Порекло становништва села Коло, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичавице у горњем делу долине потока Врело, на граници појаса њива и шуме, на надморској висини од 600-650 м.
Заједно са кућама колониста село је разбијеног типа, иначе старији део села је на окупу. На југоистоку од потока Врело, који протиче кроз село, живе родови Делијовит и Сејдијовит, а северозападно од њега – Буњак, Касаловићи и Зупчани. Као мало насеље на махале се не дели.
Северозападно од Кола постојало је село Рашевце. Као траг тог насеља је остала једна црквина у Рашевачком потоку и једна у његовом горњем делу, у Клисури. Не зна се кад је нестало Срба у њему, а памти се кад су ту живели неки Арбанаси, који су се потом раселили. Пошто их је било само неколико кућа, ти су Арбанаси административно припадали Колу, те се због те некадашње заједнице са Рашевцем Коло и сад каткад у народу назива Рашевце.
Арбанашки родови:
– Буњак (13 к.), од фиса Краснића. Доселили се почетком 19. века из Буње у Малесији и прво „пали” у Пестово, одакле ускоро прешли у Коло на купљену земљу од Махмуд-беговића у Пећи. Појасеви у 1934. су му од досељења били: Дема, Асан, Мемет, Шашивар, Весељ (60 година). Отац претка Деме (умро у Буњи) био је католик.
– Делијовит (7 к.) и – Сејдијовит (8 к.), од фиса Краснића. Преци су им се као браћа доселили из Малесије кад и Буњак.
Српски родови:
– Касаловићи (3 к., Петковдан). Доселили се из Зупча у Ибарском Колашину око 1870. за чифчије. Доцније су купили земљу.
– Зупчани (2 к., Петковдан), рођаци Касаловића. Пресељени из истоименог рода у Врници око 1890.
Колонисти:
– Јочић (1 к.) 1920. из Трепче код Андријевице.
– Влаховићи (2 к.) 1920. из Роваца (Колашин).
– Павићевић (2 к.) 1922. од Даниловграда.
– Зечевићи (2 к.) 1922. из Жупе Никшићке.
– Бојанић (1 к.) и – Миловићи (2 к.) 1922. из Грахова (Никшић).
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Прилог о пореклу становништва села Коло, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према књизи „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову“ Бранка Р. Радеча.
Коло
Село је на падини Чичавице у горњем делу долине потока Врело, на граници појаса њива и шуме, на надморској висини од 600-650 метара.
Заједно са кућама колониста село је разбијеног типа. Иначе, старији део села је на окупу. На југоистоку од потока Врело, који протиче кроз село, живе родови Делијовит и Сејдијовит, а северозападно од њега – Буњак, Касаловићи и Зупчани. Као мало насеље на махале се не дели.
Северозападно од Кола постојало је село Рашевце. Као траг тог насеља је остала једна црквина у Рашевачком потоку и једна у његовом горњем делу, у Клисури. Не зна се кад је нестало Срба у њему, а памти се кад су ту живели неки Арбанаси, који су се потом раселили. Пошто је било само неколико кућа, ти су Арбанаси административно припадали Колу, те се због те некадашње заједнице са Рашевцем, Коло и сад каткад у народу назива Рашевце.
Арбанашки родови:
- Буњак (13 к.), од фиса Краснића. Доселили се почетком 19. века из Буње у Малесији и прво „пали“ у Пестово, одакле ускоро прешли у Коло на купљену земљу од Махмуд Беговића у Пећи. Појасеви у 1934. су му од досељења били: Дема, Асан, Мемет, Шашивар, Весељ (60 година). Отац претка Деме (умро у Буњи) био је католик.
- Делијовит (7 к.) и Сејдијовит (8 к.), од фиса Краснића. Преци су им се као браћа доселили из Малесије кад и Буњак.
