Порекло презимена, село Стојник (Сопот, Београд)

20. август 2014.

коментара: 2

Stojnik, crkvaПорекло становништва села Стојник, градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Стојник је на рипањској површи, коју су испресецали потоци Ајдуковац (Ерчић), Божански Поток и Лесковац, који чине Кључеве. Од Кључева и Дучинског Потока постаје Стојничка Река.

Воде.

Главнији су извори: Чесма, Топлик, Ћелеминац, Врбовац, Скупаја, Водица, Боговица и Ајдуковац.. Извор Живиница сматра се да је лековит, ту долазе жене о Ђурђевдану и врачају.

Земље.

Делова атара су: Градиште, Лесковац, Требежине, Парлог, Стануждина, Рудине, Ћуковац, Ћемелинац, Топлик, Костенац, Просијана, Сламњаке, Ћосино Поље, Џоринац, Скупајица, Јалова Лука, Засаде, Смрдан, Боговица, Трчинога, Кошариште, Зорољин, Морак, Џидов Кључ, Аљаје, Пећчине, Кључеви, Ајдуковац, Тамничина, Ражњеви и Мекоте.

Тип села.

Село се дели на Старо Село, Божаново и Бањицу. Ови крајеви даље се деле у џемате по родовима који у њима живе.

Старине у селу.

У „Старом Селу“ има трагова од ранијег гробља које зову „Гробљице“. У атару је северно од села „Градиште“, где се налазе трагови старог насеља.

 

Постанак села и порекло становништва.

По предању село је најпре било у „Старом Селу“ а доцније у „Дубокој Јами“, у изворном делу потока Врбовца, у чијој је близини данашње гробље. На овоме су месту били стара црква и школа. Доцније су се, „због чуме која је свет затирала“ преселили на данашња места и подигли мале колине у којима су становали.

Лангер помиње у београдском дистрикту Stojnik, а и на карти где је унео под именом Stonik. Године 1732. Стојник је имао 30 кућа. Првих десетина 19. века село је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. године 38, а 1822. године 44 куће. Године 1846. је имало 79 кућа и припадало је срезу туријском. Године 1921. у селу је било 228 кућа.

За најстарије родове у селу се сматрају Бедићи и Вукотићи.

Бедићи (Томашевићи), славе Томиндан. Старац Милош Илић од 80 година прича да је у Стојник први дошао неки Јагар из Сјенице. Јагаров син или унук је Радован „Беда“, од кога су Бедићи, који су некада били врло моћни и богати. Бедићима их, веле, зову због тога, што је њихов предак Радован био „беда“ за село. Био је, кажу, моћан и бесан, отимао је новац и имање и од Срба и од Турака. Код Турака је опадао (вероватно цинкарио, оп. Милодан) и Србе и Турке и њему се све веровало. Причају да је овако радио: Неки од Срба искрчи и истреби шуму и спреми за орање. Кад Радован то види, узме плуг и пооре крчевину, и тако је присвоји. Да би га се ослободили, многи га почну окумљивати, те је тако имао много кумстава. Да би се ослободио многих кумова, Радоован је Столу „Бугарину“, за кога је удао кћер, „предао половину кумства“.

Вукотићи (Марковићи, Мијаиловићи и Кузмановићи), славе Никољдан. Стојко, чукундеда Глигорију Вукотићу од 78 година дошао је одмах после Јагара од Бијелог Поља у Полимљу.

За овима су се доселили:

Бранковићи (Милутиновићи, Пантелићи, Јанковићи, Павловићи, Живановићи, Урошевићи, Радосављевићи, Николићи и Мијатовићи), славе Ђурђевдан. Предак Бранко са четири сина дошао је такође од Бијелог Поља и населио се у Дубокој Јами, одакле се доцније због чуме преселио на данашње место.

Игњатовићи (Поповићи, Путићи и Миланковићи), славе Ђурђевдан. Род су Бранковићима.

Јеринићи, славе Никољдан. Пре 160 година су њихови стари побегли од Бијелог Поља – Сјенице због турског зулума.

Максићи, славе Никољдан. И они су од Бијелог Поља. Преци Степан и Стеван су били имућни сточари. Турци су извршили насиље над њиховим женама, због чега их они побију, оставе кућу и дођу у Стојник. Куће су им прво биле Џоркаду (?). У матици су славили Лазаревдан, па су славу променили да их Турци не би пронашли.

