Порекло презимена, село Колари (Смедерево)

31. август 2014.

коментара: 1

Црква Светих апостола Петра и Павла у Коларима
Црква Светих апостола Петра и Павла у Коларима

Порекло становништва варошице Колари, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Колари се налазе на левој обали Раље, у њеној пространој алувијалној равни, којом иде друм и железничка пруга за Малу Крсну.

Воде.

Варошица се служи водом са чесме која је остала још од доба Римљана, а налази се на средини варошице. У Коларишту, североисточно од Колара налази се још једна чесма.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је око варошице а ливаде у долини Раље. Виногради су у Парлозима. Шуме је било у Шешковцу и Јелендолу, сада је нема.

Тип насеља.

Колари су мала паланка, друмско насеље збијеног типа. Центар варошице је код мезулане. Главни део варошице „Чаршија“ је дуж друма који је паралелан са реком Раљом; овде су груписане куће, неколико кафана и дућана. Јужно од овог друма нема кућа, док је северно од њега много више, овај део је насељенији и један његов крај зове се „Мала“.

Старине у насељу.

Трагови од старина и старих насеља налазе се у Дивичу и код „Вићине воденице“. При трасирању пруге налазили су ситан сребрни новац, гробнице, цигле, стакло, челенке од гвожђа и др.

 

Постанак насеља и порекло становништва.

Колари су старије насеље; помињу се већ у 16. веку. Путници тог доба помињу Коларе како кукавно село, у коме станују сами Турци, или као малу варошицу насељену Србима и Турцима. Почетком 18. века у Коларима је било 28 кућа, помињу се као „шанац Колари“ и имају своју цркву и свог попа. Изгледа да је у ово доба и доцније ово насеље почело да напредује, и да је било нарочито напредно поседњих година 18. и почетком 19. века. Од тада оно стално опада, многе његове фамилије иселиле су се и населиле у суседна села Суводол и Ландол. Сада су Колари мала, незнатна варошица са око сто кућа.

У варошици су ове породице:

Палојци (Пауновићи, Николићи и Стаменковићи), славе Алимпијевдан. Њихов прадед се доселио пре Првог Устанка из Палојца, власотиначки-пиротски округ.

Миљковићи (Нешковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.

Пајкићи, славе Лазаревдан. Стара породица непознатог порекла.

Гогићи (Ђорђевићи), славе Св. Танасија. Деда Мита се доселио из Голеша.

Поповићи, славе Никољдан. Чукундеда Стојан био прота у Нишу, где је 1822. године обешен. Његов син дошао у Смедерево, затим у Коларе. Старином су из Градишта, добрички-топлички округ.

Торбаревићи (Стефановићи), славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Старе Србије. По околини је торбарио и продавао ситнице, па се стално настанио у Коларима.

Грујићи, славе Јовањдан. Стара породица. Они су потомци Вула Илића – Коларца. Од њих је и Сава Грујић, ђенерал. Непознатог су порекла.

Урошевићи, славе Никољдан. Род су Маринковићима (Живановићима) у Ландолу.

Ђорђевићи, славе Симеундан. Прадед се доселио из Јагодине у Смедерево, па овде. Имају фамилију у Младеновцу.

Савићи, славе Ђурђиц. Деда Танасије дошао од Ниша, купио имање од Турака и овде се настанио.

Младеновићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Власотинаца.

Марковићи, славе Андријевдан. Доселили се из околине Ниша.

Танасковићи су род Ђорђевићима, славе, као и они, Симеундан.

Вујадиновићи, славе Стевањдан. Стара породица непознатог порекла.

Ђурићи, славе Јовањдан. Доселио се из Беле Цркве, кафеџија.

Радојковићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца, од Радојковића, опанчар.

Трикићи, славе Св. Петку. Доселили се из Лозовика, опанчар.

Антићи, славе Никољдан. Доселио се из Биновца, од Антића, трговац.

Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Селевца, ћурчија.

Гроздановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Битоља.

Радисављевићи, славе Никољдан. Доселили се из Друговца.

Маринковићи (Дошљаци), славе Никољдан. Деда Јован се доселио из Свилајнца.

Костићи, славе Томиндан. Доселили се из Липа.

Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Отац човеку од 40 година се доселио из Старе Србије.

Здравковићи (Рекалије), славе Никољдан. Доселили се из Старе Србије.

Илићи, славе Аранђеловдан. Трговац, доселио се пре 40 година из Баничине.

Милојковићи, славе Петровдан. Доселили се из Азање.

Илићи, славе Малу Госпојину. Доселили се 1847. године из Ђиновића – Ријечка Нахија у Јеленац, затим пређу у Биновац па у Коларе.

Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 50 година из Коњевића, љубићски-руднички округ.

Ерчићи (Павловићи), славе Стевањдан. Пореклом су из Старог Влаха.

Николићи, славе Св. Петку. Отац се доселио од Куманова.

Анђелковићи, славе Митровдан. Пореклом су из Македоније.

Стевовићи, славе Никољдан. Опанчар, доселили се 1873. године из Дружетића, пожешки-ужички округ.

Јевтићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца.

Милићи, славе Ђурђевдан, доселили се из Друговца.

Мирковићи, славе Никољдан, доселили се из Друговца.

Аћимовићи, славе Ђурђиц, доселили се из Михајловца.

Нешићи, славе Никољдан, доселили се из Шалинаца.

Даниловићи, славе Никољдан – из Београда.

Петровићи, славе Никољљдан – из Бугарске.

Јанковићи, славе Никољдан – из Сараораца.

Стевановићи, славе Аранђеловдан – из Аустро-Угарске.

Сивковићи, славе Мратиндан – из Аустро–Уграске.

Радосављевићи, славе Ђурђиц – из Друговца.

Радивојевићи, славе Ђурђиц – из Селевца.

Милановићи, славе Никољдан – из Гроцке.

Николићи, славе Ђурђиц – из Гроцке.

Ранисављевићи, славе Ђурђиц – из Аустрије.

Миленковићи, славе Ђурђиц – из Багрдана.

Станисављевићи, славе Ђурђиц – из Смедеревске Паланке.

Стојановићи, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.

Милошевићи, славе Аранђеловдан, деда се доселио из Власотинаца.

Обрадовићи, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.

Милошевићи, славе Аранђеловдан – из Друговца (нејасно-нечитко).

Јанковићи, славе Ваведење – од Прилепа.

Путниковићи, славе Ваведење – из Дубравице.

Северно од варошице је гробље. У њему се сахрањују Ландолци.

Напомена. Све су фамилије приказане у множини, јер се претпоставља да их има више и домаћинству. Занимање је приказано у „једнини“, јер се подразумева да се тиме бави „глава“ породице.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Bilja

    Vama ovde fale jos Dimitrijevici koji su tu jos od sredine 19 veka i Obradovici