Порекло презимена, Велико Село (Лозница)

Порекло становништва села Велико Село, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Горња Мала је на присојној страни једне долине, на осојној страни долине Ујдуровца а на неколико ртова где су куће Гвозденовића и Рашевића.

Доња Мала је на присојној страни долине Карловца и на површи осојне стране те долине.

 

Типа засеока-махала и фамилије које у њима живе.

Мале су:

Горња Мала и којој су: Сандићи, Гвозденовићи, Рашевићи, Бурмазовићи, Поповићи, Поповићи други, Бошковићи, Васићи, Симићи, Веселиновићи и Лукићи.

Доња Мала: Ђуричићи, Ђурђевићи, Бурмазовићи, Митровићи, Терзићи, Стевановићи, Алимпићи, Петковићи, Грујићи, Бошковићи, Перићи, Илићи, Софронићи и Дакуловићи.

У Доњој Мали куће Петковића и Грујића су растављене њивама.

Први досељеници овог села су крчили шуму.

Привреда, земље и шуме.

Пет до шест сељака знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана у Мачви.

Сеоска шума и испаша су у Иверку.

До шест сељака иде у Лозничко Поље где обрађују земљу „на пола“. Више њих имају њиве у долини Јадра. Лети се обданицом истерује стока на сеоску испашу.

Почетком зиме догоне „Арнаути“ овце на исхрану.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

–Гвозденовићи, славе Никољдан.

–Рашевићи, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Великој Врањској и у Банову Пољу.

–Бошковићи и Перићи, славе Аранђеловдан. Преци ових породица су избегли у Срем 1813. године.

–Поповићи, славе Ђурђевдан.

–Веселиновићи, славе Никољдан.

–Ставановићи, Алимпићи, Петковићи и Грујићи, славе Никољдан.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

–Рашевићи* (старо презиме Милановићи) и Лукићи су из Херцеговине, славе Јовањдан.

*Поменути су и као староседоци.

2) у другој половини 18. века:

–Сандићи су из Херцеговине, славе Михољдан.

–Илићи и Софронићи (старо презиме Кокоровићи) су из Кокорова, славе Ђурђевдан.

3) У почетку 19. века:

–Вулићи и Симићи су из Корените, славе Никољдан.

4) У првој половини 19. века:

–Бурмазовићи су из Дворске, славе Алимпијевдан.

–Ђуричићи су из Красаве, славе Стевањдан.

–Ђурђевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

5. У другој половини 19. века:

–Поповићи су из Јошеве, отац доведен уз мајку, славе Никољдан.

–Терзићи су из Красаве, славе Стевањдан.

–Митровићи су из Лознице код Чачка. Отац им се овде настанио као зидар, славе Ђурђевдан.

–Дакуловић је из Јаребица, овде се настанио као слуга, не каже се коју славу слави.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.