Порекло презимена, село Цикоте (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Цикоте у чијем је саставу и Кривајица – у време писања књиге била засебно село, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. ве Порекло становништва села Цикоте у чијем је саставу и Кривајица – у време писања књиге била засебно село, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. ве Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Цикоте (Лозница)

Порекло презимена, село Цикоте (Лозница)

Порекло становништва села Цикоте у чијем је саставу и Кривајица – у време писања књиге била засебно село, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Цикотe.

-Кикановићи су на присојној страни Кривајске Реке.

-Раковица је на присојној страни долине Раковице.

-Кулич ја на осојној страни Дворачке Реке.

-Терзићи су на једном рту, на рипањској површи, између долина Дворачке Реке и Суваје.

Кривајица.

-Горња Мала је на присојним странама Јовичића Потока и долине Кривајице.

-Будимировићи су на присојној страни Будимировића Потока.

-Доња Мала је на присојној страни Кривајице.

Воде.

Цикоте.

Извори са којих се пије вода су: Врело и Бабина Вода у Куличу итд.

Кривајица.

Извори су Катина Вода у Горњој Мали итд.

Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

Цикоте.

Мале су:

-Кикановићи у којима су. Костадиновићи, Ђурићи, Црногорчевићи, Аничићи, Маричићи, Сакићи и Вукосављевићи.

-Раковица: Антонићи, Пурићи, Сакићи, Цветиновићи, Живковићи, Красавчевићи, Митровићи, Јовановићи, Јездимировићи, Степановићи, Николићи, Матићи, Живановићи и Павловићи.

-Кулич: Алексићи, Ранисављевићи, Ракићи, Бојићи, Станојевићи, Крсмановићи, Ђукановићи, Јаковљевићи, Јелићи, Милошевићи, Глишићи и Николићи.

-Терзићи: Терзићи, Станишићи, Гајићи, Добросављевићи, Јовановићи, Недељковићи, Савићи, Остојићи и Станковићи.

Раковица и Кулич су растављени пошумљеним Пушкаревцем, који се диже као острво рипањске површи. Кулич и Терзићи су растављени долином, Дворачком Реком.

Кривајица.

Мале су:

Горња Мала у којој су: Јовичићи, Ковачевићи, Матићи, Теодоровићи, Лукићи, Павловићи, Бојићи, Селенићи, Тешићи, Антонићи и Лазићи.

-Будимировићи: Будимировићи, Ђукићи, Станковићи, Јездићи и Станићи.

-Доња Мала: Сарићи, Василићи, Мићићи, Панићи, Бајићи, Глишановићи, Ракићи, Вилотићи, Марковићи и Ћосићи.

Горња и Доња Мала растављене су њивама. У Будимировићима су Будимировићи и Станићи растављени њивама и шљивацима.

Привреда, земље и шуме.

Цикоте.

-Неколико сељака тешу у Мајдану воденично камење, која продају по целој северозападноој Србији. Неколицина иде сваког лета у Посавину где раде као зидари.

Сеоска шума је у Грацу, који се уздиже као острво са рипањске површи, у Мајдану и Мишковцу, која се уздижу као острва са качерске површи.

Сељаци не иду у Лозничко Поље, јер имају њиве у долини Јадра. Имућнији сељаци су подигли чардаке у које остављају обран кукуруз. Почетком зиме Мачвани догоне свиње на жир. У исто доба Ужичани догоне овце на исхрану. Они праве колибе од грања и сена.

Кривајица.

Сеоска шума је заједничка са Цикотама. Остале привредне прилике су истоветне са цикотским.

 

Порекло становништва.

Цикоте.

Староседеоци су:

Маричићи и Пурићи, славе Јовањдан.

Живковићи, славе Никољдан.

Матићи, славе Ђурђевдан.

Живановићи, славе Ђурђиц.

Ракићи и Бојићи, славе Стевањдан.

-Станојевићи, славе Ђурђевдан.

Крсмановићи (старо презиме Савићи и Јевтићи) и Ђукановићи, славе Јовањдан.

Николићи, славе Лучиндан.

Добросављевићи и Недељковићи, славе Стевањдан.

Јовановићи, славе Јовањдан.

Савићи, славе Ђурђевдан.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Јездимировићи и Степановићи, славе Стевањдан.

Милошевићи (старо презиме Алајбеговићи) славе Стевањдан.

Глишићи, славе Јовањдан.

Станишићи и Остојићи славе Ђурђиц. Од њих има одсељених у Конатицама у шумадијској Колубари.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Терзћи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Симо терзија, славе Јовањдан.

Алексићи су од Никшића. Њихови преци су најпре били настањени у троношком Прњавору па одатле дошли овде, славе Лучиндан.

2) У другој половини 18. века:

Црногорчевићи су из Црногоре, славе Св. Вартоломеј.

Антонићи су из Ликдре, славе Ђурђевдан.

3) У почетку 19. века:

Костадиновићи, Ђурићи и Аничићи су из Дворске, славе Никољдан.

Сакићи, Цветиновићи и Јовановићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Красавчевићи су из Красаве, славе Стевањдан.

4) У првој половини 19. века:

Јаковљевићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Митровићи су из Велеса. Њихов отац се настанио као зидар, славе Стевањдан.

Ранисављевићи су из Брезјака. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Алимпијевдан.

Јелићи су из Корените. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.

5) У другој половини 19. века:

Павловићи су из Дробњака у Кржави, славе Лазаревдан.

Вукосављевићи су из Мостарића у босанском Подрињу. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Никољдан.

Гајићи су из Брезовица. Њихов отац је дошао жени у кућу, славе Јовањдан.

Станковићи су из Вољеваца, не каже се каоју славу славе.

6) Почетком 20. века:

Николићи су из Дворске, настанили се у својој колиби, славе Алимпијевдан.

Кривајица.

Староседеоци су:

Теодоровићи, славе Митровдан.

Лукићи, Василићи, Бајићи и Глишановићи славе Јовањдан.

Павловићи, славе Стевањдан.

Селенићи, славе Никољдан.

Будимировићи, славе Ђурђиц.

Јездићи, славе Стевањдан.

Станићи, славе Лазаревдан.

Вилотићи, славе Никољдан.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века.

Мићићи и Ракићи су из Херцеговине, славе Срђевдан.

2) У другој половини 18. века:

Ковачевићи су из Пролома, славе Никољдан.

3) У почетку 19. века.

Јовичићи су из Дворске, славе Аврамијевдан.

Бојићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Ђукићи и Станковићи су из Дворске, славе Св. Ћирило и Методије.

Сарићи су из Цикота. Њихов предак је „бирао место“, славе Јовањдан.

Ћосићи су из Борине, славе Јовањдан.

4) У првој половини 19. века:

Марковићи су из Брадића. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Јовањдан.

Панићи су из Брезјака, славе Алимпијевдан.

5) У другој половини 19. века:

Матићи су из Коњуше, њихов отац је довден уз мајку, славе Пантелијевдан.

Лазићи су из Цикота. Отац доведен уз мајку, славе Стевањдан.

Антонићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Тешићи су из Брезовица, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top