Порекло презимена, село Амерић (Младеновац)

29. јул 2014.

коментара: 8

Порекло становништва села Амерић, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је поглавито на пиносавској површи, коју на истоку просеца Велики Луг. Куће су по странама Плоче, Грабовца и осталих потока и јаруга.

Воде.

Кроз село протичу Грабовац и Плоча, који чине Реку, притоку Великог Луга.

Извори су: Криводо, Велики Бунар, Точак, Плоча, Чесма у Ракендолу и Букова Вода.

Земље и шуме.

Ливаде су у Лугу, Речици и Баставу а виногради нарочито на Плочи, Парлогама и у Ракендолу. Остала имања су на местима: Букова Вода, Брестова Међа, Бакчине, Бело Поље, Бастав, Бргљочевац, Баре, Воденичина, Голубово Поље, Грошан, Јелендо, Крушик, Станови, Парлоге, Табориште и Цајбара.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се углавном на три краја-засеока: Грошан, Школски Крај и Вис.

Старине у селу.

Поред „Старог Пута“ има неколико великих плоча и каменова без натписа. Збег је био код Хајдучке Чесме.

Име селу.

По предању, село је некада било било у Селишту, где су данас њиве. Прича се да је у Америћу живео спахија Омер. По коме је село добило име „Омерић“, од кога је постао данашњи назив села.

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је било у саставу Вићентијеве кнежине; године 1818. је имало 30 а 1822. 40 кућа. Године 1846. Амерић је припадао космајском срезу и имајо је 41 кућу. У време наших испитивања село Амерић је имао 134 куће.

Чојановићи (Димитријевићи, Петронијевићи и Степановићи) се сматрају за најстарији род у селу. Старином су из Босне одакле су њихови преци одавно побегли „због крви“. Славе Никољдан.

Вујичићи (Радојковићи, Милосављевићи, Урошевићи, Ивковићи, Милинковићи, Миливојевићи, Гавриловићи, Јовановићи и Милићевићи) су такође стари род. Имају рођаке у Ковачевцу и Кораћици (Чокићи) и Влашкој (Маринковићи). Чокићи у Кораћици веле да су им стари досељени пре 300 година од Пештера док они из Ковачевца не знају за своје порекло. Међутим, Вујичићи тврде да су им стари досељени од Скадра, као да су им род Чокићи у Ковачевцу и Кораћици и Маринковићи у Влашкој. Славе Ђурђиц.

Васиљевићи (Петровићи, Стевановићи, Марковићи и Павловићи). Сви су потомци једног претка (Мирко се звао) који се доселио „од Пећи“. До скора су се презивали Васиљевићи. Мирко је имао брата Мирослава-Рајка о од њега су:

Радивојевићи (Животићи). Сви славе Стевањдан.

Смиљанићи (Марковићи и Николићи) не знају одкуда су старином. Зна се да су бежали „преко“ у Срем и због тога их зову „Сремцима“, славе Никољдан.

Благојевићи не знају за своју старину. Причају да су и они „прелазили преко“, где им се није допало па су се вратили. Одржавали су везе са неким „Чикаризима у Срему“, славе Никољдан.

Илићи су из Младеновца где имају рођаке, славе Ђурђевдан.

Кузмановићи. Ранко се доселио из Малог Пожаревца – грочански срез и оженио се удовицом из Влашке која му је довела пасторке. Ранко слави Јовањдан а пасторци Ђурђиц.

Станојевићи (Дунићи). Станоје, деда човеку од 70 година, дошао је из Матејевца код Ниша, најпре у Јагњило. По Америћу продавао баквице, па му се ти допадне и настани се, славе Јовањдан.

Живановићи, Илићи, Марковићи и Стојадиновићи су Цигани-Роми, доселили из Кусатка (Јасеница), славе Никољдан и Св. Петку.

Новаковићи су непозантог порекла, славе Аранђеловдан.

Ковачевићи су непознатог порекла, славе Никољдан.

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Slobodane, prosledite mi molima Vas, ako imate, podatke o poreklu Papića iz Kovačevca kod Mladenovca.
    e-mail: [email protected]

  2. DRAGAN PETROVIC

    JAVITE SE GOSPODINU COKICU VLADANU ZA KOVACEVAC I POREKLO PEPICA ILI MENI IMAM GA ZAPISANO

  3. Владан

    Вујичићи славе Ђурђиц, а не Никољдан

  4. Jelica

    Jovanovići slave Djurdjic. Poreklo je iz Crne gore, od Jovana koji je prebegao za vreme turaka i tu se nastanio. Tako su nastali Jovanovići koji su prvo slavili sv. Nikolu. Ne znam tačno kako su počeli da slave Djurdjic. Volela bih da dodjem i do te informacije.

  5. Darko

    Valjalo bi opet doci u Americ pa ponovo proveriti i raspitati se za postanak sela kao i za druge faktore. Ta recica ,,Ploca” i ,,Grabovac” vise i ne postoje odavno je to presusilo. U medjuvremenu je sagradjena crkva (Sv. Nikodim) postoji i etno selo. Ima svasta nesto da se napise jedan lep clanak o ovom lepom mestu

  6. Vlada

    Ukoliko Milodan I dalje vrsi dopune moram da dodam korekciju porekla porodice Smiljanic u Americu.Drobnjakovic verovatno u svom obilasku Kosmaja nije stigao da razgovara sa svim porodicama.Pa tako Smiljanici nemaju veze sa Markovicima I Nikolicima.Smiljanici su se prezivali Paunovici pa su od babe Smiljane kod koje su dosli na naselje uzeli prezime Smiljanic.U crkvenim knjigama su se pojavljivali Stevan i Vladimir Paunovic.Vladimir i Stevan su bila cesta muska imena u Smiljanicima.Paunovici su dosli iz Hercegovine, stare Srbije I jedan od porodice je ostao u Novoj Varosi pre dolaska na Kosmaj.Inace nadimak Sremci( bar za Smiljanice) je novijeg datuma. Krajem devetnaestog I pocetkom dvadesetog veka pre prvog svetskog rata trgovali su sa Austrijancima.Prodavali su im svinje koje su terali na ispasu na Rudnik u hrastove sume gde su imale visoko proteinsku hranu- hrastov zir.To su radili Sreten I Zivojin .Posto su dobar deo turnusa prodavali preko u Sremu, dobili su nadimak Sremci.To je prica koja se prenosila preko nasih deda I pradeda.I tacnija je od Drobjakoviceve price.I da ,Smiljanici su medju prvima poceli da nose sesire umesto subara.Sajkaca jos nije bilo.Nadam se da ce ovo biti korisno I uzeto u obzir.Inace kao dobri trgovci I imucni Smiljanici( Stevan Smiljanic) su izmedju ostalog dali pare za izgradnju prve skole a Vujicici zemljiste