Порекло презимена, село Петријево (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Петријево, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник Порекло становништва села Петријево, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Петријево (Смедерево)

Порекло презимена, село Петријево (Смедерево)

Порекло становништва села Петријево, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква Св. Георгија у Петријеву

Црква Св. Георгија у Петријеву

Положај села.

Село лежи на пиносавској површи, у изворишном делу Петријевачког Потока.

Воде.

У близини општине је извор „Чесма“ којом се служи цео тај крај, иначе има и ђермова. У Старом Петријеву постоји вода у чијој близини расте биљка „јасенак“, за коју је везан један обичај. Уочи Ђурђевдана, Спасовдана и Духова долазе болесници из разних, чак и далеких, крајева да преноће под овим цветом. Доносе умешен колач, мед, вино и др., све то ставе под цвет и болесник легне тако, да му глава буде под цветом. Ако преко ноћи упадне штогод од цвета у мед, или ако нека бубица нагризе колач, верује се да болесник има лека – у противном нема.

Земље.

Најбоља имања су дуж Петријевачког Потока и у Старом Петријеву. Виногради су „на брду“.

Тип села.

Село је збијеног типа и није подељено на крајеве.

Старине у селу.

Верује се да је у Старом Петријеву била стара црква, са чијих су зидина преносили камен за коларску цркву. У близини овог места где је била стара црква има трагова од калдрме, плоча итд.

Постанак села и порекло породица.

Раније је село било северније и то место се зове Старо Петријево. Како су били близу Смедерева и пошто су имали мали потес, кнез Милош их пресели на данашње место.

У селу су ове породице:

Микићи, славе Аранђеловдан. Прадед Пејчин побегао од Турака из околине Алексинца.

Недељковићи (Павловићи и Благојевићи), славе Лучиндан. Прадед Урош се доселио из Црне Горе, од Васојевића и кућа му је била прва у Старом Петријеву. Из Црне Горе је побегао због убиства.

Радосављевићи (Лудајићи), славе Ђурђиц. Прадед Радосав дошао из Јасике, темнићско округ, где су им род Ђуричићи. Бундеве су звали лудајама, те због тога су и добили овај надимак. Прадед је ратовао на Делиграду.

Јанковићи (Цакићи), славе Ђурђиц. Преци су им од Параћина. Данашњи потомци не знају тачно место и време (од) досељавања.

Стевановићи (Мутавџићи), славе Аранђеловдан. Деда био врећар, дошао из Вогењовца у Бугарској и остао овде.

Лазаревићи, славе Аранђеловдан. Пре 60 година доселили се из Ораха у Црној Гори.

Петровићи, славе Св. Петку. Доселили се пре 50 година из Станца код Куманова.

Крстићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Дупљана, лесковачки-врањски округ. Најпре био у Смедереву три године, пребегао „преко“ за време пропасти Првог Устанка и доцније се вратио и настанио у Старом Петријеву, одакле њега и остале, како је већ речено, премести Кнез Милош у данашње Петријево.

Савићи, славе Аранђеловдан. Деда са своја два брата дошао из Комана у Црној Гори због глади. Прво се настанили у Брежане одакле се пресели у Петријево, јер је ту било његових земљака.

Станојевићи, славе Ђурђиц. Предак пре 40 година дошао жени укућу из Врбовца.

Ивановићи, славе Аранђеловдан. Пре 50 година се доселили из Бадљевице.

Вуколићи (Радосављевићи), славе Никољдан. Доселили се из Бошњака, темнићски округ.

Ранковићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.

Божовићи, славе Јовањдан. Доселили се пре 60 година из Црне Горе, од Бјелопавловића.

Ђурићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Ораха у Црној Гори. Род су Богдановићима у Водњу.

Живковићи, славе Алимпијевдан. Доселили се из Удовица.

Ђорђевићи, славе Никољдан. Доселили се пре 60 година од Пирота.

Петровићи, славе Св. Петку. Цигани-Роми; доселили се пре 50 година из Јагњила у Јасеници, прво у Сеону па овде.

Петровићи, славе Никољдан. Деда човеку од 40 година доселио се из Ралина, лужнички-пиротски округ.

Јовановићи, славе Никољдан. Као слуга дошао пре 40 година из Битоља.

Маринковићи, славе Св. Врачи. Отац човеку од 40 година доселио се из Босуте у Качеру.

Миловановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Босуте, Качер.

Цветковићи (Симоновићи), славе Митровдан. Непознато порекло.

Тимићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио пре 50 година из Смедерева.

Радојевићи (Дукићи), славе Аранђеловдан. Деда се доселио „из Ерске“.

Јовановићи, славе Велику Госпојину. Доселили се из Шалинаца пре 25 година.

Живковићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су се доселили из околине Пирота, „од пиротско“.

Митровићи, славе Св. Петку. Они су из Радинаца дошли пре 25 година.

Гробље је у Стражевици.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Mirjana Novkovic, (rodjena Timic)

    Izgubila sam svaki kontakt sa mojom familijom Timic is sela Petrijeva.
    Moj pokojni otac Aleksandar (rodjen 1928) je ziveo posle 2. rata u zajecaru.
    On je od oca Pantelije (Pante) i maje Ankice (Anke).
    Braca su mu: Desimir iz Smedereva,
    Velimir (Vela) – ima decu Ivicu i Ivanku
    i Toma koji je ziveo u Austriji. Tomina zena je Zivadinka.
    I jos dve sestre, mislim da su upokojene.
    Da li iko zna bilo sta o njima ili njihovoj deci? Molim sve da mi jave ako imaju neku informaciju.
    Mnogo zahvalna
    Mira Novkovic-Timic -tralija
    Miranovkovic@hotmail.com

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top