Порекло презимена, село Биновац (Смедерево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Биновац, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник по Порекло становништва села Биновац, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник по Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Биновац (Смедерево)

Порекло презимена, село Биновац (Смедерево)

Порекло становништва села Биновац, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Binovac, mapa

Положај села.

Биновац лежи на коси која се благо спушта у долину Биновачког Потока. Куће су распорађене дуж сеоског пута, који је паралелан са овим потоком.

Воде.

Готово цело село се служи водом са „Чесме“. Има и ђермова али се мање употребљавају. Најважнији ђерам је у Драјинцу.

Земље и шуме.

Имања су око села. Најбоље њиве и ливаде су у долини Раље. Приватних забрана има у Зелен Глави, Грабу и Дрењаку.

Тип села.

Село је подељено на Грњи и Доњи Крај. Пре 40 година одселило се десетак кућа у Драјинац, на имања.

Старине у селу.

Северозападно од села је место „Манастириште“ где је, по предању, био некада манастир. Било је трагова од зидина. Одатле је ношен камен за изградњу цркве у Коларима.

 

Порекло становништва.

У Биновцу ове породице:

Дели Јокићи (Јанковићи, Мијаиловићи, Зарићи, Танасковићи, Гајићи, Ранковићи и Павловићи), славе Аранђеловдан. Ово су најстарији досељеници овог села, чије порекло није познато.

Суботићи, славе Лучиндан. Данас се презивају:

Матејићи;

Николићи;

Лукићи и;

Павловићи. Њихов прадед Стеван је дошао са Косова у Рајковац, космајски, потом овде. У Рајковцу имају рођаке, Живковиће и Радосављевиће.

Војиновићи, славе Стевањдан. Имају разна презимена. Њихов прадед се доселио из Рашке.

Антићи (Симићи), славе Никољдан. Пре 100 и више година доселили су се њихови стари из Накучана – таковски, руднички округ. Анта је дошао овде а његова два брата у Водањ, Вељовићи.

Марковићи (Степановићи), славе Аранђеловдан. Они су од Мартиновића у Црној Гори. Славили су Илиндан па су морали да промене славу, јер су их због убиства гонили Турци.

Срећковићи, славе Аранђеловдан. Преци су им досељени из Светлића – лепенички, крагујевачки округ – где имају рођаке.

Марковићи (Црногорчићи), славе Никољдан. Крајем прве половине 19. века доселили су се из Доброг Села (Ријечка Нахија) Имају рођаке – Маркишиће – у Јеленцу, Јасеница.

Калајџићи (Стевановићи, Илићи и Живковићи), славе Никољдан. Старином су из Старог Влаха.

Варничићи (Јовановићи и Николићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Груже.

Илићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Друговца.

Гроздановићи, славе Митровдан. Деда као слуга дошао 1884. године из Појшева код Битоља.

Младеновићи (Гајићи), славе Ђурђиц. Предак дошао жени у кућу из Вранова.

Стојановићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку су се доселили из околине. Баве се земљорадњом.

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top