Порекло презимена, село Бели Камен (Лучани)

21. јул 2014.

коментара: 2

Порекло становништва Бели Камен (по књизи Бијели Камен), општина Лучани – Моравички округ. Према књизи Косте Јовановића „Горње Драгачево“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Beli Kamen, Lucani

Положај села.

Бели Камен се простире по завршном делу дугачке Чемернове косе, која одваја Бјелицу од Моравица и малом делу косе која се налази између Вучковичко-Котрашке Реке и Кривачице. Земљиште је у Белом Камену блаже но у Вучковици, мада нека брда и врхови имају знатну висину.

Највиша места су „планина“ Кулаја (850 м), Крт (721), Клепетало (708), Матник (660) и Тисоња (606). Сеоске куће су по странама коса и брда а неколико их има у долини Вучковичко-Котрашке Реке, која је у овом делу села знатно проширена.

Воде.

Осим Вучковићко-Котрашке Реке кроз село протичу многи потоци, међу којима су највећи: Матнички са Шијачким и Бели Поток. Сви су потоци богати водом а некада јако и нагло надођу, те при својим ушћима наносе штете њивама и ливадама, које су у долини поред Вучковичко-Котрашке Реке.

Изворске воде има доста у селу. Најјачи извори су: Студенац, Код Глога, Камена Чесма, Филиповића Врело и Николића Вода.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је једва добра и највише је има око кућа. Доста њива има на брду Клашници, али је има доста у пољу-долини поред Вучковичко-Котрашке Реке, као и на местима: Голубовој Ливади, Лугу, Странама, Барама, Матнику и др. На највећој су висини њиве које су на Братуњском Брду и Горунцу и на њима се сеје овас. И у овом селу има сељака који имају њиве поред Мораве.

Воћарство је добро заступљено и баште заузимају веће просторе.

Ливаде и утрине заузимају доста простора сеоског атара те се може држати и гајити доста стоке.

Шуме у селу а нарочито око села има доста. Мање су шуме приватна својина а заједничка – општинска и сеоска – јесте велика шума Кулаја.

Тип села.

Бели Камен је село разбијеног типа и куће су растурене скоро по целом сеоском атару. Између кућа исте породице је размак од 50 до 300 метара а џемати, на које је село подељено, међусобно су удаљени од 0,5 до 2 км.

Са леве стране Вучковичко-Котрашке реке су џемати:

-Пауновићи, који се налази између Матничког Потока и брда Матника.

-Николића џемат је са леве стране Матничког и Шијачког Потока.

-Велики џемат Пртењаци се налази западно од џемата Николића.

-Плазине су између Бијелог и Трлинског Потока.

-Милетићи су испод Плазине и ближе Вучковичко-Котрашкој реци.

-Вујичићи су са леве стране Матничког Потока и испод Николића.

Са десне стране Вучковичко-Котрашке Реке су џемати:

-Дмитрићи се налазе према ушћу Матничког Потока.

-Пузе су испод брда Горунца.

У поменутим џематиме живе по неколико фамилија различитих презимена.

Најпосле су у атару овог села 5-6 кућа Мијатовићи, Печеровићи као и механа Алексе Милисављевића, које се налазе поред или у близини пута Ивањица-Чачак а са десне стране потока Добрица и која је са Котрашком црквом, школом, судницом, механом и неким кућама чине зачетак друмског насеља или „варошице“.

У селу има 100 кућа.

Задруга у Белом Камену има мало и са малим бројем укућана.

Име селу и џематима.

Прича се да је село добило ме по једној белој, кречњачкој стени, која се налази на коси што дели Котрашко-Вучковичку Реку од Моравице а иначе је земљиште на овој страни од аргилошиста и других филитних стена, које су црње-тамније боје.

Џемат Пртењаци су добили име по главној породици, која не названа по томе што су име се деца пртила, да носе велике терете.

Пузе су добиле име по неком претку који је био припуз. По некој другој причи џемат је добио име по томе што се неки сељак успузао уз високо дрво да би спахији дохватио нешто.

Старине у селу.

У џемату Пртењацима има место Црквина и, прича се, да је ту некада била црква. Веле да је у близини тога било и Маџарско Гробље, али од њега нема никаквих остатака.

 

Постанак села и порекло становништва.

У Белом Камену су најстарије породице:

Марковићи, славе Јовањдан. Они су староседеоци и не зна се одакле су и када досељени.

Филиповићи, Николићи, Лазаревићи, Дмитрићи и Доловићи (зову их Пузе) су истог порекла и прича се да им је предак дошао из Требиња пре 300 и више година. Такође се прича са овом породицом једног порекла и:

Вујичићи, Пауновићи, Петронијевићи, Ристивојевићи, Велисављевићи, Живанићи, Јешићи, Радивојевићи и Маринковићи. Све поменуте породице славе Ђурђиц.

У 18. веку доселили су се:

Лукићи (Гуливране), славе Аранђеловдан. Они су се доселили од Сјенице пре 200 година.

Плазине су пореклом из Старе Србије а у Бели Камен су дошли из Губеревца, где је данас ова породица једна од најјачих у овој области, славе Никољдан.

За време Карађорђа доселили су се:

Радосављевићи, славе Јовањдан.

Сеничани славе Ђурђиц.

Пртењаци (Бојовићи, Мијајловићи и др), славе Ђурђевдан. Све су ове породице досељене од Сјенице.

Бујоши, славе Никољдан. Они су старином из Трудова код Јавора а у Бели Камен су дошли из Рашчића код Ивањице где имају своје рођаке. Прича се да Бујоша има у Бресници (љубићки срез), који се тамо зову Сокићи*.

*Сокићи (Милићи) су дошли из Рашчића код Ивањице, славе Никољдан (Радомир Илић „О љубићским селима“).

После Карађорђа доселили су се:

Милетићи су из Тисовице код Сјенице 1820. године, славе Ђурђиц.

Нешовићи су дошли од Сјенице 1840. године, славе Јовањдан.

Јовичићи су се доселили из Тисовице пре 1840. године, славе Савиндан.

Басарићи су се доселили из Тисовице пре 35 година, славе Ђурђиц.

Стијовићи су дошли „од Голије“ пре 30 година, славе Александријевдан (30. августа по старом календару).

Милисављевић (Алекса) је дошао из Мрсаћа код Краљева после српско-турског рата и до пре две године је држао механу у Котражи а данас поседује кафану и дућан у атару села Белог Камена.

Милетићи су од Милетића из Вучковице.

У општем делу је показано да је Бели Камен постао после 1827. године а до тада је био заселак Котраже** и Вучковице.

Када је Бели Камен заснован није могуће тачно утврдити, али гледајући на порекло његових становника, може се закључити, да је постојао у 18. и 17. веку а могуће је и раније. На старији постанак указују и старине: Црквина и Маџарско Гробље, које су остаци ранијих времена а могуће из из доба када данашњих породица није било у овом селу.

**Да је Бели Камен, и док је био заселак Котраже, имао исто име указује и име Вуја Белокаменица, који је у свом селу Котражи потукао неке турке 1815. године, пише М. Милићевић у „Кнежевини Србији“.

Сеоска обетина-преслава-заветина је Недеља Слепога, пета недеља после Васкрса.

ИЗВОРКоста Јовановић – Горње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Žarko

    Ako neko zna nešto više o Nešovićima iz Belog Kamena, neka me kontaktira na [email protected]

    Hvala.

  2. Nevena Bujosevic

    Pravo prezime Bujoša je Bujošević. Samo tako govore kad kazu idem u Bujoše i sl. Neki kazu da su se doselili iz Crne gore