Порекло становништва села Заскок, општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је у равници, на североисточном подножју Куркулице, већином на левој страни потока Плешинца, десне притоке Неродимке.
Село је осим три црногорске и једне арбанашке издвојене куће збијеног типа. Дели се на четири махале, које се зову према својим већим арбанашким родовима.
Као Zascodi у равници званој Косово, ово се село први пут помиње 1575. у дневнику млетачког посланика Јакова Соранце. Ту се наводи да је лежало на врло лепој ливади међу родним и шумовитим брежуљцима, заоденутим убавим, обилним и прекрасним цвећем. Становници су му свакако били Срби, јер Соранцо каже да су се жене овог села носиле „по грчки” : носиле тако тешке сребрне наушнице, да им раздиру уши” .
Арбанаси кажу да им преци нису затекли село. Њихови преци су при досељењу из Албаније прво живели на месту Заскоку Моћм (Стари Заскок), у планини, у долини потока, који се више садашњег села улива у Плешинац. Негде у почетку 19. века прешли су на садашње место, где су пре тога изводили стоку на зимовање.
Арбанашки родови:
– Ћеркин заде (13 к.), од фиса Краснића. Досељен је из Сев. Албаније средином 18. века. На гробу његовог претка Мустафе бин Ахмета, који се овде доселио, пише да је умро 1185. хиџриске, односно 1771. по нашем рачунању. Исто се време добија и по појасевима које набрајају од досељења (бележени 1931): Мустафа, Мула Нуха, Исмаил, Нуха, Ајет, Нуредин (60 година).
– Куртешт (15 к.), – Блиништ (6 к.), и – Цоковић (12 к.), сви од фиса Краснића, досељени за првима још док су Ћеркин заде живели у Старом Заскоку.
– Коштањев (3 к.), од фиса Сопа. Пресељени из Коштањева у Сиринићу око 1830.
Српски родови:
из Сиринићке Жупе:
– Милчеви (3 к.), – Станојковићи (1 к.), – Богајчевићи (2к.), – Калпак (1 к.) 1913. и – Басара (1 к.) 1923.из Севца.
– Андрејини (1 к.) и – Маглини (1 к.) 1913. из Јажинца.
– Вељковићи (2 к.) и – Станојковић (1 к.) 1913. из Штрпца;
из Сретечке Жупе:
– Милосављевићи (3 к.) 1913. из Горњег Села и – Аљабаковићи (1 к.) 1923. из Драјчића;
из Црне Горе:
– Булатовићи (3 к.) 1923. из Рачана код Титограда. Живе изван села, око Старог Заскока.
Сви су ови родови дошли на купљена имања, сем Булатовића, који су колонисти.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)