Ивановићи (Дабићи), славе Никољдан. Род су Максићима, потомци једног од Степанових синова.

Андрићи (Цветковићи), славе Марковдан и Ђурђиц. Воде порекло од неког Андреје, који је пре 100-120 година из Дражња (грочански срез) дошао жени (Милици) у кућу. Андреја је погинуо на Засавици. Милица се преуда за неког Цветка „Вла“ из околине Пожаревца. Андреја је оставио сина Јована, а овај четири сина, од којих је сада жив само један (Андрић). Од Цветка и његових потомака су Цветковићи. Имају рођаке у Дражњу, Дедиће и Марковиће, који су пореклом из Херцеговине.

Антонијевићи, славе Никољдан. Претка Антонија довео је из Горачића у Драгачеву Вукосав, предак Вукосављевића.

Вукосављевићи (Милосављевићи), славе Никољдан. Прадед Вукосав са три брата дошао је из Горачића у Драгачеву око 1830. године. У Горачићу се презивају Поповићи.

Маринковићи, славе Никољдан. Предак је пореклом из Драгачева.

Деспотовићи (Павловићи и Танасковићи), славе Стевањдан. Пре 100 година су се доселили „од Рудника“.

Јовановићи (Милићи), славе Никољдан. Чукундеда се звао Милија и по њему се презивају Милићи.

Бугарчићи (Столићи), славе Никољдан. Предак Столе „Бугарин“ дошао је „из јужних крајева“. Овде се оженио ћерком Радована „Беде“.

Ђурђевићи (Белопољци) су од Бијелог Поља у Полимљу.

Кузмановићи, славе Никољдан. Они су род са Вукотићима.

Петровићи, славе Јовањдан. Преци Сава и Тодор дошли су пре 50 године из Бијељине у Босни – Семберији.

Стојичићи, славе Јовањдан. Предак дошао као радник из Бугарске.

Милићевићи, славе Лучиндан. Пореклом су из околине Ужица. У Дучини су им род Даниловићи.

Пантићи (Сретеновићи), славе Св. Враче. Доселили су се из Драгачева.

Милосављевићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Неваде у таковском срезу.

Непознатог порекла су:

Ивковићи (Љубисављевићи) – славе Велику Госпојину.

Аћимовићи (Митровићи) – Ђурђиц

Даниловићи (Милинковићи) – Никољдан.

 

ИЗВОРБоривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. stanoje

    citajuci ovde pricu o Stojniku i pronadjoh rodjake taj Andreja je iz nase kuce dosao,Dedic iz Draznja sad je prezime Milicevic moracu bas da istrazim.

