Порекло презимена, село Велико Орашје (Велика Плана)

6. септембар 2014.

коментара: 0

Црква Св. Петке у Великом Орашју
Црква Св. Петке у Великом Орашју

Порекло становништва насеља Велико Орашје, општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књизи „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Велико Орашје лежи у алувијалној равни Велике Мораве и Јасенице, на месту где се Јасеница улива у Велику Мораву. Куће су груписане између Велике Мораве, Јасенице и железничке пруге Велика Плана – Смедерево. Морава овде стално рони своју леву обалу, на ту страну помера корито и тако прети овоме насељу.

Воде.

Извора нема, употребљава се вода са бунара-ђермова.

Земље и шуме.

Имања су изван насеља: ливаде поглавито у Лугу и Риту, њиве су у Пољу, Гају и Кључу (кога плави Морава). Има приватних забрана. Виногради су изван села.

Тип села.

Велико Орашје је друмско насеље, збијеног типа са кућама ушореним, „груписаним у камару“, дуж цариградског Друма, путева за Паланку и Скелу и споредних сеоских путева.

Старине у селу.

Данашња црква подигнута је на темељима старе цркве. Мештани су овде копали, рачунајући да ће наићи на новац. Место је сматрано као светиња и сељаци су хтели ту да подигну капелу. Када су почели са откопавањем темеља, наишли су на зидине, који су били „моловани“ и на десној страни стајао је натпис; Љета од Христа 1175 созда храм сеи..“ на вратима је био натпис: „освјати и помази Храм св. Ар. М. Еписком Сава“. Детаљније видети у књизи М. Ђ. Милићевић; Белешке.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово насеље је било првобитно у Селишту. Ту су биле куће најстаријих становника, одакле су се населили на данашња места.

У варошици су ове породице:

Старца Николићи (Костадиновићи и Здравковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.

Стојадиновићи, славе Никољдан. Преци су им се доселили са Косова.

Гајићи, славе Никољдан. Стара породица; мисле да су пореклом са Косова.

Јовановићи (Николићи), славе Пантелијевдан. Њихови преци су се доселили са Косова.

Бивољари (Маљковићи и Миленковићи), старином су са Косова. Не каже се коју славу славе.

Здравковићи, славе Ђурђиц. Њихов прадед Стеван дошао је из Вражогрнаца (зајечарски округ). Доцније позове и неке своје сељаке и од позваних дођу Лека и Бојко и од њих су:

Лекићи и Бојковићи, славе Никољдан.

Крајинци (Радосављевићи и Миловановићи), славе Симеундан. Дедови су им из Крајине.

Милосављевићи. Зови их „Крајинцима“. И њихови стари су из Крајине. Не каже се коју славу славе.

Лаолци (Десимирци), славе Ђурђиц. Доселили су се из Десимироваца, Крагујевац.

Бошковићи, славе Никољдан. Отац дошао пре 60 година из Ораха, Куманово.

Стаменковићи, славе Аранђеловдан. Пре 40 година доселили се из околине Врања.

Кашајићи (Недељковићи и Миладиновићи), славе Часне Вериге. Непознато порекло.

Стојановићи, славе Никољдан. Пре 40 година се доселили из Гиљана. Може бити из Гиља или Гњилана, оп. Милодан. А могуће је да постоје и Гиљани.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.