковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Јелашнице, заглавски-тимочки округ.

Славковићи, славе Митровдан. Род су са Перишићима.

Николићи, славе Савиндан. Доселили се из Власотинаца.

Павловићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Кулича.

Станковићи, славе Св. Петку. Доселили се из „источних крајева“.

Станковићи, славе Никољдан. Доселили се из Вранова.

Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Кулича.

Тодоровићи, славе Никољдан. Старином су из Грљана код Зајечара.

Пауновићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Петровца, пожаревачки округ.

Нешићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Шалинаца.

Маринковићи, славе Никољдан. Отац човеку од 60 година се доселио из Печењеваца, Лесковац.

Стојановићи, славе Никољдан. Доселили се из Шалинаца.

Село има једно гробље, поред друма.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Leave a Reply to Anđela Pešić

5 коментара

  1. Anđela Pešić

    Zaboravili ste nas Pešiće.

  2. Алекса

    За Недељковиће пише да славе Савиндан (27.1.). Недељковићи славе Преподобног Саву освећеног који се слави 18.12.
    Поздрав

  3. dussnnasud

    ….dali iko zna ili ako postoji nesto u crkvenim knjigama,o prezimenu Raljic…postoji li mogucnost da su nasi stari pobjegli odatlle ,odnosno iz podrucja Ralje…u sadasnje Knezevo(Skender vakuf) i prmijenili prezime iz ko zna kakvih razloga….inace stari su se tada po dolasku podijelili i njih trojica brace su uzeli tri slave(Mitrovdan.Nikoljdan i Aranđelovdan)da bi mogli jedni drugima dolaziti,posto je to tada bilo skoro nenaseljeno podrucje….inace stara imena koja se nalaze na krstovima,su..Jefto,Mihailo…Todor i oni su zivjeli u periodu od 1840g….te bih zamolio ako neko ima pristupe bilo kakvim rezultatima da mi pise…hvala