Порекло презимена, село Добри До (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Добри До (по књизи Добродо-Дубраве), град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јас Порекло становништва села Добри До (по књизи Добродо-Дубраве), град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јас Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Добри До (Смедерево)

Порекло презимена, село Добри До (Смедерево)

Порекло становништва села Добри До (по књизи Добродо-Дубраве), град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село се налази на странама потока који су испресецали пиносавску језерску површ.

Воде.

Употребљава се изворска и бунарска вода. Извори су: Орашје, Дојник, Локва, Јаблановац, Водице, Караула, Велика и Мала Добрава итд. Има доста бунара; готова дда их има свака кућа.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је у Локви, изван села, затим у Кариној Бари и Нишанској Јарузи. Има га и између крајева-мала. Ливаде, виногради и забрани растурени су између крајева у селу и око села.

Тип села.

Добри До је насеље разбијеног типа. Узрок разбијености је насељавање појединаца на имања; свако је долазио на своје имање и ту подизао кућу. Из суседних села Селевца, Голобока и Михајловца и сада се овде пресељавају. Село се дели на Прњавосрски (Стругарски), Бељићски, Гитарићски и Милутински Крај. Крајеви су обично раздвојени потоцима, јаругама и комплексима имања. У појединим крајевима (Милутински) куће су груписане поред сеоских путева.

 

Постанак села и порекло становништва.

У Добром Долу је била шума (дубрава) и имања са трлима суседних села. Ту је и Кнез Милош имао своју алију, где је жирио свиње. Пошто су имања била далеко, то су се појединци почели насељавати.

Гитарићи, славе Св. Климентија. Први се населио пре 60-70 година Гитара, предак Гитарића, који се доселио из Селевца. Од њега данас има 15 кућа.

За Гитарићима су дошли:

Милутиновићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Селевца.

Белићи, славе Лазаревдан. Доселили се на своје имање из Михајловца.

Чаировићи, славе Лучиндан. Они су из Голобока а у Голобок су се доселили из Борче у Гружи.

Глишићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.

Митрићи (Михаиловићи), славе Никољдан. Дошли из Голобока.

Милосављевићи, славе Алимпијевдан. Доселили су се из Жупањевца, левачки округ.

Лукићи, славе Срђевдан. Доселили су се из Прњавора, Крагујевац.

Стојановићи (Костићи), славе Никољдан. Њихови стари су дошли из околине Битоља као стругари. Радили овде, допало им се, умоле кнеза Милоша и он им додели мало земље.

Маричићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.

Ђорђевићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Беле Паланке.

Миленковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Трговишта, заглавски-тимочки округ.

Тасићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања.

Стошићи, славе Никољдан. Пореклом су из околине Куманова.

Живановићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.

Радивојевићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.

Настићи, славе Јовањдан. Дошли из Селевца.

Вукосављевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се пре 50 година из Радаљева, моравички-ужички округ.

Николићи, славе Никољдан. Дошли из Селевца.

Савићи, славе Никољдан. Дошли из Голобока.

Арсенијевићи, славе Аранђеловдан. Дошли из Михајловца.

Из Селевца су дошли:

Бајкићи, славе Ђурђиц.

Урошевићи, славе Митровдан.

Марковићи, славе Ђурђевдан.

Марковићи други, славе Св. Петку, зову их „Власима“.

Из Михајловца су се овде доселили на своја имања:

Гајићи, славе Ђурђевдан.

Борисављевићи, славе Ђурђиц.

Мишковићи, славе Ђурђиц.

Радосављевићи, славе Стевањдан.

Илићи, славе Стевањдан.

Станојловићи, славе Стевањдан.

Милошевићи, славе Аранђеловдан.

Станимировићи, славе Никољдан.

Мишковићи други, славе Никољдан.

Марковићи, славе Јовањдан. Доселио се из Будрига, гњилански округ.

Стојковићи, славе Никољдан. За време Турског Рата доселили се из Будрига, гњилански округ.

Јовановићи, славе Малу Госпојину. Отац им се доселио из Црне Горе.

Грујићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Прилика, моравички-ужички округ.

Тошићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из Врања.

Стаменковићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Нагоричана у Македонији.

Живојиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Сараораца.

Николићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио из Црвеног Брега, белопаланачки-пиротски округ.

Између Селевца и Доброг Дола је засеок Ћиће. Половина кућа овог засеока припада Селевцу а друга половина Добром Долу.

Добром Долу припадају ове фамилије и сви су се доселили из Селевца на своја имања:

Јовичићи – Јовањдан.

Вујичићи – Ђурђиц.

Маркићевићи – Јовањдан.

Павловићи – Јовањдан.

Скерлићи (Марковићи) – Ђурђевдан.

Село има три гробља; једно је код школе, друго звано „Доброница“ у атару Михајловца и треће у Борку.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (3)

  • Драган

    Нисте поменули РИСТИЋ-е из Доброг дола

    Одговори
  • dragan

    I dalje cekam da ispravite nepravedno brisanje mog prezimena iz sela dobri do,opstina smederevo inace slavimo sv.arhandjela mihajla i imamo kuce u donjim gitaricima

    Одговори
  • Милодан

    Драган!

    Будући да сам поставио текст овог села, погледао сам поново у књизи из које сам користио податке села Добри До, НЕМА рода РИСТИЋ. То је разлог што то презиме није поменуто у подацима о овом селу. Могуће је, то се дешавало, да се неко презиме из нехата изостави (превид), али у овом случају то се није десило, што не значи да Ви нисте у праву.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top