Порекло презимена, село Којловица (Приштина)

9. септембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Којловица, град Приштина (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Kojlovica

Село је у области планине Голака, на дну долине Којловачког потока, леве притоке реке Приштевке, на непуна три километра североисточно од Приштине.

Збијеног је типа. Дели се на Српску и Шиптарску махалу, које одваја један суви поток.

Српски родови:

Илијини (2 к., Ђурђиц), стариици.

Китићи (7 к.), – Станојевићи (10 к.) и – Стојановићи (3 к.), сви са славом Св. Николе. Постали су од тројице браће пресељене из Бутовца око 1840. Раније су, још у Бутовцу, славили Св. Арханђела, па су доцније, због успешно угашеног пожара при прављењу ћумура, узели за славу дан св. Николе, јер су „у тој невољи призвали св. Николу у помоћ”.

Арбанашки род је Османовић (14 к.), од фиса Краснића. Пресељен је из Граштице око 1860. Даља му је старина као код Арбанаса Краснића у Граштици, Маковцу и Лукару: Грдовац (Лаб), Граце (Косово), Малесија. Из Граца се њихов предак иселио што је убио Татарина. То је исто учинио и у Грдовцу, па се иселио на планину (у Граштицу), ван саобраћаја.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

__________

ДОДАТАК: Подаци према попису становништва КиМ из 1912. године. Приредио члан форума Порекло Гиле:

Село КОЈЛОВИЦЕ, извештај учитеља Вукадина Поповића:

Десет српских и 17 албанских кућа било је у овом селу. Од албанских породица 10 су биле старинци а 7 мухаџири од пре анексије.

Два српска домаћинства Арсе и Нића Стојановића обрађивла су пола своје, а пола туђе земље. Први је имао 6, а други 5 дана орања своје земље и 11, односно 10 агине. Арса је имао 7, а Нића 10 чланова породице. Остала српска домаћинства била су потпуне чифчије. Њима, као и онима која су имала пола своје земље, ага је био Амет Хаџи-Џађин.

Потпуне чифчије су били: Тома Стојановић са 29 чланова породице и 20 дана орања, Коста Симић 4/7, Мила Крстић 8/15, Илија Живковић 10/14, Сима Стојановић 5/14 и Костићи – Цвеја 9/10, Мита 1/5 и Ђора 6/10. Чифчије нису памтиле од које године су обрађивале агину земљу. Порез је плаћао ага и на земљу и на зграде иако су их чифчије поседовале, јер су биле преписане на агу. Имовинско стање ага је било слабо. Од 17 албанских домаћинстава 7 је имало своју и агину земљу. Већина их је била гола сиротиња. Српске чифчије давале су аги четвртину производа. С агом нису имале никаквог уговора.

За војску су уписани: Нића Стојановић, Трајко Нићић, Благоје Нићић, Арса Стојановић, Цвеја Китић, Димитрије Китић, Благоје Цвејић, Бора Китић, Гапа Ђорић, Милован Китић, Трајко Миловановић, Велимир Миловановић, Тома Станојевић, Јован Тонић, Мита Тонић, Трајко Тонић, Кита Јовановић, Благоје Јовановић, Цвеја Јовановић, Спасоје Јовановић, Тодор Митић, Сима Станојевић, Коста Симић, Петар Симић, Илија Живић, Лазар Илић и Љубомир Илић.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.