Порекло становништва села Мала Врбица, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Мала Врбица је на пиносавској површи, коју просеца Букова Вода, притока Великог Луга.
У списку села београдске нахије из 1834. године од бројем 10 помиње се Мала Врбица (писано на стрословенског језику) чија граница почиње „од Јанкове воденице, на јазбину, на бере Ћутурнице, на Штркову Бару, на Црну бару, на реку уз луг на Јанкову воденицу“. Величина села је у дужини и ширини на пола сата хода.
Воде.
Главни извор је Сеоски Бунар.
Земље и шуме.
Делови сеоског атара су: Бавани, Дугачка Јаруга, Ива, Кованлук, Лукања, Пашинац – где има старих гробова, Трстена и Штрковица где се налази данашње горбље. У атару овог села налези се свега ораће земље 78 дана, завате 37 дана, косанице 74 дана и 3 мотике винограда; остало је родна гора, али у овој гори јадва да има „пети тал“ жирородне земље, а оно друго све је млада шеварица, затим више од пола дивјачна… даље пише:
„На овој алији насељено је село Врбице које се из 13 кућа састоји и зирати 76 дана ораће земље, 36 дана завате, 72 дана косанице и 3 мотике винограда и из села Амерића од две куће зирате на истој алији 2 дана ораће земље, 1 дан завате и 2 косе косанице. Речена Врбица без ове алије бити не може а Амерић бити без ове алије може. У време када је алија спахији принадлежала, плаћали су Врбовчани 40 гроша“.
Постанак села и порекло становништва.
Ове податке, пише Боривоје Дробњаковић, допунићемо предањем. Предање каже да је алија припадала Белом Спахији и да се звала Мала Алија. Када је Живко, предак Живојина Жујовића, после расељавања Јешевца 1826. године дошао овамо, затекао је пусту у и ненасељену. Предање још каже, да су овуда пролазиле „Ере“ и да им се место допало. Затраже од спахије да купе алију. Он то прво понуди становницима Амерића. Како они нису могли да плате колико је спахија тражио „200 горша и две оке масла“, он је прода „Ерама“.
Село је 1846. године имало 15 кућа и припадало је космајском срезу. Данас чини политичку општину са Америћем и има 54 куће.
–Жујовићи су један од најстаријих родова у овом селу, рођаци су са Жујовићима у Неменикућама, славе Аранђеловдан.
–Јаношевићи су старином од Сјенице – Санџака, славе Аранђеловдан.
–Николићи, славе Ђурђиц. Прадед се доселио из Трешњевице у Јасеници где су им род Ђурићи, који су се доселили из Суводола на Пештеру.
–Борићи, славе Цара Константина и Царицу Јелену. Старином су од Битоља, одакле су дошли у Планиницу – срез колубарски па одатле у малу Врбицу. Од истога рода су:
–Грујићи, Милановићи и Милошевићи. Зову их „Битољцима“.
–Филиповићи су дошли из Ракова – љубићски срез, славе Аранђеловдан.
–Гајићи су се доселили из Трешњевице у Јасеници, где су им род Стојићи, пореклом Сјеничани, славе Никољдан.
–Радоњићи су се доселили из Рајковца у Јасеници, славе Ђурђевдан.
–Марковићи. Славе Никољдан. Преци су им се доселили из Босне, не знају из ког места.
–Стевановићи су дошли од Ужица, славе Алимпијевдан.
–Давидовићи су досељени из Кораћице од истоимене фамилије, славе Ђурђиц.
–Дунићи су дошли из Мораче, славе Аранђеловдан.
–Николићи су дошли из Врбице у Јасеници, славе Аранђеловдан.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)