  2. Vlada

    Uz veliku pohvalu saradniku portala Milodanu za rad i pripremu ovih stranica potrebno je konstatovati da su ponekad nasi istoricari i hronicari pravili propuste prilikom popisa pa tako i Drobnjakovicevoj knjizi ima nedorecenosti ili bolje reci nepotpuno utvrdjenih cinjnica.Treba imati u vidu i cinjenicu da je obimno istrazivanje napravljeno u kratkom roku i da su u rad bili ukljuceni verovatno i neki saradnici koji nisu bili najvicniji u komunikaciji sa lokalnim stanovnistvom kao i da je pitanje da li su bili u kontaktima sa svim stanovnicima.Drobnjakovic kaze da je ispitivanje sprovedeno od 1925 -1927 godine.Bojim se da je u jednom delu nase metodologije istrazivanja u tom periodu cesto zaboravljeno uporedjovanje podataka sa terena popisnih knjiga pa tako neke infomacije zanemarene sa konacno olakim donosenjem zakljucaka.Malo duza elaboracija ali se nadam od koristi.Dakle evo fakata : Drobnjakovic je propustio da konstatuje porodicu Manojlovic koja je u periodu njegovog istrazivanja imala 3 kuce.Manojlovici slave Djurdjic isto kao Acimovici i Mitrovici i oni su od istog bratstva i imaju i zajednicke kumove .Acimovici , Mitrovici i Manojlovici se nikad nisu udavali i zenili izmedju sebe jer su sebe smatrali istim rodom i od istog pretka.I nisu nepoznatog porekla oni su starosedeoci.U prilog tome govore sledece stvari a pogotovo za one koji poznaju polozaj Stojnika .Od puta odnosno skole iz centra sela ovo bratstvo je drzalo u posedu zemlju od puta preko Banjice do izvora Cesme u cijoj se blizini nalaze i ostavi starog cela,gde je bio stari Klen Zapis i gde je bila crkva nekad.U tom potesu se nalazi i Toplik kao i treci izvor Zivanica ( ne Zivinica kako je zvao Drobnjakoic) koji je i dalje u posedu Acimovica .Usput i Acimovici i Mitrovici kao i Manojlovicei imaju zemlju u potesu Cesma gde je bio izvor .Dakle po logici stvari oni koji su bili medju prvima su zaposeli ili cuvali prostor koji je bio bogat vodom sa tri izvora to nisu dali doseljenicima. Stojnik se pominje kod Austijanaca pocetkom 18 veka sa trideset kuca znacajno rranije nego sto su dosli Bedici ( Tomasevici) koje Drobnjakovic opredeljuje kao najstarije.Usput u vreme kad je Drobnjakovic posecivao Kosmaj moj deda je je bio odrastao covek sa porodicom kao i moj pradeda , inace i jedan i drugi cenjeni ljudi i domacini u samom centru na 200 – 300 m od crkve i imao sam priliku da slusam njihove price o svim stvarima bitnim za Stojnik od Rimskog grada ( potes Gradiste ged i dalje imamo zemlju u vlasnistvu) i nikada niko nije pomenuo profesora istorije koji je dolazio cak iz Beograda( to bi bio svakako vazan dogadjaj sa Sumadijskog seljaka da razgovara sa ucenim covekom iz velike varosi).Pa kako drugacije tumaciti da su od skole ( skoro od Crkve pa do Banjice) rasporedjeni Acimovici , Mitrovici i tada dve- tri kuce Manojlovica kao i nekoliko kuca Acimovica sa leve strane puta do Banjice a sve do Toplika nepoznatog porekla.Dakle nikada izmedju Acimovica, Mitrovica i Mnojlovica niko ne pomenu Drobnjakovica ili nekog profesora.Da je u istinu pricao sa njima ne bi zaboravio Manojlovice a verovatno bi od njih cuo da su ih zvali Tabakovici neki su to smatrali kao pogrdni karikaturni naziv kao sto su nekad Milutinovice zvali zecevi.Medjutim nije to sto su Acimovici i ostali tabali nesto ili nekog.Po popisu is 1818 kao i Austrijkim izvorima jedna od trideset kuca u Stonicu kako su oni belezili pripadala je coveku koji se prezivao Tabak.Pa otud ocigledno i Tabakovici.njegova tri sina ili unuka su bili Acim, Mitar i Manojlo sto su nama starno pricali nase dede i pradede.Ocigledno bili su tamo pre Bedica i Tomasevica.I privodeci ovu moju dugacku pricu jedna mala analiza.Pocetkom 20 veka kada je Drobnjakovic obilazio sela jedini prevoz su bili voz i volovks kola , redje konjske zaprege kod bogatijih domacina .Automobila je bilo malo a njima definitivno nije moglo da ze vozi do sela poput Stojnika koja su u tom trenutku bila zabacena.
    Obzirom da je Drobnjakovic popiso oko 5500 kuca sa odprilike 600 dana imajuci u vidu vremenske prilike , dostupnost ljudi u veoma razudjenim Kosmajskim selima ispada da je u proseku posetio po 10 kuca po danu sto deluje neverovatno. I na kraju price postoje genetska istrazivanja DNK kod roda Acimovica i Mitrovica ( nema podataka o testiranim Manojlovicima) koja pokazuju prisutnost najstarijeg gena balkanskog gena sa velikim procentom germanskog gena .Ne zaboravite cinjnicu da su za potrebe rudarenja u drugom i trecem veku pre nove ere dovodjenji rudari Sasi da rudare u rudniku izmedju Baba i Stojnika.Usput u genima ima dosta znacajan procenat Latinskog gena.Detaljne podatke o DNK analizi ne mogu da iznesem jer su stvar licnih infomacija.Ovi su egzatne analize nisu predanja ali ako poredite ove cinjenice ocigledno da je obimnom iztrazivanju doslo do propusta.I konacno zarad istine a na osnovu svih ovih cinjnica Acimovici, Mitrovici i Manojlovici nisu nepoznatog porekla nego starosedeoci.Istorija nije jednosmeran ponekad treba ukrstati informacije.