Порекло презимена, парохија Костајница (Нови Град, РС)

19. јул 2014.

коментара: 4

Порекло становништва парохије Костајница, општина Нови Град. Препис из црквене књиге ШЕМАТИЗАМ православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.

Kostajnica

Парохија Костајница, протопрезвитерат дубички

(Препис)

 

Парохија са 5 села:

1.Костајница , 89 кућа, 519 душа

2.Мракодол, 48 кућа, 295 душа

3.Петриња, 64 куће,411 душа

4.Бабинац, 50 кућа, 326 душа

5.Слабиња, 133 куће, 979 душа

Парохија варош: Црква у селу Слабиња. Има кућа 383, душа 2530. Родило се 1883. мушки 72, женски 79. Умрло мушки 29, женски 47. Вјенчано 41. Парох Димитрије Дукић.

Свечари славе:

Св. Николу: Дукић, Вишњић, Пузавац, Јовић, Крагуљ, Кукрика, Бабић, Шурлан, Кондић, Палија, Грубљишић, Милашин, Челица, Булић, Глигић, Амиџић, Палија, Ковачевић, Станић, Петраковић, Врсајко, Мандић, Дрљача, Самац, Јануз, Мишковић, Угреновић, Мрђа, Милавић, Јеличић, Ђурић, Граовац, Ћибић, Кнежевић, Милинић, Вуковић, Тамас, Личанин, Штековић, Петрак, Јовић, Гаћеша,Гаћо, Чалић, Злојутро, Згоњанин.

Св. Вартоломију: Кецман.

Св. Василију: Бастајић, Цвијић, Вејновић.

Св. архиђ. Михаила: Тадић, Гаић, Мацура, Радајчић, Будимир, Граовац.

Св. Ђорђија: Бјелић, Капетановић, Каран, Дунђер, Вујановић, Живковић, Русмир, Стојаковић, Вукајловић, Хрваћанин, Клајић, Станивуковић, Савановић, Мљакавица, Кучина, Тиквић, Рабат, Лашић, Илија, Рељан, Благојевић, Ивковић, Коњевић, Кос, Дјаковић, Радајчић, Башић, Миљак, Чекић, Дољинић, Ћибић, Арсенић, Ручнов, Милиновић, Перановић, Стрика, Паула, Гачић, Чолић, Керкез, Тубица, Чекић.

Св. Пантелију: Зец, Савић, Ресан, Пелић, Касабашић, Вујиновић, Трамошљанин, Чалић.

Св. Игњатију: Мирасан, Маринковић.

Михољ дан: Слијепац, Ћанић.

Св. Јована крститеља: Солдат, Адамовић, Бјелајац, Јелисавац, Јованић, Гаић, Дамјанић, Бјелић, Крњаић, Васић, Њежић, Викало, Бајалица, Станић, Плавшић, Тица, Мљатовић, Остојић, Балабан, Марјановић, Палија, Мљаковић, Вукмировић, Стојановић, Драгаш.

Св. Димитрију: Арнаут, Гароња.

Св. ап. Тому: Крнета, Милошевић, Вујасин, Ђуричић, Дјаковић, Тадић.

Св. архиђ. Стефана: Баић, Мухарем, Станковић, Бјелац, Јаичанин, Ожеговић, Марјановић, Злакапа.

Св. Алимпију: Филиповић.

Лазареву Суботу: Марин, Авдулај, Јакшић.

Св. ев.Луку: Рашић, Бурсаћ.

Св. Ђурђиц: Ђанадија, Лопчина.

Св. Јована Златоустог: Стијак, Куртовић.

Св. Трифуна: Рељић, Боројевић.

Св. ев. Марка: Кеча.

Срђев дан: Малеш.

Св. ап. Петра и Павла: Балабан.

Св. Пантелију: Трамошљанин.

 

ИЗВОР: Шематизам митрополије дабро-босанске из 1882. године. Приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Boris Vukmirović

    Da li se zna ili ima pretpostavka odakle su Vukmirovići (slave Sv. Jovana krstitelja) došli u Babinac.

  2. Интересује ме како то да мојих Побрђана и Бундала нигдје нема.

  3. Војислав Ананић

    Костајница кроз историју

    Људске насеобине на подручју Костајнице познате су још из периода ткз. « Вучедолске културе», те послије из «бронзаног и жељезног доба». Према пронађеним остацима и сачуваним документима познато је да се још у доба Римљана на подручју Костајнице одвијао жив трговачки саобраћај преко ријеке Уне. Захваљујући таквом положају, Костајница је била већ тада значајно насеље са изграђеним римским водоводом.
    Име Костајница се први пут спомиње 1258. године. Током средњег вијека Костајница је у саставу Угарске краљевине тј. у посједу властеле која признаје угарску круну. Након 1513. године (побједа Турака код Дубице) у сталном ратовању мијењају се господари: Турска и Аустроугарска.
    Као саставни дио краљевине Илирије, 1809. године подручје Костајнице долази под власт Наполеона, и остаје до 1814. године. За вријеме француске владавине саграђен је дрвени мост између двије Костајнице који је олакшавао проток роба и људи. Једини тада мост на Уни служио је за превоз робе која је ишла са Средњег Истока за Европу и обрнуто. Послије краткотрајне француске управе Костајница поново потпада под турску власт 1814. године.
    У периодима турске владавине становништво овог краја је подизало бројне буне. Најпознатија је Пецијина буна 1858. године коју су подигли хајдуци Петар Петровић Пеција и Петар Гарача.
    1878. год Костајница поново потпада под аустријску власт и остаје све до завршетка Првог Свјетског рата. За вријеме Аустрије Костајница је била прво котар, а касније испостава босанско-новског котара.
    За вријеме Краљевине Југославије Костајница је развијен трговачко-занатски центар.
    Током Другог Свјетског рата становништво овог краја масовно је учествовало у борби против фашизма. О томе свједочи легендарна Баљска чета која је била састављена од бораца углавном регрутованих са овог подручја. Поред палих бораца, као жртве рата фашистичког терора живот је изгубило 1.848 житеља општине. Њихова стратишта су Јасеновац, Земун, Бајића јаме и Зечево Брдо.
    Након Другог Свјетског рата Босанска Костајница егзистира као Општина у саставу босанско-новског, а касније приједорског среза. Новом територијалном подјелом 1962. године укинута је општина Босанска Костајница, а њена територија подијељена између општина Босанска Дубица и Босански Нови. 1995.године Костајница поново добија статус општине.

    Извор: Живко П. Ћурчија, Општина Српска Костајница, Српска Костајница, март 1995.

  4. Branislav

    Tražim rođake, koreni su mi sa bakine strane Vujasin selo Svodna. Novi Grad. A deda Branko Slavulj iz Rujiške, opština Krupa. Molim vas evo i broj 063 76 83 011
    Posle 2 svetskog rata oni su se preselili u Bač. Vojvodina.