Српски родови:
- Касаловићи (3 к, Петковдан). Доселили се из Зупча у Ибарском Колашину око 1870. за чифчије. Доцније су купили земљу.
- Зупчани (2 к, Петковдан), рођаци Касаловића. Пресељени из истоименог рода у Врници око 1890.
Колонисти:
- Јочић (1 к.) 1920. из Трепче код Андријевице.
- Влаховићи (2 к.) 1920. из Роваца (Колашин).
- Павићевић (2 к.) 1922. од Даниловграда.
- Зечевићи (2 к.) 1922. из Жупе Никшићке.
- Бојанићи (1 к.) и Миловићи (2 к.) 1922. из Грахова (Никшић).
Атанасије Урошевић, Косово
Село је мање брдовито, разбијеног типа, са листопадном шумом, погодује сточарству. Оранице су различитог састава на којима успевају све житарице. Смештено на падини планине Чичавице, око 9 километара јужно од Вучитрна. У турском попису области Бранковића из 1455. године помињу се две српске куће. У истом попису уписана је црква Св. Марка краљеве кћери Оливере са два монаха. У девичанском поменику помињу се 1779. године Срби дародавци и два свештеника – поп Радивоје и поп Радован.
У селу постоје остаци двеју цркава: једна у Рашевачком потоку, а друга у његовом горњем делу, у Клисури. Једна од њих је свакако св. Марко, задужбина Оливере, краљеве кћери из турскох пописа 1455. Године. Оливера краљева кћи је кћи краља Вукашина и сестра краља Марка, а жена Ђурђа Балшића, која је у држави Балшића подизала цркве. Зна се да је она пре 1371. године у Скадру, тврђави или око града подигла Богородичну цркву или Санта Мариа ди Лоренцо, чији је траг данас изгубљен.
По предању у овом селу код Марине воде било је гувно браће Војиновића из Вучитрна, као и хан крчмарице Маре код које је навраћао Марко Краљевић и Љутица Богдан.
Не зна се када су Шиптари населили ово село, као ни када су Срби напустили.
Од 1920. године доселило се у ово село 10 насељеничких кућа. Гробље овог села је у Врници.
Задужбина Косова
. После ослобађања од Турака има 241 житеља (1914). Становништво је албанско. Последње српске и црногорске породице, које воде порекло од досељеника из 1870. (Ибарски Колашин) и оних досељених после Првог светског рата (из околине Колашина и Никшића) раселиле су се током осамдесетих година 20. века.
У народу се назив Кола назива и Клисура
Учесници ослободилачких ратова 1912–1918:
- Стајић Дража, Солунски фронт.
Жртве Другог светског рата:
- Божовић Марко, 1942. на њиви убијен од балиста.
Одсељени 1941–1993:
- Божовић Александар 1962, са 6 чл. Кос. Митровица
- Божовић Драго 1991, са 7 чл. Варварин
- Божовић Борисав 1962, са 7 чл. Београд
- Божовић Саво 1962, са 6 чл. Крушевац
- Зечевић Милош 1947, са 4 чл. Кос. Митровица
- Зечевић Драгиша 1941, сам, Војводина
- Милошевић Симо 1945, сам, Београд
- Распоповић Живко 1952, са 6 чл. Црна Гора
- Распоповић Петар 1954, са 4 чл. Београд
- Распоповић Милан Црна Гора
- Стајић Дража 1950, са 5 чл. Ибарска долина
Свега 10 домаћинства са 47 чланова. Сад у овом селу живи једно старачко домаћинство са три члана.
Милош Анђелић, Становништво Вучитрна и околине последњих сто година
За време НАТО агресије 1999. године сви су Срби већ били исељени.
О насељавању Црногораца писао је и др Милован Обрадовић.
Бојанић Јован
Влаховић Нешко
Влаховић Новица
Влаховић Сава
Др Милован Обрадовић, Аграрна реформа и колонизација на Косову (1918–1941), 1981
Коментари (0)