Порекло презимена, село Стража (Лозница)

14. јул 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Стража, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Школа у Стражи (фото: www.straza.net)
Школа у Стражи (фото: www.straza.net)

Положај села.

Село лежи у равници, на североисточном крају Лозничког Поља. Преци Антонића, Филиповића и других становали су у Кућеринама до Дрине одакле су побегли ипред Турака.

Тип села, ма(ха)ла и фамилије које у њиме живе.

Голина Бара у којој су: Панићи, Марковићи, Савићи, Спасојевићи, Пушкаревићи, Бановићи и Катићи.

Стара Стража: Тришићи, Алексићи, Јанковићи, Кузмановићи, Перишићи, Радићи, Мијајловићи, Матићи, Ћираковићи, Васићи, Панићи, Милићи, Петровићи, Бановићи, Антонићи, Милисављевићи, Васићи други, Филиповићи, Опалићи, Гајићи, Стефановићи, Зебићи, Несторовићи, Радовановићи, Марковићи, Марјановићи, Симићи и Петровићи други.

Чолино Брдо: Јоветићи, Мишковићи, Кузмановићи, Станишићи, Искићи, Савићи и Беговићи.

Коцељева: Антонићи, Стевановићи, Петровићи, Сломићи, Станишићи, Богићевићи, Зебићи, Мијајловићи, Јовановићи, Васићи и Бошковићи.

Чолино Брдо и Коцељева су растављени пашњаком Барешом. У малама око кућа су шљиваци.

При деоби, неколико сељака су се настанили у колибама, које су у пољу, Рибарском и у Циганлији.

Привреда, земље и шума.

Неколико сељака превозило је жито и шљиве из Лозница у Шабац.

Сеоска испаша је у Барешу. До осам сељака имају у пољу колибе, у којима им станују наполичари.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Тришићи, славе Ђурђевдан.

Алексићи (старо презиме Исаиловићи), славе Аранђеловдан.

Доселили су се:

1) У другој половини 18. века:

Антонићи и Филиповићи су из Никшића, славе Никољдан.

Јанковићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.

Панићи (старо презиме Селенићи) су из Бањана, славе Ђурђевдан.

2) У почетку 19. века:

Мијајловићи су из Ченгића, славе Ђурђевдан.

3) У првој половини 19. века:

Марковићи су из Босанске Крајине, славе Стевањдан.

Савићи су из Босанског Подриња, славе Ђурђевдан.

Спасојевићи (старо презиме Росићи) су из Босне, славе Јовањдан.

Пушкаревићи су из Босанске Крајине, славе Ђурђевдан.

Бановићи су из Херцеговине, славе Никољдан.

Катићи су из Босанског Подриња, славе Малу Госпојину.

Кузмановићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.

Стевановићи и Радовановићи су из Богутова Села, славе Лазаревдан.

Зебићи су из Босанског Подриња, славе Јовањдан.

Несторовићи су из Батра, славе Илиндан.

Симићи (старо презиме Аушевићи) су из Угљевика, не каже се коју славу славе.

Мишковићи су из Босанске Крајине, славе Никољдан.

Станишићи су из Качевца, славе Никољдан.

Перишићи (старо презиме Лукићи) су из Ченгића, славе Јовањдан.

Радићи су из Тјешња, славе Стевањдан.

Матићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.

Ћираковићи су из Херцеговине, славе Св. Јоаким и Ана.

Васићи су из Бузекаре у Босни, славе Крстовдан.

Милићи су из Става, славе Стевањдан.

Петровићи су из Угљевика, славе Јовањдан.

Милисављевићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Васићи су из Босне, славе Ђурђевдан.

Опалићи су из Босанске Крајине, славе Св. Апостол Марко.

Искићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Мајуру.

Савићи су из Босне, славе Аврамијевдан.

Беговићи су из Босанске Крајине, славе Јовањдан.

Стевановићи (старо презиме Докнићи) су из Ченгића. Њихов дед се настанио као зидар, славе Јовањдан.

Петровићи (старо презиме Мијајловић) су из Драгаљевца, славе Јовањдан.

Богићевићи су из Рухотине, славе Ђурђевдан.

Јовановићи (старо презиме Томићи) су из Трнове, славе Ђурђевдан.

Бошковићи су из Ченгића, славе Јовањдан.

4) У другој половини 19. века:

Петровићи су из Магнојевића, славе Никољдан.

Сломићи су из Мајура, славе Аранђеловдан.

Марковићи су из Ченгића, славе Лазаревдан.

Марјановићи су из Сухопоља, славе Стевањдан.

Гајићи су из Дероња у Бачкој, славе Никољдан.

Јоветићи су из Горњег Добрића, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.