Порекло презимена, село Лугавчина (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Лугавчина, град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник Порекло становништва села Лугавчина, град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Лугавчина (Смедерево)

Порекло презимена, село Лугавчина (Смедерево)

Порекло становништва села Лугавчина, град Смедерево – подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква Св. Николе у Лугавчини

Црква Св. Николе у Лугавчини

Положај села.

Село лежи у долини Мораве. Сеоске куће су распоређене између Језаве и десне стране Цариградског Друма и само један део циганских кућа прелази на леву страну друма. У атару Лугавчине Морава јако меандрира и на тај начин одузима или додаје земљу атару овог села.

Воде.

Пије се бунарска вода. Извори су: Ладан Бунар и Лалића Извор (код цркве).

Земље и шуме.

Зиратно земљиште и ливаде су изван села. Између Језаве и Мораве; нарочито су добра имања у Бисаку, Русини, Ђили и Кладама. Виногради су у Глоговцу и Каштанском Брду. Шуме нема, поред Мораве су врбаци.

Тип села.

Лугавчина је насеље збијеног типа. Куће су груписане и ушорене пред сеоских путева који излазе на Цариградски Друм, затим на Језаву или воде за Осипаоницу. Једна група циганских кућа издвојена је и налази се, као што је већ речено, са леве стране Цариградског Друма. Село се дели на: Средину Села, Кључ (Кључку Малу) и Кулан (Куланску Малу).

Постанак, име села и порекло становништва.

Село је засновано на Селишту, јужније од места где се од Цариградског Друма одваја пут за ово село. Ту је данас сеоско гробље и ту су се населили Јосићи, Дабићи, Ерчићи, Седларци и још неке породице. Како је село било поред друма, из страха од Турака, раселе се и населе у луговима око саме Језаве и због лугова и село добије то име. Доцније су се, колико се село развијало, приближавали опет Цариградском Друму.

У селу с у ове породице:

Јосићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу непознатог порекла.

Дабићи, славе Аранђеловдан. Чукундедови Дамњан и Гмитар доселили су се са Косова: куће су им биле најпре у Селишту одакле због Турака побегну „у Луг и Језаву“.

Степићи (Петровићи, Перићи и Глишићи), славе Јовањдан. Старином су са Косова. Најпре су били у Селишту.

Ерчићи (Илићи, Јеремићи, Максимовићи и Стокићи), славе Томиндан. Њихов прадед Петар Ера дошао је из Мрчајеваца, љубићски-руднички округ, где имају рођаке. Турци су му отели сестру, због чега је убио Турчина и морао бежати. Дође у Селиште, одакле пређе са осталима у Луг поред Језаве.

Седларци (Симићи, Симинчићи, Радојевићи и Седларевићи), славе Аранђеловдан. Преци су им из Седлара на Косову. Род су Бисенићима у Голобоку.

Рудаковићи, славе Алимпијевдан. Старином су са Косова. У Осипаоници су им род Јовичићи.

Стојковићи, славе Ђурђевдан. Три брата су дошла од Власотинаца. Један је остао овде, други у Коларима док је трећи отишао „преко“.

Срејићи, славе Ђурђиц. Прадед Јовица доселио се из Гараша, јасенички – крагујевачки округ.

Поповићи (Тонићи), славе Ђурђиц. Њихов предак, поп Јован, дошао „од Нишевачко“.

Машићи, славе Св. Враче. Доселили се из Михајловца.

Марјановићи (Марковићи), славе Стевањдан. Стари се доселили од Крушевца.

Цигани (са разним презименима) се деле у две групе. Прву групу чине коритари, који станују преко Цариградског Друма. Раније су живели у чергама у луговима поред Мораве, па их власти „сагнале“ у село. Другу групу чине Цигани-Роми ковачи, свирачи и земљорадници, који станују у селу.

Михајловићи (Буцићи), славе Јовањдан. Непознатог порекла.

Ристићи, славе Никољдан. Прадед Риста дошао из Вртогоша, пчињски – врањски округ.

Петковићи („Бугари“), славе Св. Петку. Доселили се „из јужних крајева“.

Јанићијевићи, славе Лучиндан. Деда Јанићије дошао из Шумадије. Служио и био пандур у селу.

Дрењаковићи, славе Лазаревдан. Дошли пре 60 година из Голобока од Дрењаковића.

Маринковићи, славе Никољдан. Непознатог порекла.

Радивојевићи су род Седларцима. Славе, као и они, Аранђеловдан.

Кузмановићи, славе Св. Враче. Непознатог порекла.

Спасићи (Васићи), славе Ђурђиц. Пореклом су из Пољане –Пожаревац.

Петровићи, славе Св. Јована Златоустог. Прадед Јован се доселио из Жагубице, хомољски – пожаревачки округ.

Давидовићи (Влачићи), славе Св. Петку. Прадед Никола је из Баваништа дошао у Каону, звишки-пожаревачки округ. Његов син Паун из Каоне се преселио у Лугавчину.

Пауновићи, славе Никољдан. Пореклом су од Лесковца.

Андрејићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.

Глишићи, славе Јовањдан. Доселили се из Брзохода, пожаревачки округ.

Митровићи (Калафатовићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.

Ракићи (Милетићи), славе Аранђеловдан. Доселили се са Косова.

Марковићи, славе Никољдан и Аранђеловдан. Отац дошао жени у кућу (у Седларску породицу), славе очеву славу – Никољдан и мајчину – Аранђеловдан.

Влаовићи, славе Св. Петку. „Власи“.

Лазаревићи – из Лозовика***.

Милошевићи – из Лозовика***.

Нешићи – из Бугарске***.

Петровићи – из Трна у Бугарској***.

Миљковићи – из Лесковца***.

Радовановићи – из Пожаревца***.

Петровићи – из Трновче***.

Николићи – из Лучице, Пожаревац***.

Митићи – из Врања***.

Јанковићи – из Трновче***.

Ђорђевићи – из Неготина***.

Митићи – из Старе Србије***.

Симићи – из Пожаревца***.

Стевановићи – из Осипаонице***.

Златановићи – из Добраче, Куманово***.

Мијатовићи – из Скобаља***.

Милетићи – изу Голобока***.

Миљковићи – из Осипаонице***.

Петровићи – из Страже, Трстеник***.

Станимировићи – из Аустрије***.

Перићи – из Пожаревца***.

Николићи – из Којнице, Куманово***.

Павловићи – из Лозовика***.

Ненадовићи – из Лучице, Пожаревац***.

Радуловићи – из Милошевца***.

Стокићи – из Лозовика***.

Миљковићи – из Сараораца***.

Милићевићи – из Јужне Србије***.

Христићи – из Писадора***.

Село има једно гробље у Селишту.

 

*** Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (9)

  • dragoljub

    Poštovani, moji preci poreklom su crnogorci živeli su u staroj Srbiji oko Kačanika zatim se sele u okolini Vranja a potom dolaze u Lugavčinu prezivali su se Živkovići a 1868 godine menjaju prezime u Petrović po ocu Petru Živkoviću..Slava je Sv.Jovan 20 januara.. Osim Borivoja Drobnjakovića rodoslov lugavčasna pisala je i učiteljica Jelisaveta Popović..U vreme kada je Borivoje Drobnjaković zapisivao ove podatke u selu su bile i mnoge druge porodice sa prezimenima kojih ovde nema.

    Одговори
  • Милодан

    Могуће је Драгољубе. Овде сам, дословце, пренео што је писао Боривоје Дробњаковић. Колико је то тачно – одиста не знам.

    Одговори
  • Новица Живковић

    рођен сам у Лугавчини 1951г, отац Гвозден 1932г, деда Владимир 1899г, прадеда Бранко, чукундеда Живко. Мој деда Владимир по свом пунолетству менја презиме Качаревић у Живковић. Слава св.Никола. МОЖЕТЕ ЛИ МИ РЕЋИ НЕШТО ВИШЕ О МОМ ПОРЕКЛУ – Молим одговор.

    Одговори
  • Miroslav

    Istoriju ovog sela su nekako krojili kako je ko hteo pa je tako i pisao… Ercici nisu dosli iz Mrcajevaca vec iz Uzica, Era je imao 5 sinova od kojih su nastali 5 perzimana: Stokici, Maksimovici, Radivojevici, Jeremici, Ilici. U Turskom popisu po osvanjanju Smedereva se ne spominju Josici i Sedlarci.

    Одговори
  • dragoljub

    Поштовани господине Мирославе, уважавам ваш коментар. Било би добро да сви Лугавчани напишу родослове својих породица. Сазнања би била потпунија о нашим прецима што свакако заслужују.. За Новицу Живковића пронашао сам податак из књига аустроугарске да је Јелена Качаревић рођена у Лугавчини 1862. године. Других података за сада немам. С поштовањем

    Одговори
  • Vladan

    Zanima me kada je zavetina u selu? Seoska slava pozz veliki

    Одговори
  • dragoljub

    Поштовани господине Владане сеоска слава у Лугавчини је Свети Никола 22. мајаГоре је и новоизграђени храм посвећен Светом николи, До сада село од 4000 до 5000 становника кало су се некада бројке смењивале сада тек прави цркву иначе имали смо заједничку са Осипаоницом која је се налази на њиховом катастарском подручију и посвећена је Светом Архангелу Гаврилу.

    Одговори
  • dragoljub

    Поштовани господине Владане сеоска слава у Лугавчини је Свети Никола 22. маја. Горе је и новоизграђени храм посвећен Светом Николи, До сада село од 4000 до 5000 становника кало су се некада бројке смењивале сада тек прави цркву иначе имали смо заједничку са Осипаоницом која је се налази на њиховом катастарском подручију и посвећена је Светом Архангелу Гаврилу.

    Одговори
  • dragoljub

    Ovde se ne pominje prezime Radojković. Radojkovići u Lugavčinu došli su preko Šumadije, potiču od plemena Cuce. Slave Svetog Arhangela Mihajla.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top