Порекло презимена, насеље Мала Крсна (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Мала Крсна, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадн Порекло становништва насеља Мала Крсна, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Мала Крсна (Смедерево)

Порекло презимена, насеље Мала Крсна (Смедерево)

Порекло становништва насеља Мала Крсна, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Mala Krsna, zeleznicka stanica

Положај насеља.

Мала Крсна је друмско насеље у долини Мораве. Куће су груписане поред друма за Пожаревац а између Језаве и Цариградског Друма.

Воде.

Село нема извора, становници овог насеља се служе водом са бунара-ђермова.

Земље у шуме.

Шуме има мало. Зиратно земљиште и ливаде су изван насељеног дела овог места.

Тип насеља.

Мала Крсна је друмско насеље са кућама груписаним – ушореним – поред друма за Пожаревац. Дели се на Крајинску и Пироћанску Малу.

 

Порекло становништва.

У насељу су ове породице:

Димитријевићи (Петковићи и Цветковићи), славе Никољдан. Станују у Крајинској Мали. Ћоковина (порекло) им је у Великом Извору, зајечарски-црноречки округ. Имају родбину у Грљану и Петки, пожаревачкој.

Ристићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Зајечара.

Мијаиловићи (Петровићи и Миловановићи), славе Аранђеловдан. Њихови преци су дошли међу првима из Крајине. По њима је и цела мала добила име, Крајинска Мала.

Станисављевићи, славе Ђурђиц. И њихови стари су из Крајине.

Стојадиновићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћанском Крају. „Староседеоци“ су, непознато им је порекло.

Лазићи, славе Ђурђиц. Предак дошао жени у кући из Живице, пожаревачке.

Тренићи, славе Никољдан. Станују у Пироћанској Мали. Мати им се овде преудала и довела их из Ратара, Јасеница – крагујевачка.

Смиљковићи, славе Св. Петку. Станују у Крајинској Мали. Бежећи од Турака овде су дошли из Лукова, срвљишки-тимочки округ.

Вучковићи (Ивановићи и Николићи), славе Јовањдан. Куће су им у обе Мале. Доселили се из Крајине.

Станковићи, славе Св. Агатоник. Доселили се из Ораовице, лесковачки-врањски округ.

Стојановићи (Дошљаци), слев Св. Петку. Доселили се из Мале Бреснице, рамски-пожаревачки округ.

Станисављевићи, славе Св. Петку. Непознатог су порекла.

Игњатовићи, славе Стевањдан. Доселили се из Биновца.

Стевановићи – Аранђеловдан – Доселили се из Аустро-Угарске.

Милошевићи – Никољдан – Из Скобаља.

Бранковићи – Никољдан – Од Пирота.

Алексићи – Никољдан – Из Старе Србије.

Становићи – Никољдан – Из Трна (Бугарска).

Стоиљковићи (Аксентијевићи), славе Св. Враче. Њихов отац дошао жени у кућу из Малог Орашја.

Богдановићи – С. Јевостатије – Из Крајине.

Брдари (Живковићи и Стоиљковићи), славе Никољдан. Њихови стари су од Травника у Босни. Продавали по околини брда* и овде се настанили.

*Брда су, колико се сећам, примитивне справе за производњу предива, оп. Милодан.

Пауновићи, славе Никољдан. Деда дошао жени у кући из Крајине.

Станковићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћаснкој Мали. Њихови преци су дошли из „новоослобођених крајева“.

Брамићи (Милетићи), славе Ђурђиц, не каже се ништа за порекло.

Миладиновићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Чепура, параћински-моравски округ.

Ђурићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Шапина, Пожаревац.

Пауновићи, славе Никољдан. Доселили се из Мељнице (Мелнице), млавски-пожаревачки округ.

Јанковићи – Никољдан – Из Крајине.

Јеленићи (Марковићи) – Ђурђиц, „староседеоци“.

Стокићи – Аранђеловдан, „староседеоци“.

Димитријевићи – Никољдан – Из Македоније.

Атанацковићи – Св. Петка – Из Вранова.

Симићи – Аранђеловдан – Из Скобаља.

Симићи – Стевањдан – „Власи“.

Марјановићи – Св. Петка, „староседеоци“.

Станојловићи – Ав. Ћирило и Методије – Из Друговца.

Смиљковићи – Никољдан – Из околине Врања.

Живановићи (Миленчићевићи) – Никољдан – Непознато порекло.

Јовановићи – Аранђеловдан – Из Македоније.

Мијаиловићи – Никољдан – из села Зрзе*? (Македонија).

Знак питања је оправдан, село Зрзе је на Косову и Метохији, оп. Милодан.

Ракићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Великог Гаја у Банату.

У овом месту има око 20 кућа Цигана-Рома са разним презименима. Баве се земљорадњом и занатима. Станују у обе мале, говоре српски и изјашњавају се Србима.

 

Напомена: Термин „Крајина“ је овде помало недоречен. Скромно мислим да се ради о Тимочкој Крајини. Милодан.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Aleksandar Antic

    Dragi Milodane,

    nije greska u knjizi. Selo Zrze je veoma poznato selo nedaleko od Prilepa u BJR Makedoniji. U njemu se nalazi predivna zaduzbina Cara Dusana, manastirski kompleks Zrze, u kojem su po predanju vencana dva srpska kralja – Vukasin i Marko.

    Одговори
  • Милодан

    Драги Александре!

    Нисам знао, хвала Ти. Боривоје Дробњаковић је иза назива тог места ставио знак питања. Мени је познато село Зрзе на КиМ, где су својевремено железничари ишли на службу – по казни.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top